Page 5 - 43
P. 5

ЈУГ СРБИЈЕ НЕДОВОЉНО ПРИСУТАН НА РТС-У



         Грађани југа Србије не добијају довољно информација за новац
     кољу улажу у РТС показују резултати истраживања “ Шта грађани југа
     Србије за свој новац добијају од РТС-а”.
         Кроз претплату у касу РТС-а  сваког месеца са југа Србије «уђе»
     више од 82.500.000 динара а, са друге стране, овај регион је заступљен
     у  централној информативној емиссји јавног сервиса, Дневник са само
     5,4 посто информација.
         Ово истраживање је показало и да су грађани са југа Србије веома
     незадовољни што су скоро невидљиви у емисијама РТС, сем када су у
     путању политичке посете и догађаји, нека отварања или пак криминал
     и скандали.
         Колико је  југ Србије заступљен на програмима РТС-а,  да ли је на
     јавном сервису препознат јавни интерес грађана  са овог региона, шта
     за свој новац, који се преко претплате одваја за РТС, грађани из Ниша,
     Лесковца, Врања, Пирота и других мањих и већих места добијају,   и
     многа друга питања – била су предмет истраживања у оквиру пројекта
     “ Шта грађани југа Србије за свој новац добијају од РТС-а”.
         На трибини , која је недавно одржана у  Нишу на  Филозофском
     факултету, говорило се и о томе да ли јавни сервис заиста испуњава или
     је флоскула  “Ваше право да знате све” изгубила смисао.    које смо добили можемо рећи да нас неће задивити. Оно што је нама
         Подаци који су прикупљени говоре сами за себе не морају да се   важно, отварају веома јасно и добро врата за дијалог. Из тих резултата
     објашњавају.                                             може да се видичиме су грађани незадовољни. Пре свега незадовољни
         Од  735  анализираних  прилога  емитованих  у  централној   су тиме што су теме које су од животне важности и значаја за њих веома
     информативној емисији РТС Дневник само 5,4 посто информација ,   мало заступљене и често су теме које су експонирају политичке, или
     односно 40 прилога било је са југа Србије, док се 45,5 посто односило   теме о изградњи, или о скандалима криминалу и слично,- рекао је др
     на Београд. Највећи број саговорника био је из Београда 39,9%, док је   Зоран Јовановић, аутор пунликације “Шта грађани југа Србије за свој
     са југа говорило њих 86, што представља 6,4 посто.       новац добијају од РТС-а“.
         - Резултати публикације су очекивани. Испитано је 1000 грађана са   Грађани југа Србије не добијају довољно информација за новац
     југа Србије, из Врања, Питота, Лесковца и Ниша. На основу резултата   кољу улажу у јавни сервис сматра и програмски директор Националне
                                                              коалиције за децентрализацију Данијел Дашић.
                                                                 - Некада смо имали Радио Београд и телевизију Београд који су
       Амбасадор ОЕБС-а  Андреа Орицио за Нову Нашу реч       покривали више тема и догађања широм Србије него што сада ради
       МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ ОД                                  Радио телевизија Србије. Грађани Ниша и југа Србије се питају зашто
                                                              дају месецно 82 ипо милиона динара за претплату. Имају осећај да не
           СУШТИНСКОГ ЗНАЧАЈА                                 добијају натраг довољан ниво информација који би био адекватан том
                                                              уложеном новцу,-  рекао је Дашић.
                                                                 - Врло једноставна анализа показује да је само неких пет процената
          Од  суштинске  важности  за  медије  је  развијање  медијске   информативних и осталих емисија на РТСу покрива теме од значаја за
      писмености, а она је од суштинске важности  за цело друштво, рекао   грађане југа Србије. То покривање је углавном везано за посете званичника,
      је у разговору за Нову Нашу реч амбасадор ОЕБС-а у Србији  Андреа   неких догађаја који у на нивоу трагедије или карактеристичних дешавања,
      Орицио.                                                 што није свакодневни жовот у овом региону,- додао је он.
          - Управо због тога ми као мисија ОЕБСа у Србији радимо на   Дашић сматра да “људи треба да буду свесни да издвајају новац, да
      развијању медијске писмености у целој држави. Србија није само   је то јавни сервис, да је потребно да се јавни сервис бави свим темама“.
