Page 13 - NNR 4

ЕЛЕКТРОНСКЕ ЦИГАРЕТЕ – ПОШАСТ КОЈА ПРЕТИ

Електронске цигарете и небитно да ли су у кафићу, производима, што значи да цигарете користе све више, а
слични дувански производи школи или продавници. је скренута пажња на њихову оно што највише забрињава је
који нису класична цигарета Међутим, забрињавајуће је шкодљивост. Иако су раније све већа употреба вејпова међу
све су популарнији, нарочито што се све чешће могу видети врло често коришћене у сврхе основцима.
међу млађим људима. Тај малолетници који користе одвикавања од цигарета, Нега тив ан т ренд
тренд, разумљиво, изазива вејп, несвесни свих штетних данас се зна да је у основи и конзумирања електронских
забринутост код родитеља. последица овог уређаја. електронских цигарета заправо цигарета међу младима је у
Подаци Глобалног истраживања За разлику од класичних дуван, тако да све оно што је експанзији и то више није
о употреби дувана спроведеног цигарета, вејпови не садрже шкодљиво везано за цигарете дискутабилно. Надамо се да
у Србији говоре да је 6% дуван и ништа не сагоревају везује се и за електронске ће се млади у будућности више
ученика старости од 13 до 15 и приликом њихове употребе цигарете. окренути здравом животу и
година пробало електонску нема дима, већ се увлачи и Данас се са сигурношћу здравијим навикама, јер нема
цигарету и то је само по себи избацује пара. Ови уређаји се тврди да делују негативно на све потребе уопште подсећати на
довољно за паљење црвене пуне специјалним течностима органе. Посебно респираторни, низ негативних утицаја када
лампе за узбуну. које садрже течни никотин. кардиоваскуларни и нервни су у питању цигарете, било да
Више није ништа ново Грејач унутар уређаја претвара систем, нарочито код млађих су то обичне или електронске.
видети младе особе како течност у пару, коју конзумент људи. Као што је речено у уводу
конзумирају тзв. вејп који је удише. текста, сви ови подаци изазивају Ђ. Ст.
замена за класичне цигарете Закон третира електронске црвену лампу за узбуну, али је
и то у свакој прилици, цига рете д ув анским парадоксално да се електронске
ФРУЛАШ самом имену овог необичног
Други разлог, лежи у

