Page 14 - NNR 37

СЕЋАЊЕ

Лесковац, 1982. године. Станимир Стојмировић, Бранимир
Објављивао у заједничким збиркама: У Стаменковић, Божидар Митровић
духу, даху и размаху, Нови Београд, 1979, и Љубомир Живковић), Драган
Сусрети другарства, Горњи Милановац, 1980, Здравковић („Снопоље“), Станимир
Жубори са Моравице, Лозница (међу сто С т ојмирови ћ („Др угарск о
најбољих љубавних песама на конкурсу), в е че мр твих“), Миро слав
1996, Основац – Лесковац, Комбинат – Миловановић („Књижевно-критички
Лесковац, Наше стварање – Лесковац, фрагменти“).
Глубочица између обала 86, 88, 2000, 2001. На самом почетку књиге, као мото,
и 2002. године, Народне новине – Ниш, Ђорђевић наводи део из „Прегледа лесковачког
Топличке новине – Прокупље, Наша реч – књижевног стваралаштва“ Драгољуба
Лесковац. Трајковића: „У Лесковцу ранијег времена
Објавио више од педесет књижевних дуго није било услова за право књижевно
рецензија о књигама разних аутора из занимање и за стварање одговарајуће
Лесковца, Београда и Новог Сада. Ђорђевић књижевне традиције.
је написао драмске текстове: Дан без покајања Духовне моћи његових житеља
(монодрама), Кћери горских вила, Зачарани тароседелаца, културно и просветно
маглом, Расршће пред воденицом и Син заосталих услед вековног ропства под
кнежевог врача, На раскршћу, Близнакиње, Турцима, били су за такве прославе тврдо
Љубавно писмо и Милкин рођендан, успаване. Њихов град је био пивредни центар
Родбина и пријатељи, Естрадни гочобија овога пространог подручја, и у њему се тада
Тоза Милевски и Миче, шеф МЗ Зора. није обраћала никаква пажња на ове стране
Објавио књигу са Храниславом Ракићем појединачног живота које нису имале чисто
Станко Ђорђевић, професор и Александром Соколовићем Лесковац и привредни карактер.“ [3]
књижевности, припада малобројној групи околина, Београд, 1961. године. Књижевне
лесковачких стваралаца који су подржавали рецензије и приказе о делу Станка Ђорђевића
младе писце. И сам се успешно бавио писали мр Слободан А. Младеновић,
писањем песама, приказа и књижевном Борислав Здравковић, Миша Цветановић,
критиком. Писао је опширне приказе о Света Ђорђевић, Боркица Миловановић,
младим, али и афирмисаним ауторима. Вили Хубач, Милан Јоковић, Стојан
Професор Ђорђевић је, поред других Стојиљковић, Данило Коцић. Ч. Илић.
обавеза, са групом лесковачких писаца, Уређивао часопис Економске
основао Књижевног клуба „Глубочица“ и школе Кораци младих. Члан КК Глубочица
уређивао заједничке збирке песама тога из Лесковца, члан КК Дервен из Грделице,
клуба.14. септембра 2021. се професор од оснивања, 2000. године, члан КК Iris Poete
преселио у – вечност! Хвала му за све Society – САД 1002, Magnolia West Virginia.
што је учинио за родни крај и завичајну Похваљиван за књижевни рад. Објављивао
књижевност. на енглеском језику. [1]
Станко Ђорђевић пише песме, приче,
1. књижевне рецензије, књижевне критике и
Станко Ђорђевић је рођен 27. септембра драме. Као писац осетио је огроман интерес
1925. године у Доњем Буниброду недалеко младих за драмски аматеризам. У свим својим
од Лесковца. Школовање: Учитељска школа, драмама пружио је гледаоцима доживљај и
виша педагошка, филозофски факултет (група могућност да критички оцене догађаје на
за српскохрватски језик и књижевност). сцени. Драмска радња у позоришној игру На
Једногодишња специјализација. Звање: раскршћу догађа се у једном одељењу 8.
професор. разреда. Овај позоришни комад гледало је
око 2.000 посетилаца при Дому културе
Лесковац. [2]

2.
КЊИЖЕВНЕ КРИТИКЕ И СТУДИЈЕ –
Године 1979. у издњу нишке „Литере“
појавила се изузетно занимљива књига 3.
професора Станка Ђорђевића „Књижевне ЗОРА У НЕДРИМА СРЦА – Стихови
критике и студије“, једна од ретких такве Станка Ђорђевића у збирци Зора у недрима
врсте у Лесковцу. У њој је Ђорђевић, срца теку као бистра река чије дно нам је међу
који се увелико афирмисао као књижевни очима, а белуци међу прстима. То су питке,
критичар, посебну пажљу посветио стиховане приче о ономе што представља
лесковачким ствараоцима: Сретен најдрагоценију тековину наше слободне
Динић као драмски писац, Борислав земље: револуција, човек-борац, најзад
Здравковић („Тренуци лирике“), Томислав човек градитељ, онај прави неимар, радник
Н. Цветковић („Отимања“, „Веку, ветру“, на градилишту, на грађевини са лопатом
„Војвода Никола Скобаљић“), Јоца и колицама у руци. Ту је аутор, заправо,
Михајловић („Раскалашне кише“), Љуба делио залогаје и напитак, мале радости и
Стојановић („Од пакла до сунца“, „Глас бриге. У песми Хајде време не стоји, песник
из земље“, „Седми четвртак“), Јосиф све те прегаоце позива на коло јединства,
Стефановић („Моји зелени токови“, радничко коло које попут претходнице треба
„Партизанске приче“, „Горка земља“, „У да буде на крми времена. У овим прегалачким
строју револуције“), Вукашин Цонић („Далеки песмама присутна је једна топлина и један
бели путеви“, „Укус земље“), Михајло животни оптимизам који утолико јаче на
Дојчиновић („Сунчеве реке, „Звездане кише“, нас делује што су исказани једноставнијим
„Шапат бреза“), Бора Димитријевић („Комад језичким средствима. Та људска приврженост
огледала“), Божидар Митровић („Свирало уз људима са жуљевитим рукама, са сунчаним
рало“), Стојан Здравковић („Кад зелене врбе погледом на свет и будућност, са унутрашњом
Објављене књиге: Звезде проходалих плачу“, „Девојка из моје улице“), Војислав снагом да нарасте изнад напора и једноличне
птица, Литера, Ниш, 1979. године, Књижевне Истатковић („Љубилиште“), Завичајни свакидашњице, уствари, и представља лепу
критике и студије, Литера, Ниш, 1979. године писци – („Добродошлица за птице“ страну ове књиге, оно што може оправдати
и Зора у недрима срца, КК Глубочица, – Лазар Миленковић, Станоје Станковић, њено објављивање. [4]

14 Нова наша реч