Page 15 - NNR 38

ПРОСЛАВА МАТУРЕ КОД МИЦЕ БОКЕ (10)

Сава Димитријевић

(Свака сличност са стварним - По блату на ципелама сигурно је града - срушила. Неко је једном споменуо
догађајима је случајна. Сви ликови и дошла из предграђа – додао је Драган да Никола Хараламовић и Јелисавета имају
имена су измишљени ). Трошка. Тамо су улице после кише са ћерку Ђурђину,ученицу гимназије, али да
дубоким локвама, разроване од рабаџиских је, од како је завршио рат нико није видео,
Наравно да се сећам када се први пут шинских кола и пуне блата, а на перону нити се чуло да је ико више спомиње.
појавила. из вагона истоварују угаљ и цемент и Истина, сумњало се да је Ђурђина
То је било онда када је Тиршовом утоварују цигле, црепове и старо гвожђе вероватно отишла код рођака у Скопље.
улицом прошла девојка за којом је, уз и ствара се велика прашина. Ако то није урадила онда је сигурно
велику галаму, смех и погрдне узвике ишла Kaда је, праћена дечурлијом зашла погинула у бомбардовању. Али, после
гомила деце. за угао – Цајзла је рекао да је он ово већ рушења куће приче о Хараламовићима су,
Драгослав Ицић – Ицка је стрчао са видео у једној другој улици и да је то бар тако се чинило, престале као нешто за
школског степеништа, попео се на зидић вероватно ова иста девојка, само што је шта кажемо да никоме није било потребно
од ограде и машући рукама позивао нас тада ишла улицом чврсто држећи књиге нити ће икоме икада требати.
да и ми дођемо и видимо шта се догађа на на грудима. Он мисли да је она ученица Неколико година то је био празан
улици. И ми смо стрчали са степеништа, Женске гимназије и да у школу долази простор. С временом је урастао у шибље
попели се на бетонски зидић и преко тараба улицом која из предграђа улази у град са и коров, дивље перунике и коприве, а
школске ограде истезали вратове да боље његове јужне стране пешачећи најмање причало се да су се појавиле и у бетонским
видимо. два километра. . пукотинама и напуштеним подрумима
Девојка је на себи имала дугу хаљину, У тренутку када је Цајзла то рекао бораве змије беолушке које, када је јако
као снег беле хеклане рукавице до изнад Драгослав Ицић је скочио са бетонског топло излазе из реке, а затим је постало
лактова и велики летњи сламнати шешир зида и прескачући по неколико степеника градско сметлиште.
са црвеним ружама. Дечаци и девојчице одједном утрчао у школу. А Драган Трошка И као што сам већ споменуо озидана
који су ишли за њом камењем и моткама је додао: градска чесма где смо ујутро, пре одласка
су лупали у поцепане лонце и шерпе, - Њене ципеле су блатњаве јер су у у школу и предвече долазили по воду - још
смејали се и викали: предграђу улице после кише са дубоким увек је ту. Народна власт је оставила “да
- Где су ти лавови и водоскоци? Где локвама, разроване од рабаџиских шинских се служимо, да имамо где да захватимо
су фонтане са златним рибицама, златни кола и пуне блата, а на перону из вагона воду док се не изгради градска водоводна
кавези за канаринце и папагаји! истоварују угаљ и цемент и утоварују мрежа’’. Још увек је ту и дрвени електрични
Гомила је стално расла јер су, цигле, црепове и старо гвожђе и ствара стуб с десне стране од чесме и готово уз
привучени галамом и лупњавом, из се велика прашина. саму ограгу Диспанзера доктора Деклеве
суседних улица трчећи придолазили и Уколико сте због дугог одсуствовања и Жака Конфина са слабом жмиркавом
други дечаци и девојчице и придружили из града заборавили како изгледа улица у сијалицом око које већ са првим мраком
се све већој галами. Било је и оних који којој је Диспанзер доктора Жака Конфина лете ројеви мушица, малих лептира и
су викали: могу вам рећи да се у тој улици ништа није других инсеката који долазе из густих
- Издајник! На смрт!На смрт! променило. Преко пута Окружног суда врбака дуж обале реке.
Али она није обраћала пажњу на то је мала пекара Уроша Николића из које Да бисте схватили оно што се
што они иду за њом и вичу. Само је још се и сада још од раног јутра по читавом догодило када су оперативци Озне госпођу
више подизала главу, натезала навише дуге крају шири мирис тек испечених симита, Јелисавету одвели у затвор потсетићу
рукавице које су се стално срозавале низ гибаница и мекика, а сигурно памтите вас да је од њеног хапшења кућа остала
мршаве руке и повремено придржавала да смо преко дана у пекарици код чика “празна и беживотна’’ - како је једном
шешир да јој не спадне са главе, јер је Уроша куповали слане семенке од бундеве рекао Зоран Трошка, са полупаним
дувао слаб, али топао ветар с обзиром да - пунили смо џепове и јели на великом прозорима и расклиматаним вратима и по
је још увек трајало михољско лето. Вирећи школском одмору и увече на Корзоу. Код степеништу је већ почео да ниче коров. Без
главама изнад школске ограде ћутећи смо содаџије Перице, преко пута пекаре деца станара кућа је нагло посустала, остарила
гледали како полако и мирно иде улицом. и сада, као некада и ми, купују клакере. и посрнула под притиском времена и
Само је Зоран Жвакица, показујући на Још увек је ту и чувена послатичарница небриге, искосила се и нагнула натраг али
њен шешир по чијем се широком ободу Турчина Сафета Мемета. Мемет и су је зидови последњом снагом хватали и
лелујало перје, узвикивао : сада прави велике крофне са пекмезом, држали за темеље. Кућа је жива док у њој
- Погледајте - још један живи примерак ораслике, ћетен и белу алву са орасима има људи. Када је они који су је подигли
трулог капитализма! и увек има хладну бозу у разним бојама. напусте – почне нагло да стари, зидови
Док смо гледали како праћена гомилом Једино нема оне куће на самом углу иструле, попуцају, темељи ослабе и кућа се
деце иде улицом свима нам је запало за улице која гледа на реку испред које сама од себе сруши, - објашњаво је Жика
очи да је - наших година. је озидана градска чесма. Ту кућу са Клен..
- Само је мршава као изгладнели пси великим вењаком на средини врта, где
луталице - рекао је Жика Трабант када је је госпођа Јелисавета, жена трговца
зашла за угао и до нас још увек допирала Николе Хараламовића седела на клупи (Наставиће се)
галама деце која су ишла за њом, лупали у и до пред вече, до последње капи светла,
шерпе и повремено се као ехо чују повици: везла Вилерове гоблене – народна власт
- На смрт! На смрт! је, двадесет година после бомбардовања
Нова наша реч 15