Page 17 - NNR 4

Људи и сокаци Старог Лесковца
ВЛАЈКОВА УЛИЦА (13)

Влајко Димић је работио у Стеванов син Стојан Ковачов. - Јаој! Јаој! Јаој Боже!
зграду, туј куде су биле штале До Тонкићеве штале, где Пошто су сирене сваки дан И хвала Богу – сви који смо
на Перу Тонкића. Његов задатак су товене свиње и говеда су свирале у исто време - и тога били у тај мутавџијски подрум
је био да одржава кровови на Мичковци. Они су из Трњане. дана, када сам отишо код Стеву – остали смо живи..
коњушницу и остале зграде, На ћош од сокак, који води на да му помажем да очисти млин
јер је био дунђер – зидар и сви реку је трошарина – била је на – сирене су свирале. Било је Кућа Данила Тепавца је
објекти – малтер пропао, кров државно имање, па гу је купија око подне. Ми смо изашли из на спрат. То је задња кућа у
прокишњава, оџак неје уреду Васа, а на тога Васу је зет Аца млин да видимо да ли је, као Влајкову улицу! Као међа на
– тој је била работа на мојега Димић из Бучумет. Тај Аца је и много пута до тада - узбуна оној што је било. И све што је
татка Влајка Црнотравца. муж на Васину млађу ћерку лажна, или сирене свирају зато било – ишло је, а и сада иде, кроз
Влајко Димић је бија Солунац Јелицу што је радила у Летекс. што стварно наилазе авиони. И Влајкову улицу до – Тепавци!
– прешао је Албанију пешке, Старија ћерка Олга удала се за Стојан Ковачов је мене подиго Одатле почиње макадам - пут
па је ратовао, па је добио Драгољуба Петковића. у руке да погледам - ИДУ ЛИ од набијене земње. Од кућу
Карађорђеву звезду, па је био Мој отац Влајко је волео АВИОНИ! И ако иду да му Данила Тепавца, с обе стране
на Корзику на опоравак, па из да попије, али није се опијао, покажем где су! И тај Стојан пута, све до Вучје била су, а и
Корзику у Марсеј и из Марсеј никога није узнемиравао, Ковачов је говорио: сада су – поља.
је дошо у Лесковац. али је увек био под утицајем - Кој први види авион ћу Милутин Тепавац: - Била
У коњушницу, где је сад алкохола. И одем ја једанпут му дам банку, ел стопаре! Ја сам су два рођена брата - Петар
хемијска школа, Пера Тонкић да посетим оца Влајка и мајку био дете и кад ме је подиго у Тепавац, жена Галабина, деца
је имао тркачки коњи - коњи Наду. И видим - на ћошку, руке – из правца болнице, значи Предраг, Славица и Милутин и
липицани су били. А одма пред кућу, саобрали се сељаци од како је кућа, са северозапада, други брат - Данило Тепавац,
преко пут је опет Тонкићево - сакупио се народ код мојега отуда идев авиони и светлуцав. жена Ружа, деца Милан, Вукица
имање - туј су биле кочине за татка Влајка. А мој татко Као да је никлован лим - тако звана Вула, Милка и Олгица.
свиње и штале за говеда ( ту је Влајко примио пензију, држи су светлуцали. И био је сунчан Данило Тепавац је
после рата био Месокомбинат). паре у руке - пуне шаке! Све дан. Леп је дан био. И видо био учитељ. По распореду
„Перу Тонкића индустрија црвендаћи! И нуди опкладу сам, у строју, много великих Министарства за просвету он
нее интересовала - он је уживаја са сељацима - да му убијају авиона. Око тих великих авиона је дуго као момак службовао у
и бавија се с баштованлук на бробињци око кућу! Каже - летело је много малих авиона. Власотинцу и тада се оженио
имање у Чапљино бресје. У сметају му мрави и плаћа по И они су светлуцали. Ја сам са Ружом из Власотинца.
Чапљино бресје - Милан Тонкић једног црвендаћа за једног тада узвикнуо да су то авиони Данило је, 1929. године, дошо
је имаја и голем воћњак, зграду убијеног бробињка! Сељаци и да око авиони лете ластавице! у Лесковац. Ту је направио кућу
у коју је седеја чувар Анте и то схватили озбиљно, јер виде А уствари - то су били ловци - на крају града, у Чапљино
шталу с двадесет пунокрвни да је пијан, а примио је пензију, који су штитили авионе. Али, Бресје, и тако је формирао своју
коњи - туј ергелу коњи Милан око двадесет црвендаћа. И један ја тада то нисам знао, него сам породицу. Ту кућу Данило је
беше купија у шталу Лелбах у од њих каже: Стојану реко – много птице има 1947. године продао. Она
