Page 15 - NNR 45

Драгослав Бранковић – Гиле
ДУНЂЕРИ (5)

Намера ове представе је да вас забави
и насмеје. И ништа више, и ништа мање.
Аутор
Зато се више и не јављам кад се врћам дом.
И јенпут се тако зајеба што се не јави... Мој ви
је савет да се увек јавите кад се врћате однегде
дом. Да не прођете ко ја!
Заврши неку дунђерску рабору и дођо си
дом. И не јави се да долазим. Рачунам, које се
има па јављам, важно је да се враћам, домаћица
има да чека домаћина дом.
Дођем кући. Кад тамо ники! Рачунам
да су деца у школу. Ал’ куде је жена? Таман
размишљам куде је, кад из спаваћу собу чујем
карактеристични звуци. Срамота ме да овако
јавно кажем какви звуци. Звуци ко на онија
филмови у два ујутру. Такви звуци!
Мени удари крв у нос, у очи, у уши...
Полуде! Не знам које ћу с мене, са себе... Излете
из кућу! У двориште... А у довриште башча!
У башчу парадајз. Поред парадајз притке!
Ишчупам пет-шес, уз пут одаберем најдебелу. дозидам неко одељенце. Пристадо, паре увек Изудсмо се! Скуписмо неку пару за кило-кило
Улетим у собу! Па кад уватим да бијем! Они треба, ал’ да не мог’ да брзам, него полагачке... и соци за жену и децу. И они имав душу. Посла
ровев, кукав, цвилив... Ништа не видим, ништа - Важи, вика Трајче - Ај› доћи од понедељак. Трајче сина Јоцу у селску продавницу. Оде Јоца,
не чујем! Изломи притку! Преко викенд беремо печурке. оде с њега и куче Баки. Донесе Јоца кило-кило
Изађо напоље да запалим цигару. Ваћам - Мог› ли ја да пођем с вас? и соци. Пописмо шприцер, па га Трајче испрати
тајм-аут! Таман запали цигару, кад чујем - Кој ти брани? Него не разумем, зашто да по још. За сок више несмо имали паре. Криза!
“шкрииип”, отвори се капија, а на капију... ти береш печурке? Враћа се Јоца. Без куче Баки. Удара се с
Моја рођена жена! С пуне руке цегери - Доктор ми препоручио да шетам. Па флаше по главу и кука на сав глас.
и торбе. рачунам да је и тој брање печурке шетња... - Леле девла! Куку даје! Баки нам је умро!
- Тодоре, ти доће? Благо мени! Кажи И пођем ти ја у печурке. Баки мерелто дате наћисто!
драгичка! Овако је било. Пођемо ја, Трајче, његова Кад смо чули да је Баки умро, и ми смо
- Драгичка... жена, пет-шес, седам, осам деца? Откуд знам умрели! Од стра! Почесмо мењамо боје од жуто
- Дошја ти брат из Шведску са снајку кол’ко кад ни Трајче не зна кол’ко ги има. преко сиво до зелено. Ноге покршисмо док
Елизабет! Легоше у нашу спаваћу собу да Сви се утоварисмо на таљиге, а вуче ги неко стигосмо до таљиге, упрегосмо надве-натри
коњче, шугаво и мршаво. Ребра му истрчала
одморив! ко да је прележало тифус. Ко да је снимало коњче Илку и удри! Ни дан дањи несам сто
И дан данас не говорим с брата. На снајку филм «Битка на Неретву», с Бату Живојиновића. посто сигуран да су се сва деца покачила. Као
Елизабет ич’ неје јасно што у Лесковац ребра Трипут смо стајали да се коњче издува. Поред да сам иза нас чуо да се неки дере “Татеее!
