Page 16 - NNR 42

ЉУДИ И СОКАЦИ СТАРОГ ЛЕСКОВЦА
ВЛАЈКОВА УЛИЦА (14)

Ал, од намеру да Лесковчани имав плажу
се не одустаде. Неколко године по тој на
Стрелиште на Исар, уз сам пут за Синковце,
докараше машине направише базент од бајтон.
Базен голем и Лесковчани се бањаше едно два –
три лета. Ал, тг се показа да неје баш изабрано
добро место, јер „земља ради“, бајтон поче да
пуца, по зидови се појавише напуклине рупе
и пуштише да вода из базент истече… И такој
Лесковчани па остадоше без базент за бањање.
Ал, неје увек такој било. Имаја је Лесковац
плажу, такозвану Бенићеву плажу. У тој време
ко да су неки други људи били и ко да су некако
другачије размишљали. Прво су размишљали
– одокле толку воду да навучев за плажу кад
се вода узимала углавном из бунари и на клип
пумпе, а за плажу треба коџа вода, па плажа
мора да се чисти, а да се очисти вода мора да
се испушти па плажа па напуни с нову воду. И
на крај одлучив да плажу направи тамо куде је
и вода – на крај града и да за плажу користив МАЛИ МОСТ КОД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ,,С.МАРКОВИЋ’’
воду из Чукљеничког потока – џабе! И ондак камен се сипе у воду. За плажу је коришћена ники неје теја да плаћа фијакер, кд на станицу
се од Беговићеве воденице ископа канал и по вода из Чукљеничког потока – од Беговићеве може да се одвезе сс дрвени трамвај и тој - за
тај канал је из Чукљенички поток ишла дирек воденице је водио посебан канал до базена. Да џабе! И општина забрани да превоз на плажу
у базент. би била потпуно чиста вода је прво пролазила буде бесплатан. Ондак је Љуба Бенић увео
Онија који памтив дуже и носе сећања из кроз филтер сс угаљ, па кроз филтер сс шодер, трамвајске карте.
време које се сада сврстава у прошли век често па је ондак прођувала кроз сита и тек онда је
спомињу да је Лесковац између два светска такој пречишћена долазила у базен. Ал, тој је
рата, иза фабрике плугова „Слон’’ ( касније бија поток и кад је суша поток пресуши, а кад
Леминд), имао и велику плажу. Овај велики је провала облака поток поплави и плажу - и
базен са пратећим објектима на простору од 6 нема бањање! Ондак Љуба Бенић ископа бунар
хектара изградио је трикотажер Љубомир Бенић дибок 4 и широк 4 ипо метра. Бунар је даваја
са ортацима Љубом Костићем, решторатером на милион и 800 иљаде литара воде колко је и
железничкој станици, Добривојем Валчићем и требало за базен. Вода из тј бунар никад неје

- Ја сам, каже Света Чаврљуга, бија први
кондуктер у дрвени трамвај. Превоз за плажу
почињао је ујутру од десет сата. Трамвај
ПЛАЖА НА ХИСАРУ је радио све до осам сата увече, а карта од
Јованом Миленковићем. За куповину земље и Споменик до плажу коштала је – пола динар!
и изградњу базена Љуба Бенић је 1930. године прескла и од тг - плажа ради вез обзира да ли Кд су биле велике вруђине на плажу је било
општини платио 29.000 динара. Базен је грађен је суша ел па провала облака! и по иљадо људи, а многи су још од дома на
1936. године, а плажа је пуштена у рад 1937. Када је плажа почела да ради показало се плажу ишли – у гаће!
године. да је била прилично долеко. Да би се на грађани Ал, после рата, кад дођоше „ослободиоци’’
-Базен је био 50 метара дугачак, широк 15 омогућило да на плажу не идев пешке по онеј – „народна власт’’ сруши Бенићеву и на тој
и дубок од пола метра за децу до три по метра врућинчетине и да гим онај жеглц не удари место направи фабрику „Пролетер’’…
за одрасле купаче, - каже Света звани Чаврљуга у главу – уведен је први лесковачки трамвај. На тој место сад нема ни плаже ни фабрике
који је радио на одржавању плаже. Биле су и -Била су тој коњска кола на која су могла – „Пролетер’’. А нема гу више ни „народна
трамбулине за рипање у воду, па корито у које да се укачи и стане око шесет човека. Овај власт’’! Ал, остало записано како је Лесковац
седнеш, а оно те довезе у базен сс валови, па шпедитер вукли су коњи и лесковчани су га ники пут имаја плажу за коју се вода користила
је имало игралиште, па песак и рупе у песак одмах прозвали – дрвени трамвај, а вожња из Чукљенички поток – џабе и како се некада
за рипање, пинг понг и бифе са четри стотине је била – џабе! Власник дрвеног трамваја на плажу ишло с „дрвени трамвај’’, а онија из
столице. У базен је могло да стане милион и 800 бија је Ђока фијакериста. Полазна станица Панађуриште од дома су на плажу ишли – у
иљаде ликара воде, а пунија се 24 сата. Воду била је код Споменик, па су биле станице гаће!
у базен мењали смо преко недељу два пута по куде Леку Слезенку на Широку чаршију и
пола, а једанпут недељно – скроз. Кд се базен код Ђермановићеву кафану код железничку ( Наставиће се )
потпуно осуши прво га оперемо сс врели хлорни станицу. Ал, млоги су се сс дрвени трамвај
креч, па сс обичан креч, па се све тој опере и возили џабе од споменик до станицу, а не и до Сава Димитријевић
ондак се базен напуни сс воду и 15 кила плави плажу. Ондак се фијакеристи побунив јер више
16 Нова наша реч