Page 15 - NNR 38

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (34)

Сећање једног Мурџомалца
Мој теча Владимир Милошевић говорио Из ратног времена, стрицу је остала стална Трајка Динића, који лега апс као доказани
је кратким реченицама, правећи дуже паузе похвала Херцеговаца, који га никада, при слању народни непријатељ. Партија мора да крене
између њих. Ваљда је то понео из родне Лијеве шверцованог дувана преко Сталаћа и ујка у агитацију откупа од сељаци, који имају
Ријеке у Црној Гори. Не знам. „Како си?“- пита Мике, нису преварили ни за грам. За разлику имање и сас имање, а да не би настала глад у
ме теча Владимир. „Добро сам, а како си ти?“- од сопствене државе, која га је стално варала градови за радници и поштену интелигенцију.
одговорих. После два минута, пита ме: „Како и понижавала. Али, нећу да грешим душу. Кад Ево, на пример, Мирко Костић није улего у
си ти мени опет?“ „Добро сам“ – потврђујем. год је могао, преварио је државу и тиме се земљорадничку задругу, а има и говеда, и свиње,
После једног минута: „Како ти је Тодор?“ поносио. Мој чича Мирко је био права људина. и овце, мождип и коњи. За биволице несам
„Добро је тата“,- ја као из топа. После ћутања Бранио је своје имање, себе и нашу фамилију сигуран, јер је њиово месо кисело. А сви Савићи
од два минута: са упорношћу тврдоглаве непокорности. имају и жито, и мумуруз, и овас, и конопљу.
„Пишеш ли му?“ „Пишем“. Прође један Недалеко од кућа Савића, Костића Поштена власт има поштено да разреже на
минут : „Пиши му, добар је човек!“ И тако и Митића у Доњем Трњану, била је мала сваког његову меру. Партија је гарант за све.
се нас двојица лепо испричамо док не дође раскрсница на чијем ободу је укопана висока Овде нема питување, ни уздисање“. Мом
тета Јелена. Када се једном теча Владимир бандера са звоном на врху, које су сељаци звали стрицу је зафалило 30 кила кукуруза, па му
разболео, питао га доктор где је зарадио назеб, „клепало“.Када се клепало огласи, остављали је то опроштено. Код жита је лоше прошао,
а он сасвим озбиљно доктору: „Није ме Јелена су се сви послови и домаћини су ишли на јер су му амбар метлом почистили, и поред
добро покрила“. Брат од стрица теча Владимира раскрсницу да чују шта има да им саопшти друг плача и кукњаве мајке и жене, а да би намирио
био је Светозар Милошевић, отац Слободана Баја. Одлуке Конгреса, Централног комитета меру за јагњеће месо морао је да отпутује у
Милошевића. Светозар Милошевић је, пре Комунистичке партије, мисли друга Тита и Македонију, у село Десово код Прилепа, и купи
Другог светског рата, завршио Богословију у осталог руководства саопштавао је друг Баја јагњеће месо од свог друга Албанца, са којим
Призрену. Свршени ученици су могли да буду сељацима окупљеним испод клепала. Свој је служио коњицу у пуку „Краљица Марија“ у
или свештеници или учитељи. Теча Владимир говор је почињао речима: Суботици 1926. године, и у кога је веровао да
је убедио Светозара да обрије браду и постане „Дошао сам из Београд да вам учим памет“, ће му помоћи. Није се преварио. Свака част.
учитељ, а теча Владимир му је нашао место у сачекавши да неко од присутних примети: „Добро Нико да се сети да са бандере скине
основној школи у Петровцу на Млави, где је и де, Бајо, несмо баш учени ко ти!“ Друг Баја је, у клепало, које опет чука. За разлику од прошлог
дочекао капитулацију Југославије. Знајући за непоремећеној тишини, настављао: „Истерасмо пута, друг Баја се мало угојио, и наглашава
то, почео сам, у време највећег вакта Слободана и Бугари и Немци. Ви мене браните, ја браним скоро сваку реч, као да су све исте важности:
Милошевића, да причам како ми је Слободан вас, ја слушам вас, ви слушате мене, и на Бугари „ Ја сам вам рекао за значај електрификације
Милошевић теча. Мој колега Драган Ковачевић јебасмо мајку. Саг је дошло време да се слуша у комунистичком друштву, али ви брзо
из Крушевца ми је рекао: „Коле, да ти је друг Тито и Партија. А шта кажу они. Зборив да заборављате шта вам ја говорим. Партија је
Милошевић теча не би радио у Институту, је време за електрификацију, индустријализацију донела одлуку да се изврши електрификација
већ би седео у Влади као министар“. Хајде што и земљорадничке задруге. Ти Чедо Савићу не села, да сељаци почну боље и лакше да живе.
сам, својевремено, изгубио поверење банкара, мрдај с брци и не трепкај. Такви ко ти су били Добро, још смо далеко од грађани, али мора да
али да ми не верује мој другар Ковачевић, то је команданти долине. Земљорадничка задруга за решимо да ги сустигнемо. Нема бољи начин
већ озбиљна ствар! Доње Трњане ће да буде у Турковце. Сви да се од електрификацију. У Тогачевце су већ увели
Ако бих хтео да ти опишем живот мог упишете у задругу, јербо је то напредак за сви вас струју у куће, а Партија хоће да се и у поље
тече Моше Кујунџића, родом из Пријевора код и све ће да вираје и порасне, и да се размножи, уведе електрификација, да се без коњи и без
