Page 14 - NNR 38

Мом унуку Марку А. Мрвошу
КАЗИВАЊЕ ДРАГОЈЛЕ ЦАКИЋ САВИЋ (2)

Морало је да прекинем батка Цонета: врнуја, почне да тражи од жену да му игра чочек
„Некако сам разумео за бабу Настасију, на астал. Тој је, каже, чуја у затвор од неког
њену снајку и снајку од снајке бабе Настасије. Босанца, на кога жена игра чочек гола на астал.
Те три генерације сам познавао, али за четврту „Како ћу, бре, Заре, ем не знам да играм тај твој
генерацију просто не могу да верујем да постоји чочек, ем сам крупна, ће се искрши астал, ем
снајка која мерка плацеве у Лесковцу“! „Батке, ме срамота од децу“. Али, Заре наваљује ко
има једна у Доње Трњане, а друга је у Ћеновац“! свиња на мумуруз. Она неће па неће, те изеде
„Могу ли да знам како се зову“? – загледах се ћутек од Заре. Отиде у ћошак и вије, јер је
у Цонетове прсте који су чврсто стезали чашу научила у Савићи да кад те муж тепа не идеш
са комињаком. „Има их и у другим селима“, - на сокак да те видив, него плачеш у кућу. „И
насмеја се батка Цоне. што си ме истепаја“? „Због моју љубав спрам
Разумео сам да је дошло време да пођемо тебе“, - намрштија се Заре Зубан.
код тетке Драгојле. Тетка Драгојла отпоче причу: „У нашу
Тетка Драгојлу смо затекли са кученцетом кућу, код мог татка и моју мајку, несе је зборило
у рукама. „Ово је Еди, куче на моју снајку од љубав. Тој да овај воли њума, или да она
Рози из Салцбург. Ономад отидоше сви пет воли њега, неје могло да се чује у нашу кућу.
у Грчку, а оставише ми Еди да се деца играв. Боже сачувај. Највећа мера од љубав код мог
Јучер га Гривча уапа за дупе. Не се знало кој татка био је мерак. „Што ми је мерак да неје
повише цвили. Дал деца дал Еди. Повика Владу могај да прода метиљаве овце на сточни пијац
ветеринара. Каже да вржем Гривчу и да га не у Лесковац“. „Мерак ми што су га претупали
пуштам док он не дође да га погледа. Ене га у Ниш“. „Голем мерак ће ми бидне кад уапсив
жмије под амбар. Жива несам. Не знајем како Мику Маст“. Мика Маст је имаја везу у
да излегнем пред Розу. Рекнула ми је да је Еди Мазнићеву апотеку, из коју је добиваја живин
куче сас педигре и на њи не сме да се вика, да се маст за пицајзле и продаваја на људи и жене,
псујев, да се тепав, почим после неће да лајев, свој љубав који осећа. Туј је спојија небо са па је и такој добија надимак, а мој татко га
неће да вртив с реп и да се радујев и само седив земљу и зарадуваја се што гу заволеја и не намрзеја, јербо од Мику Маст неје могаја да
у ћошак. Леле мајке. А Гривча га уапа за дупе. може да нађе речови због ради тога. Турија је прокљуви ни једног Микиног муштерију за
Ми смо Гривчу узели од Цигани из Свирце, јер и пролеће и мирис у поље и мед од пчеле. И на пицајзле. А у тој време, од овај болест народ
они не волив црни кучики. Не му се знаје ни крај је много зажелеја да направив породично је много патија. Мождип му је завидеја због
татко ни мајка, а баба на Еди, казује ми Рози, гнездо у које ће да чував своји пилићи и да пастуви, од који је имаја добар корист. Кад су
је грофица од неко брдо код Беч, а где год су гим се радујев. Не бих ја ништа од овој знала, га питали: „Што си мрзешљив на работу, почим
водили његовог прадеду на кучеће изложбе, да Цонетово писмо несу доватила браћа на слабо рипаш на мотику“, Мика је говорија:
увек је добија по неку мамудију. Требало је девојку. И у тај дан отиднем у њиву Крушку под „Има кој да рипа за мене“! Неје имаја образ
да добије златну медаљу у Минхен, ал како Доњи рид са трактор и приколицу да утоварам за причање.
