Page 17 - NNR 42

МОМ УНУКУ МАРКУ А. МРВОШУ (6)

ги: „Све што работите, работите сас љубав
Казивање Драгојле Цакић Савић и мерак. Ја могу да вам испуним жељу код
мерак, а код љубав сте сами. Не питујте ме,
Џамбаси боље памтив од слонови. код лубав за савети, јербо нећу да и за вас
Тој је Тривун чуја од једног џамбаса, на трљам главу и ломим руке. За праву љубав
кога друг Добри неје хтеја да да паре за се не тражи савет од другога, а без савети
жену да се лечи у Врњачку Бању. „Ја се си срећан и задовољан“! Толко сам могла,
не лечим у Врњци, а она оће баш у туј из мој памет, да ги саветујем. А Тривун
бању“! – наљутија се друг Добри. „Кој само знаје: „Учите се да ги претупате“! Кад
превари комунисти, нек носи шњур“! – девојке растев без татка, жене су погоре
отпи Тривун ракијицу. „Неће ники на од мушкарци: „А мори, Драгојло, причав
мене да броји моји џакови“, - љути се мушки да је твоја ћерка почела да носи
Ставра. Побрго, измисли нов метод да шарене сукње“? Ја сам чула од једну жену
зајебе и државу и бабе на пијац. Ставра на пијац, које треба да уработиш за тај
уведе у праксу трговину на кантар. Позва случај. После месец дана сретнем ја туј
турековачки Цигани на договор: „Давам жену, што ме је упозорила, па гу уфатим за
вам моји пластеници да работите у њи, руку: „Фала ти ко на сестру. Водила сам гу
да оберете све што је зрело и да све тој код доктора. Казаја је да он такву невиност
продајете у Београд. Моје је семе, земља неје видеја у свој век“! Тој да упамтите.
и хемија. Рачуница је оваква. Ако је, на Своје има да браниш од туђи пакост и
пример, кило парадајз, прошлу годину, завист. А од мржњу, ако можеш, али
бија на пијац, у највећу конкуренцију, потешко. Бог нас је погледаја и услишија
педесет динара, има да утврдимо да ће је наше молбе. Дочекасмо да одамо и
и у овуј годину да буде иста цена. Кад оженимо по ред, да добијемо унучићи, да
се врнете из трговину, на мене ће дате смо здрави и да нас пазе и чувају зетови
десет динара по кило. Мерите га ил на и снајке. Моја деца несу имала лак живот.
кантар, ил на вагу. Важно да помеђу нас сејем, косим, и све што се тича. Купила Ја сам ги молила: „Пишите од свој живот.
има поверење. Ако продате повише од сам мушки комбинезон, да се не качим Мождип ће ваша деца да ме питују за
педесет динара, тој је у вашу корист, а на трактор, ил приколицу, са вутарку. вас, јер у данашњо време људи се мало
мање је на вашу штету.“ И на основу од У задњи део сам се, знаш, раскрупњала, и слабо разговарају, или ће наиђе неки
тај договор, почеше и други домаћини да почим сам рађала. Почели мушки да ме кој оће да зна за вас, па да му дам тој што
тргују на кантар. Некад се офајдив они, а питујев: „Имаш ли мужа“?, „Не те стра сте написали, а не да му причам и да се
некада ми, али се обрћав паре, не работиш такој сама у поље“?, присећам. Па кад отидне од мене, оној што
и не плаћаш радници, а држава неје никад „Куде ти је муж“? А ја сам на пијац му несам казала да ми стоји у главу целу
прекидала да се намири сас порез. И она чула да се једна жена, чини ми се из ноћ“! Једино ме је послушала моја снаја
се радује кад узме паре од сељаци. Прекопчелицу, исто такој удовица, бранила Рози из Салцбург, жена од Вељка, сина
Поче држава да иде у напредицу. од мушки. Једна, пак, удовица из Цекавицу, на Ставру. Тривун је тој волеја да чита
Народ зида нове куће, а Ставра отвори на је купила ловачку пушку и сви су мушки до сам смрт, почим га је Рози помињала
лебански пут складиште за грађевински бегали од њума. Купи ја пушку. Тривун се на више места.
материјал. Купи и једно камионче, те поче смеје: „Јеби им мајку покварену“! У нашу
и да тргује. Са аутомобилски делови, сирак задругу је работија Дуле магационер. Код Прича Розмари Савић
за метле, семенски кромпир, семе за цвеће, њега сам куповала вештачко ђубриво, семе,
завесе из Грчку, боја за зидови, кошуље пестициди за прскање, а имаја је и расад Не бих писала да ме моја мутер