ломив и коске кршив кад се муж и жена воле! кола је трчало куче Баки, куче на Трајче. Једва Станинћавле! Качињћавле!” Кој сад да на тој
Пошакну се од тај дан начисто. До ништа стигосмо до неку шуму на десет километра од обраћа пажњу? Трајче је, уз нашу несебичну
ми неје. Ни у вертикалу, ни у хоризонталу. град. Ја питујем Трајчета: помоћ, толко крвнички ударао коњче, да је
Жена ме натера да одем до доктора. Ја се жалим - А бре, како да разликујемо отровне од оно на уласку у болницу цркло! Јебеш коњче!
доктору, он клима с главу и све вика: “Хм, неотровне печурке? Спашавај нас! У болницу галама до небо!
хм...” Ја ућута. - Шта те брига! Не беремо ги за нас, него - Доктори, брачо, сестре, помагајте! Ми
- Мораћете, господине Тодоре, хитно да за извоз! За брачу Италијани. смо јели печурке, Баки јео печурке. Баки умро,
почнете са дијетом. Почесмо да беремо. Уз брдо, низ брдо. ми ће умремо! Јао!
Мени мерак. Не што ћу на дијету, Ошли смо на сабајле, а направи се подне. - Тишина! - вика доктор. Ми тишина!
него што ме неки зове господин. Огладне. Почеше ми завијају црева. Куче Баки - Ко је видео да је Баки умро?
Доктор настави: бега од мене. Мисли да завијају вуци. Питујем - Јоца! Јоца!, привикасмо сви и изгурасмо
- Сигурно сте тежи скоро двадесет Трајчета које ће једемо а он ми вика: Јоцу.
килограма него што треба. Под хитно да - Ао, како си глуп човек Тодоре! Печурке, - Мали - питује доктор - Јел› тај баки
попустите! печурке ће једемо! пуштао пену на уста кад је умро?
- Оћу докторе! Еве и жена ми откако смо - А сигуран ли си да се неће потрујемо? - Зашто, бре, да пушта пену на уста кад
се узели говори «Тодоре много си тежак човек, - Знаћи сумњаш у моју струћност? Не се га је газио камион који је ишао у рикверц да
попусти малко”. Оћу да попустим, ал’ како? секирај. Трајче кад спреми пећурке, мртав да истовари пиво?
- Да не једеш масно, избациш пиће и да ги једе! Од тај дан не би пробао печурке па да ме
што више шеташ... - Море, камен ти у сирење! Језик прегризо! с пушку терају. Огадише ми се за сва времена.
- Докторе, шетам ја од деведесет шесту, - Овако ћемо Тодоре - пећићемо пећурке Тој се само на мене може догоди. Кад си је
па ништа... и онда ћемо ги давати на куће Баки. Ако Баки неки баксуз, он си је баксуз. Куку Тодоре, леле
- А знате шта господине Тодоре, не могу једе пећурке, онда ћемо мало ћекати, па ако Тодоре. Рођен сам да ми се догађају глупости.
Ал’ све ово досад није ништа према овој...
промене тако брзо. Стицали сте тежину преко Баки трћи кроз шуму и мрда с реп фики-фики... А не! Нећу ја ништа да причам, ћу цитирам
двадесет година, а сада би хтели да вам одмах онда ћемо и ми јести пећурке. изјаву дату под заклетву на суд. Изјаву дао
буде боље. Знате, не могу промене преко ноћ. Ја си у себе мислим, ако Баки не мрда с Демир Барјамовић, шеф оркестра.
- Знам да не могу преко ноћ, него се питам реп, ће једемо Баки ил’ коњче Илку, што је
кад ће ми сване?! мирно пасло. (Наставиће се)
Баки је мрдао с реп, трчао по
- Само ви шетајте и биће вам сигурно боље. шуму, па кад смо навалили да једемо.
Рачунам, доктор зна које прича. И шетам.
Шетам кроз чаршију горе-доле. Дом ми
се не иде. Треба се свађам са жену, а мрзи ме. Аутор карикатура Миодраг Миле Величковић, некадашњи технички уредник „Наше
Шетајући, налетим на комшију Трајчета. Питује речи“, и најнаграђиванији југословенски карикатуриста свих времена.
ме како сам, шта сам, могу ли да дођем да му
Нова наша реч 15