се Немци не трпив сас Аустријанци, добија је шашу. Кад чујем големо викање: „Бегајте од Дође код нас на ракију и још са врата се
само бронзану медаљу. И у новине је излазила мене, које оћете“!, а побрзо и вриску и плакање. разгаламија: „Дај бре пуну флашу. Докле ћете
његова слика. Леле бошке, ја се распричала од Па тој наш Цоне кука, препознала сам му глас ми помрвкујете са ракију“? И татко донесе
кучики, а не питујем вас што оћете да попијете“. и потрчим у један правац и чујем дреку: „Кој из подрум пуну флашу. У половин пијење,
„Море, ће попијемо по комињак. Он је си ти, мајке ти га спалим, да од нашу сестру Мика Маст устаде од астал, обриса бркови
најбољи за разговор и причање“, - отпоче батка оћеш да направиш квочку да ти рађа пилчики и диже прст у ваздух: „Има све да продам. И
Цоне. „Страхиња је решио да напише нешто о у гнездо. Саг ћеш да набереш памет од наш њиве, и стоку, и кућу. Море, ћу продам и овој
бабама и женама које су сличне његовој баби ћутек“. Цоне лега на земљу, очи му се не видив гуњче на мене, само да дочекам да мој унук
Настасији“. „Настасију сам много поштовала. од крв, а ова двојица, кад ја пристиго, бегав уз заврши големе школе, или за адвоката, или за
Она неје Савић. Она је дошла у Савићи. Они рид. Дошај и пољак Станко и плаче: финанса, или за марвеног доктора, а може и
те не помагав док си жив, а кад умреш подигну „Леле мајке, гледаја сам како га шутирају с за професора или инжењера, и да се ожени са
ти споменик на који се сви упишев због велики ноге“. Неје време за плакање, него ми помагај да девојку из Лесковац, чији татко има лојзе на
жалост. Мој муж Ставра је бија од Савићи“. Цонета убацимо у приколицу и да га довезем у Хисар и дућан у лесковачку чаршију. Па кад
„И Страхиња је од Савића и Костића“, - жели лесковачку болницу. С велику муку га турисмо ме будев питували у коју је фамилију улегај, да
батка Цоне да ме препоручи тетка Драгојли. у приколицу, ал се надуја у лице. Бог нас је се пред њи зарадујем: „У фамилију од Ранђела
„Немој ти мене да учиш за Страхињу. Пре погледаја почим је дежурни доктор бија Живче, обућара“, или: „У фамилију од Горчу Малинче“,
много године, задеси се ја код Смиљу и Драги који је лечија нашу фамилију. Одма разјури или: „У фамилију од Тозу јорганџију“, или:
из Трњане на крштење од њиову унуку. У један остали. Прегледава Цонета и вика на сестре „У фамилију од Зарета ситничара“, или: „У
моменат, Драги ми рече да је Страхиња бија што стојив ко неке младовесте. Много је бија фамилију од лимара Ђоку Теслу“, или: „У
скоро код њи и да је казаја: „Драги, ја сам строг. У један моменат, питује ме: „А мори, фамилију од Тошу Зајца“, или: „У фамилију
много године провеја поносан што не личим Драгојло, због ради чега је овај човек оволко од Кражићи“! Има ги у Лесковац фамилије са
на Савићи, али како иде старост видим да све претепан“? „Због љубав, докторе“! „Ти си, лојзе на Хисар и са дућан у чаршију. Јебем ти
више постајем прави Савић. Што ти је семка, Драгојло, препила“, и напуди ме из ординацију. живот. Дал ћу да дочекам ја тој. Да се прошетам
мој Драги. Не знам дал да се утепујем ил да У мени проради урођена слабост да брзо кроз лојзе на Хисар и улегнем у дућан сас мога
се радујем“. То сам упамтила и ценим твоју саопштавам своје закључке: „Читао сам да унука и његову младовесту? Не браним да с нас
искренос. Твоја баба Настасија и ја наликујемо љубав може да боли, али за овако нешто нисам будев и њен татко и мајка ву. Можев и бабе
само по тој што смо имале по два мужа, да смо чуо“. Тетка Драгојла отпи ракијицу и затегну да праве на нас друство“. И дочека баксуз да
рано остале удовице и да смо се саме бориле сас мараму: „Ви Савићи ништа не знајете и ништа ожени унука са девојку из Лесковац, чији деда
разне але да нам не отму нашу децу и берићет“. несте чули кад вас неко питује. А и ви сте изели има лојзе на Хисар, а дућан им је изгореја од
Наздрави нам батка Цоне комињаком: ћутек због љубав“. „Причај, причај тетке“, савезничко бомбардовање на Краљев рођендан.
„Данас сви пишу, тетке, па и Страхиња. - обрадова се батка Цоне. После сам чула од писмени људи да су теј
Али, он убацује придеве и метафоре, па тој „Савићи су имали за зета Зарета Зубана. фамилије, које су имале лојзе на Хисар и
испадне на добро“. Тетка Драгојла ме ухвати Добија је надимак Зубан, јер му је зубар Драги дућан у чаршију, најзаслужне за напредицу
за руку: „Ja ћу да вам причам, а ти, Страхињо, извадија предњи здрав зуб и турија златни зуб, за Лесковац. Ал то им се неје признавало, па
гледај да не пишеш баш све што си чуја од пре него ће се ожени са девојку из Савићи. су неки од њи потепани од комунисти после
мене. Има да ме препознав, па ће ме запиткујев. Да се види колки је он газда и да се Савићи рат. Преостале газде и мајстори су од стра
Заличи ко што заличујемо паприку на пијац. несу зајебали што су њега узели за зета. Заре брзо продавали лојза, а дућани несу више били
Ти, Цоне, не причај од придеви и метафоре, Зубан је више волеја да тргује него да работи њиови због конфискацију. Леле бошке. Сад
јер си због њи изеја ћутек“. у њиву, па се уортачија са неки Црногорци су њиови потомци раштркани по бели свет.
„О томе ћу обавезно да пишем“, - обрадовах да продавав гвожђе за бетон. Али они повећи Еве Чичанка. Од кад живи у Америку. Па и од
се неочекиваној и необичној новости. Тетка ербапи од Заре, па кад је мућка дошла на суд, Малинче отишли чак у Калифорнију.
Драгојла добро усркну кафу: Љуба судија осуди Зарета Зубана на четири
„Наш Цоне се загледаја у једно девојче из месеца апс. Легаја је затвор у Пожаревац. Кад се (Наставиће се)
Пертате. И решија да у једно писмо опише
14 Нова наша реч