Суботицу. Преко пут Миланово -Ја, бре, маму му ебем – око авиони, ситне птице лете је и данас је ту – код кафане
имање - кућу са свем баче Влајко тој озбиљно мисли! И испод испод, изнад и између „Дивљи вепар’’. Ту је и неко
около, купи Петар Тонкић. каже: - Ће даш ли паре код авиони. И викнуо сам: – Ене складиште, па Караџићев
И туј си је Пера работија комшију, да буде сигурно да ги авиони, чика Стојане! Ене плац, онда је кућа Милутина,
баштованлук и уживаја - имаја ће да нам платиш! ги.. идев авиони!.. то је исто био Данилов плац,
си је фин господски живот. А Влајко каже: И чули смо прво пуцњаву онда је још једна кућа, затим
у улицу Учитељ Јосифа имаја - Дајем паре! Али, да се са земље – неко је са земље уличица, продавница испред
је раскошну кућу са голем договоримо - како ће бројимо гађао авиони.. И онда је тог дворишта и то је Драгољуб,
парк, у парк водоскок, а около мрави кад ги убијеш! почело бомбардовање.. Ја и онај Драгољуб који је Данилову
водоскока лавови од бајтон. И Влајко изнесе из кућу моја сестра Олгица отрчали кућу купио, и та кућа је мало
Бомбардовање кад беше, онуј дебелу дугачку иглу смо у Мутавџијски подрум - унутра, у двориште, увучена..
6. септембра 1944. године, чепоушку за низање дуван, са то је од нашу кућу пета кућа. Милка, Данилова ћерка,
бомба паде дирек на Тонкићеву уденут дебел вунен конац, и То је био подрум на Младена била је вереница на Заре Илића,
кућу и од све што је било - каже: Мутавџију. Тај мутавџија је судију - његова рођена сестра
остадоше само рушевине. Пред - Кад уфатиш мрава, са деда на Папакову жену. Он је Дара, звана Рударка. Заре
крај окупацију Перина жена овуј иглу ги на вунен конац је од козје длаке (козлине ) је 1943. био откривен, као
Дара оболе од туберкулозу и нанижеш и колко бробињка правија бисази и по тој је добио комуниста, а већ је био завршио
одведоше гу у Београд да се нанижеш толко црвендаћа ће надимак Младен Мутавџија. Правни факултет. По повратку
лечи. Пера т-г паде у депресију добијеш! На врата од мутавџијски из Београда, био је веома познат
и покуша да се убије. Прво га - Еее,стари, ти се тој подрум стајао је Раша, тетка у граду. Када су га открили да
нађоше у ники јаз од воденицу с нас завитлаваш - казали Васкин син, а на тога Рашу је је на страни Комунистичке
у малечку реку што се улива сељаци,насмејали се и отишли син Тоша и ћерка Мирка, што партије, њега су Немци, међу
у Мораву - рипнуја у јаз да си. је радела у Синтелон. Раша је првима у Лесковац, ухапсили и
се удави, ал громби капут му Мене су, по оца Влајка, стајао у врата, рукама се држао интернирали за Немачку. После
се закачија за ништо и ткој га Црнотравца, звали Слободан за футери и посматрао оној што ослобођења, Заре се из Немачке
нашли, извукли, поврнули у Шопче. Од нашу кућу, се догађа напоље.. У подрум вратио у Лесковац. Неко време
живот и одвели дома. После према Вучје, трећа кућа с смо од стра викали, а највише радио је у Суду, као судија,
беше отишја на Гложански десне стране, бија је млин Воја Шушпула, татко на Борка касније је био и председник
мост, да од мост рипне у на Стевана млинара, син му Митића Шушпулу, судију. Вија Суда. Пошто је његова
Мораву и удави се. Ал, ники је Стојан Ковачов. Викали је!.. Лежао је на стомак испод вереница, Милкица Тепавац,
га видели, не му дали да рипне су ги Ковачови, зато што је кацу, подигнуту једно пола погинула као партизанка, Заре
и врнули га у Лесковац. Ондак Стојанов татко Стева био метар изнад земље. И Воја је оженио сестру на Миле
код Перу наступи душевно прво ковач па после млинар. Шушпула се завуко иаспод Вардарца, са том женом је
растројство - изгуби аметом Шестог септембра 1944. ја сам туј кацу. Био је дебел, сигурно добио два сина.
живци и престаде да еде - 40 отишо да Стевану помажем едно 150 кила је имао, лежао
дана нее ништа јеа и ткој умре да се очисти млин. И Стеван је испод кацу, молио се Богу, ( Наставиће се )
од депресију.’’ ( „Лесковачки ми, за то што му помажем, да и како која бомба пукне Воја
дрвени трамвај’’ ) пола кило брашно.Ту је био и Шушпула је викао: Сава Димитријевић

Нова Наша реч 17