случајним
о смехом,
Пише: Александар Стојановић карактера, који са шеретским
пролазницима уме да каже
Ветар који дува са реке, у новије време, није омеђен само „да је Живојин Стефановић,
али не и Жмигавац“,
на део око ћуприја које, у скоку, спајају две обале лесковачке алудирајући на истоветност
чаршије. Прозрачан и оштар, он своје извориште има у некој свог, имену познатог
од шпиља Кукавице, добро пошумљене, али не и превисоке лесковачког политичара.
планине, а своје коначиште, у Лесковцу, граду који од свог Како било, постојање
настанка, лежи на обронцима заборава. и делање овог фрулаша,
Струјање се данас шири и разбија, пратећи ток Ветернице,
тако да се може осетити и на многоструким сокацима који постало је део варошке
свакодневице. Током
вијугају дуж њене две стране. Осећа се на Нишкој улици, празничне еуфорије, када
жили куцавици леве обале реке и истинској занатској махали људи, ужурбани и одсутни,
ове касабе. Богами, ветар зна да натера лесковачки живаљ да завршавају своје обавезе, ненаметљиво, али постојано друштво
осетљивост вратова брани непобедивом топлотом шалова, било им праве танани димови мелодије, који се међу њима пружају. У
док чека у реду да плати рачуне у пошти, било док, унезверен, пролећна јутра, мокра због априлске росе, на овом месту, једина
јури ка неком од многих дућана овог сокака, да купи нешто за сигурна ствар је мајсторство старог уметника, коме као да није
авлију или за другу работу. потребна друга храна до радости коју му пружа фрула. Лети,
Студен се може осетити и са друге стране невелике, мутне када вече у граду буде диктирано стопама младих и старих који
реке. Десном обалом, коју, као по средини, сече главни лесковачки излазе на корзо, тражећи разбибригу и друштво, тон загубљеног
сокак, човек би могао да се запути куда жели. У библиотеку, фрулаша је прва пратиља сваке мисли и сваког корака.
позориште, цркву или кафану. У последње време, пак, људи Тако је и у многим другим приликама, неоптерећених
из овог места као да имају једно друго одредиште. Бели свет. годишњим добом или часом дана и ноћи. Само бог зна колико
Елем, том десном обалом, лахор вијуга и шири се, све је оних младих и полетних лесковачких касаблија љубило своје
док, на стотинак метара од Ветернице, не дође до недавно драгане, наоружани ничим другим до жаром у срцу и фрулом у
створеног, градског трга. Ту се и сам ветар, истина, нађе затечен уху, без да су били свесни да љубе последњи пут. Ко ће знати,
ширином овог платоа, на ком је некад ницало цвеће, уместо колико је уплаканих матера туда пролазило, кидајући своје
ових садашњих бехатон плоча, камена сумњивог квалитета и јелеке, због деце која путују у бели свет, а до чијег сломљеног
још сумњивијег порекла. Него, овдашњи се ветрови, као и свет, духа је стизао и таленат музичког занатлије.
врло брзо привикавају на нове ствари, препуштајући забораву Нико не може ни да претпостави, колика је била срећа
да прогута старе. Таква је судбина овдашњег ветра, овдашњих новопечених очева, који су овим, главним лесковачким друмом,
људи, али и овдашњег трга, простора око којег се ломе политичка јурили ка породилишту, жељни да виде своју најлепшу креацију.
копља, мимо његове воље или свести. Срећа, која је, сасвим случајно, бивала оплемењена и магијом
Како било, на тргу, ветар са реке, као и случајни или намерни једног дувачког инструмента. Тих и таквих догодовштина је,
пролазник, врло често може да налети на једног човека који је сасвим сигурно, било доста у претходним годинама. Биће их и
с овим делом вароши, чини се, нераскидиво повезан. На некој у будућности. Све до једног, нама смртницима, непознатог часа,
од клупица овог дела касабе, која је мењала свој лик, али не и када и овај фрулаш крене стазом којом ћемо сви једног дана.
своју душу, задњих ко зна колико година, седи таленат једног Ка дворима предака. Тада ћемо се сећати његовог скромног
необичног уметника. Остарели господин, продорног погледа и и ненаметљивог доприноса подношљивијој свакодневици
дедамразовске браде, радост живљења проналази у скрајнутом загубљене лесковачке касабе. И жалићемо. Како то обично
и скромном боравку међу људима, ширини лесковачког неба људи и чине, са свим стварима које не примећују, узимајући
и једином другу који је био уз њега кроз многе опасности их здраво за готово. Све док их, једног дана, не стигне сва
старости – фрули. тежина стварности. Тако ће, једног дана, можда бити и са овим
Он је писцу, пажњу привукао из два разлога. Први и основни мајстором од фруле.
је необјашња тескоба, лепота или нека трећа особина коју ствара Док се то не деси, лесковачка предвечерја ће бојити магија
његова фрула. Човеку се чини да је она ненаметљиви, али остарелог уметника. Бојиће их, на свој тихи и ненаметљиви
постојани подсетник да тим делом града, никад нећемо проћи начин, и ова прича. Споменик свим једноставним људима око
млађи него што смо у датом тренутку. Истина, она може имати нас, које не примећујемо, а који ипак дају свој допринос колориту
и други значај, сходно расположењу шетача и околностима нашег постојања. Прича, која је ништа друго до омаж симболу.
којима је изложен, или, једноставној жељи да маштом улепша Човеку коме је за срећу потребно само једно. Фрула.
или наружи свакодневну ствар.

Нова Наша реч 13