Чачка, требало би ми сто страница и пет кила и да процвета боље од булку. Овој тражи наша долапи заливају баште. Ево, Чеда Савић дигај
књижевног дара. Захвалан сам му што ме је Партија и лично друг Тита. У братски Совјетски два прста, хоће и он нешто да каже. Говори!“
водио на све вашаре, почев од оног у Пласковцу Савез земљорадничке задруге се зову совхози. „Бајо, - отпоче Чеда, мој кум из Тогачевце
до највећег у Жабарима. И чим чујем да има Руски научник Мичурин је дао семе од лубеницу увео струју у шталу, и пали гаси, пали гаси,
негде вашар, или на совхози и тамо од једну лубеницу се наједе оћоравили му биволи!“ „Чедо, сад ћемо да седнемо
да је стигао циркус, одмах идем. Теча Моша цело село, то јест совхоз. Толики је напредак у овај војни џип и идемо у Тогачевце да видимо
је знао где је најбоље печење и, при повратку постигнут, а не као овде што сваки сади лубенче тија ћорави биволи“. Мој стриц Чеда ми је касније
кући, из ког дворишта, по мраку, вреба опасна за себе, а оно малечко и са дебелу кору!“ Чича причао: „Побего сам одма у плевњу, јер је Баја,
сеоска џукела, или модерно пас. Мирко није ушао у задругу. Претила је опасност какав је луд, могај да ме утепа у Тогачевце“.
Моја тетка Сојка је примила на стан чика да га ухапсе, јер је Удба сазнала да има радио Чича Мирку је друг Баја наредио да обезбеди
Прокића, кога су синови и снаје оставили на батерије и да слуша „Глас Америке“ и Гргу пет бандера, за почетак електрификације у Доњем
самог. На редовном јануарском скупу учитеља Златопера. Мој отац га је молио: „Брате, уђи у Трњану, а за жице и остало има да се дају паре, али
из Србије у Дому синдиката у Београду, чика задругу да не мучиш више ни мајку, ни жену, касније. За бандере је било потребно да се подмите
Прокић је беседио о родитељској љубави. Након ни децу!“ Стриц је био доследан: „То је све шумари на Кукавици једном овцом јаловицом,
предавања, колеге су му честитале, величајући олош и нерадник. Кад се ја врћам из њиву, они печеним прасетом и балоном ракије. Друг Баја
родитељску љубав као нешто највеће на свету. топрв иду. Напред застава и хармоника. Туј је, извршивши смотру бандера у турековачкој
Драгутин Прокић је уздахнуо, рекавши: нема работа!“ Четири године касније, стриц је општини, јавно похвалио мог стрица: „Какав
„Само је дечја незахвалност већа од дошао код нас у посету веома радостан: „Ти, домаћин, такве праве, прописне и жуте бандере.
родитељске љубави.“ Тодоре, мислиш да смо ми сељаци глупи. Јуче Мире, једна убавиња!“
Имао сам и ујне и ујаке. На неке од њих већ сам слушаја Гргу Златопера. Каже да код Титу За комасацију је чича Мирко чуо преко
личим, па нећу много о њима. Ипак, издваја се долази Триве Лија и има да му каже: „За два радија, али није био сигуран у њену корист,
ујка Мика Николић, шверцер хране и дувана, дана идем од тебе у Турску, и кад се поврнем док им друг Баја, испод клепала, није најавио:
професор књижевности, глумац у бањалучком код тебе, земљорадничке задруге да не видим. „Партија заговара комасацију. Инжењери ће да
позоришту са улогом Николетине Бурсаћа Тој има одма да угасиш!“ Мој отац се слатко вам боље објасне од мене. Ако мене питате, ја
запаженој у београдској штампи, директор смејао: „Па ти, Мирко, мислиш да је генерални да имам ове ваше њиве и ово богатство, ја не
Биротехничке школе у Београду, песник и секретар Уједињених нација Тригве Ли шеф бих померао међе и не бих ушао у комасацију.
обожавани супруг Ружице Кирћански, родом свим председницима држава, па да може да Можда је то добро за нека посна земљишта. Не
из Перлеза, а познате модискиње и још боље наређује и Титу“. Међутим, Тригве Ли је, заиста, знам. Радите како знате и умете. И мора да вам
кројачице, са признатим патентом хаљине за био у посети код Тита, отишао у Турску и поново кажем. Хвалио сам пшеницу италијанку, па сам
труднице. За време рата, са брадом, брковима дошао код Тита. Пет месеци касније, декретом су појео оно што се не једе. Са мога фотографа
и џакуљом, обилазио је Пожаревац, Петровац укинуте земљорадничке задруге у Југославији. сам, за време окупацију, упознао сваку вашу
на Млави, Лапово, Малу Крсну, Сталаћ, Ниш Стриц ме је замолио: „Кажи на мојега брата да и њиву и сваку међу, и да вам кажем, имам голем
и дошао до мог стрица Мирка у Доње Трњане, ми сељаци нешто знамо и да нисмо толко глупи мерак да идемо заједно у лов, да тепамо зајци и
у потрази за храном, коју је носио бројној колко он замишља!“ јаребице, док се не уклоне међе и док не избегав
фамилији у Београду. Опет чука клепало. Друг Баја једва из ово лесковачко поље“.
После рата, фамилија је заборавила и ујка надјачава ветар: „Џабе вам ја учим памет. Ви
Мику и мог стрица. Нису заслужили тај заборав. слушате Бујера, Милана Савића и из Турковце (Наставиће се)

Нова наша реч 15