      Београд, зато ми своје активности спроводимо на целој територији   -Сви смо помало заборавили и временом изгубили осећај да је
      државе. Ради се о разним дебатама у којима узимају учешће млади   једног дана пре седам, осам година покренута “Крагујевачка иницијатива
      људи и где се говори о томе шта је заправо квалитетна информација и   “ где је сама Влада стала иза тога да постоје регионални сервиси јер
      то је оно што је јако битно.  Добри медији подразумевају грађане који   постоје техничке могућности у оквиру нове дигитализације и да могу
      су свеснији о томе шта квалитетније информације представљају. А бити   сви региони да имају свој сервис који би се бавио темама од значаја за
      храбар у погледу коришћења медија и медијског садржаја подразумева,    становнике тих региона, - сматра Дашић.
      на неки начин, да се  одоли искушењу да од обиља информација   Предлози су да се више људи са југа Србије укључи не само у
      користимо све оно што је доступно, већ да се изаберу прави извори   рад РТС, него у органе који су везани за медијски сервис, за медије и
      добрих и квалитетних информација: Да се информације проверавају   информације.
      и то је оно што представља додатну вредност у целом овом процесу.  Закони су добри, сматра доценткиња др Јелена Вучковић, али се
          Када је реч о новим медијима , млади су битан елемент, с обзиром   проблем налази у несразмерности прописа и праксе, и чињенице да се
      на то да је потребно да се на одговарајући начин обликује њихова свест   сам РТС перципира као државна телевизија.
      у  коришћењу нових медија, а они су ти који су и  протагонист. Дакле,    Решење у вези са јавним медијским сервисом мора да буде системско,
      потребан је већи квалитет информација које се користе, остваривање   казала је  дописница дневног листа Данас из Ниша Зорица Миладиновић
      контакта са младим људима. И потребно је да слушамо младе људе,   која додаје да централизација није видљива само на РТС-у, већ у свим
      да њима поставимо оних чувених пет питања и да чујемо њихове   националним медијима.
      одговоре,- рекао је Орицио.                                Асистент  на  Департману  за  Комуникологију  и  новинарство
          На питање како да млади буду више у традиционалним медијима,   Филозофског факултета у Нишу, Велибор Петковић, сматра да  РТС не
      а да не буду злоупотребљлени одговорио је:              извештава чак ни у интересу грађана и грађанки Београда,  већ да само
          - Оно што је битно је да се у школе у Србији уводи нови изборни   преноси оно што политичари на власти поручују.
                                                                 Управница Центра за медијска истраживања професорка докторка
      предмет – медијска писменост, као што и постоји план да се уведе   Марија Вујовић  рекла је   да је генерални закључак мониторинга и
      нови наставни програм за медијску писменост у основним школама.   анкете  да грађани југа Србије сматрају да РТС не препознаје јавни
      То је изузетно важно, да млади буду добро припремљени, да могу   интерес овог дела земље и да не остварује интерес грађана и грађанки
      да разумеју овај огроман ток информација којима су изложени.   који овде живе.
      Потребно је и развијати бољу медијску псименост код деце како   Овакве трибине, разговори са грађанкама и грађанима, као и
      би управо они били у стању да пруже одређени отпор некритичком   представљање публикације одржаће се и у Пироту, Лесковцу и Врању
      коришћењу информација и превеликом обиљу информација, већ да   а потом ће се препоруке предочити Управном одбору и Програмском
      користе квалитетне информације. Управо је један од аспеката то да   савету.
      се  дијалог подстиче и на регионалном нивоу.  Битне вредности нових   Пројекат је реализовао Медиа и реформ центар Ниш у сарадњи са
      медија су да они буду слободни, отворени управо на овакву врсту   Департманом за комуникологију и новинарство Филозофског факултета
      размена информација и да су отворени на размишљање ван устаљених   у Нишу и Националом коалицијом за децентрализацију.  Пројекат је
      канона,- рекао је Орицио.                               подржала Фондација за отворено друштво.
                                                Љ.Стојановић                                           Емилија Остојић

      Нова наша реч                                                                                                5
   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10