и панталоне из Италију, играчке за децу. и друго за пољопривреду. Од цвеће, Дуле Драгојла није замолила.
Купи куде је јефтино, а продаје куде је је из Бошњаце набављаја и Лепог Јову. Ја се зовем Розмари Савић. Ја сам
поскупо. Тривун му је зборија: „Ако те Њега сам највише волела, али једну годину српска снајка. Ја сам жена господина
увате комунисти, има да легаш робију и се толко разбокорија да несмо могли од Вељка Савића. Ја па ја. Па шта. Нисам баш
ће нам узму моје имање“! Ставра се не њега да прођемо кроз стазу. Учини му добро почела, јер прво треба да кажем да
потриша: „Неки су подмирени од мене, а ја примедбу да пази шта купује за идућу имам децу, и то троје, као и мутер Драгојлу
неки работив заједно с мене“! Поче ме фата годину, а он на мене: „И ти си се, Драгојло, и деду Тривуна. Деда Тривун ми прича:
стра да Ставра, ако га уапсив, не остави децу разбокорила, па ти не смића“! Погледа га „Рози, српска снајка ти је као занимање, на
на мене и Тривуна. Леле, мајке. Сазидасмо ја и оћута, кад он опет: „ Знаш ли ти да пример обућар или благајник. Цел век има
нову кућу и за две године гу опремисмо. је Бог на мушки даја мозак да гледав у да крпиш фамилију и да је исплаћујеш“.
Италијанске плочице у купатила и у кујне, женско дупе“! Прави се учен. Тој неје из Зна он да ја волим да мојима у Власе или
дрвене степенице, голема кујна,високи његов памет. Неје бија унет у сваки ћошак! Лесковац однесем неки поклончић. Мутер
плафони, широка врата, ма све како је Ти, Страхињо, немој да пишеш од ови Драгојла виче у телефон: „Рози, ћерко,
жена архитекта уцртала у план. Све смо безобразлуци. Ја сам жена у године, и баба купи само на овија девојчики неко аљинче
гу испоштовали. Стазе и цвеће около и мајка, и не помињај моје име. Нађи неко са цвећке да се радујев. У Лесковац има и
кућу. Куписмо телевизор у боју. Тривун женско име од три или највише четири лекови, и витамини, и играчке, и пудери,
се не одмица од њега: „Видите ли какви су слова, тој је саг у моду. Али, опет, и тој и за образи, и за веђе, и за уста, и ципелке,
подваљци на наши руководиоци“! Свађа се не ваља. Кој ће ти верује ако напишеш: и штофови, има и комбинезони, и све што
са водитељи и новинари, ко да су му у собу. „Трактор је возила Деа, или Лана, или се тича. Од тој ништа не купуј. За мене
Остаде антипротиван, а све смо имали. И Уна... Јебем му матер, толко се све за можеш да купиш једну црну пролетну
баш таг задеси нас несрећа. Ставру заболе кратко време променило!“ јакну, са џепови и споља и унутра,
стомак и кука од јаки болови. Отидосмо Деца још несу порасла толко да могу обавезно да имав рафешлус. Ако нађеш
у болницу. Одведоше га на испитивање без мене и Тривуна. Ја ги саберем, сви пет, у Салцбург, на Тривуна купи један џепни
и операцију, а ја преседо целу ноћ. Имао у једну собу и тражим да буду послушна, сат са ланац и са поклопац на кога има
је напад од жуч. Е, саг и тад ми неје било кротка, да се варкав и да буду најбољи, јер угравиран риболовац, или коњче са чезе,
јасно што су га држали у болницу девет више немав татка. или неко ливадче са кућицу. Обавезно
дана. Несам га више живог видела. Доктор Кад деца немав татка, онда ги је мајка са велику секундару и железничарски
Живче ми изјави саучешће и рече да је татко. Леле, бошке, кад порасну без татка, бројеви. Тривун би се много зарадуваја.
Ставра умреја од сепсу. Леле мајке, моје сви ги гледав са четири очи. Ако је нешто А од понос да ти не причам. Купи кило
муке тек идев. Осам године смо били у напрсло, ће да кажу да је пукло, ако је кафу да имамо за славу и кило чај да имамо
брак. нешто сиво, има да кажу да је црно. Легам за болест. За реуму не купуј ништа, јербо
Натера ме удовичка мука да научим да у помрчину и размишљам. Само љубав и има у Ниш“.
терам трактор, да орем, дрљам, тањирам, мерак могу да ги спасу у живот. Зборим (Наставиће се)

Нова наша реч 17