Page 11 - NNR 38

АЈВАРСКА ЈЕ ТУГА ПРЕГОЛЕМА

Колико је лако спремати ајвар процес спремања ајвара може да упржио и добио 15 тегли екстра
знају сви они који спремају овај отпочне већ крајем августа и траје ајвара. То су ми потврдили они
специјалитет. Један од њих је и до првог мраза... Мени се десило који су га пробали. У просеку ме је
Саша Шпаковски, који, како сам да рецимо не купим паприку на тегла ајвара коштала 150 динара, а
каже, ову посластицу годинама почетку сезоне, надајући се да ће да сам куповао паприке вероватно
спрема по принципу сам свој цена да падне, онда удари мраз, око 300 динара по тегли. Плус што
мајстор. па цена скочи... Или купим одмах, сам изгубио само два сата да га
-Све радим ја, осим што жена а онда цена падне. Сада је доста упржим, а не два или колико већ
ољушти паприке, некако ја то не тога под пластеницима, али су дана, кад треба да купиш паприку,
могу, то ми је страшно... Она и фолије откривене, па хладно време да је опереш, испечеш да се охлади,
пере тегле, па их стави у рерну да може много да поремети. Прошле да се ољушти, па је цеди, мељи,
се угреју и придржава их док ја године је, рецимо, цена паприке упржуј...-
сипам ајвар у тегле. Рецепт ми је била 60 динара, ове године од тога Закључак потписника текста
остао од мајке, мада ту нема неког нема ништа, паприка је тренутно је да се прате акције ајвара по
великог знања, паприка, бели лук, 100 динара. Е, кад је ситуација маркетима, на шта Шпаковски
со и есенција у количинама како ко са ценом да ми не одговора, ја каже да и ту мора да се пази,
воли и то је то.- једноставно купим готов ајвар јер није сваки ајвар у продаји
Читав процес почиње, у неком од маркета. То сам већ квалитетан.
наравно, набавком паприке, а ту урадио 3-4 пута, а купио сам га и -Мора и ту да се пази, ко зна
је најважнија цена. ове године. Цена ајвара је била 115 шта све стављају у њега. Опет,
-Што јефтиније, то боље, - уз динара, а само тегла је 30 динара. ајвар се једе као деликатес, а ми га
смех саветује Шпаковски. -Све Он није нешто добар, доста је мажемо на хлеба, буде нам главни
остало је скоро неважно, осим водњикав, али је ту најважније оброк, па нам зато буде скуп. Онда
величине паприке. Што већа да је упржен. Купио сам 20 тегли се у том случају више исплати да
паприка, мање посла око печења, и уследила је дорада. Све сам то купиш свињу за исте паре и да
а обично од укупне килаже испада вратио у шерпу, додао бели лук, имам и маст и чварке и месо и све
трећина ајвара када се све заврши. јер ја обожавам бели лук у ајвару, остало...-
Е, сад, цена паприке варира, пошто першун, зејтин, мало есенције, Иван Спирић

Око стазе „Дане Корица“ у ОШ „Коста Стаменковић“
ВОЛОНТЕРИ

ПОСТАВЉАЈУ ОГРАДУ

Неформална група „Оскостас016“ започела је реализацију пројекта
„У здравом телу здрав дух“ који је подржан кроз национални програм
волонтирања младих. Током пројекта биће уређена стаза здравља
„Дане Корица“ у дворишту основне школе “Коста Стаменковић”
и организоване спортске активности за децу. Акција се спроводи у
оквиру националног програма волонтирања младих “Млади су закон”
уз подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије, а који
спроводе Млади истраживачи Србије.
Немања Гавриловић, координатор групе „Оскостас016“, каже да
је циљ ове волонтерске акције да се подстакну млади да ураде нешто
добро за локалну заједницу, а што би остало наредним генерацијама.
-С обзиром да на стази „Дане Корица“ у оквиру ОШ „Коста Вредност пројекта је 42.000 динара.-
Стаменковић“ деца проводе пуно времена, а сама стаза није у Александра Сибиновић, директор ОШ „Коста Стаменковић“,
потпуности обезбеђена, ми смо решили да поставимо металну ограду захвалила је на уоченом проблему и труду да се они отклоне, како не
која би стази дала безбедност, а ученицима сигурност за извођење би дошло део евентуалних нежељених повреда.
њихових активности. Већина нас овај простор користи и за тренирање
и рекреацију, неки су и бивши ученици ове школе, тако да је све то ИС
допринело да се определимо да урадимо ово што смо планирали.

Регионално такмичење средњошколаца у Овим иновативним производом смањујемо загађење животне средине,
предузетничким вештинама „ПОСЛОВНИ ИЗАЗОВ” које проузрокује угаљ потребан за производњу електричне енергије
која се троши за пуњење мобилних телефона, - објашњавају Миљана,
СРЕДЊОШКОЛКЕ ИЗ НИША Ђурђа и Јана.
ОСМИСЛИЛЕ ИНОВАТИВНЕ МАСКЕ Такмичење “Пословни изазов” је покренуто пре дванаест година
ЗА ТЕЛЕФОНЕ са намером да подстакне средњошколце да употребе своје вештине
на иновативан начин како би унапредили свој предузетнички дух и
Овогодишње регионално такмичење средњошколаца у повећали своје могућности за запошљавање. У току школске године на
предузетничким вештинама „Пословни изазов” окупило је 106 ученика шест регионалних „Пословних изазова“ учествује више од 600 ученика
из 23 средње школе из југоисточне Србије, и то из Алексинца, Блаца, из 90 општина у Србији у којима се спроводе образовни програми
Бојника, Бујановца, Лесковца, Медвеђе, Ниша, Пирота, Прокупља, „Достигнућа младих из области предузетништва и финансијске
Сврљига, Власотинца, Врања и Житорађе. Такмичење је одржано онлајн, писмености“.
а тимови су имали задатак да осмисле производ или услугу који ће
променити навике људи у домаћинству које нису у складу са еколошки Друго место освојио је тим “ПеллПлант” из Средње школе „Душан
освешћеним начином живота. Идеја нишких средњошколки о пласирању Тривунац Драгош” у Сврљигу, док је треће место припало тиму “Соларис
маске за мобилни телефон која уз помоћ соларне енергије пуни батерију доо” кога чине ученици Економско-трговинске школе у Врању.
телефона освојила је прво место. Оне су, као и остали такмичари, уз Чланови три првопласирана тима обезбедили су себи место у
помоћ пословних ментора креирали бизнис планове и видео презентације Националном финалу које ће бити одржано у фебруару у Београду,
за своје идеје које су другог дана такмичења представили члановима а победници на националном нивоу ће учествовати на Пословном
жирија. Победнички тим су чиниле ученице Правно-пословне школе у изазову западног Балкана заједно са вршњацима из Хрватске, Босне и
Нишу Миљана Митровић, Ђурђа Мариновић и Јана Маљковић. Херцеговине и Црне Горе.
-На годишњем нивоу, просечна особа потроши за пуњење мобилних
уређаја 2.190 кW, што је на глобалном нивоу укупно 13.000.000 кW. И.С.

Нова наша реч 11