Page 10 - NNR 37

мс Александар Стојановић - Историја српско-албанских односа (1):
НАСЕЉАВАЊЕ БАЛКАНА

Зарад остваривања пројектованих
циљева, људи се служе различитим
средствима. Како на личном, тако и на
колективном плану, та различита средства
подразумевају читав спектар дела,
пожељних и непожељних, дозвољених и
недозвољених. Државе, или макар, народи,
ка свом цивилизацијском циљу (ако га
имају), понекад путују друмовима крви,
ратова и сукоба.
Један од начина јесте кроз примену
тероризма. Овај облик асиметричног
сукоба, базиран на политичким мотивима,
имплементиран силом и страхом, у модерно
доба најчешће повезујемо са акцијама
милитантних групација недржавног типа,
које на тај начин теже ономе што је за
њих свето: религијска убеђења, сецесија
територије или идеолошка конфронтација
са доминантним друштвеним системом.
Мотиви су различите природе, али су сви путева између Истока и Запада, Севера јављају на северним границама Византије
они, за терористе, довољни да у њихово и Југа, између Европе и Азије. Као у доба царева Јустина И (518-527) и
остварење долазе на, међународним својеврсно „везивно ткиво“, Балкан је Јустинијана (527-565). Нагомилани на
правним нормама, забрањен начин. спона различитих култура, религија и левој обали Дунава, упуштају се у далеке
Подручје Балкана, овакво какво јесте, цивилизацијских идентитета. Својим и брзе пљачкашке походе по балканским
прошарано антагонизмима између народа, географским карактеристикама, погодном областима Византијског царства, заправо
заснованих на вери, култури, историјским климом и позицијом, овај простор је био по по целом Илирику, Тракији и Хелади,
путевима и политичким одлукама, било мери сточарима и ратарима, морепловцима допирући до Јадранског мора, на једној
је „лабораторија у великом“. Ратни и рударима. Зато је историја Балкана прича страни, и до самог Цариграда, на другој.
сукоби, сеобе, убиства и издаје, су нешто о кретању: променама, миграцијама и Средином ВИ века, у походу 550. године,
на шта нас подсећа сваки дан проведен мешању бројних народа, мноштва људи испољиле су се и прве тежње ка задржавању
на „брдовитом“ полуострву. Посебно различитих језика и порекла. и насељавању ових области.
интересантним се чини однос између Срба Због тога, није на месту о Балкану Својеврсна инвазија Балкана од стране
и Албанаца, два комшијска народа, чија креирати статичну слику као подручју ових племена је настављена у годинама
историја води ка титули архинепријатеља непроменљиве конфигурације – пре се које су долазиле, пре свега под вођством
југоисточне Европе. ради о изразито динамичкој представи о Авара, који су Словенима наметнули своју
Значајан аспект релације између ова кретању и померању многих племена и власт у седмој и осмој деценији шестога
два народа јесте и терористичко дејство народа – од Илира, Трачана, Грка, Римљана, века.
Албанаца, усмерено ка проширењу преко Келта, Гота, Словена и других, мање Поред почетних опипавања снага
територије и остварења фамозног пројекта или више познатих заједница. у шестом веку, век који је дошао након
„велике Албаније“, који постоји у свести На темељу изразите флуктуације тога можемо суштински посматрати као
албанског народа и пре но што је Албанија, људи, која је карактерисала ово подручје век словенске колонизације Балкана.
као независна држава, формирана крајем од најранијих дана познате историје, леже Словенски живаљ почиње да пристиже у
новембра 1912. године. потешкоће у идентификовању порекла све већем броју, у масовнијим таласима,
Сукоби између српске и албанске стране данашњих балканских народа. Узимајући који све чешће запљускују зидине Солуна
су се одвијали на Косову и Метохији. Ова у обзир тему ове расправе, интересантна и других византијских градова
територија, која је нераскидиво повезана са је прича о томе како су овај део Европе Конкретно, о Србима, први извештаји
српским националним идентитетом, била населили Словени и Албанци. су забележени руком византијског цара
је поприште бројних убистава, отмица, Долазак Словена на Балканско Константина Порфирогенита, у делу О
прогона и рушења. Срби и Албанци нису полуострво и насељавање ових територија народима. Њихово досељавање на Балкан
одувек имали међусобно искључиве је, како ће се касније у току рада видети, представљено је као епизода једнога
интересе, али када је то постао случај, то далеко познатије него што је то случај са каснијег колонизацијског таласа. По
је означило почетак непријатељства. нашим јужним суседима. Иако, што је и њему, преци Срба, који су дошли из Беле
Нетрпељивост између Срба и Албанаца логично, постоје различита виђења, научне Србије, кренули су пут Византије и од цара
је појава толико стара и позната, али је, и псеудо-научне хипотезе о временском Ираклија тражили дозволу да се населе на
ипак, велики број људи перципира као мапирању доласка наших предака на територији царства. Овај им дозвољава
праву непознаницу. ове просторе, ипак се може рећи да је да населе опустеле области између Саве
Да би се на адекватан начин разумела, историјска прича о њима “опипљивија” и динарских планина, где су живели у
неопоходно је указати не само на него што је то случај са Албанцима. Порфирогенитово време. То би значило да
партикуларне интересе једне или друге Уосталом, пронађено је и сачувано доста се насељавање Срба на простору динарског
стране, већ на целокупан геополитички историјских сведочанстава који говоре у Илирика догодило за владе цара Ираклија
и историјски контекст који је пратио прилог томе. (610-641).
дешавања на Балкану, који је чувени Стари Словени су приликом Дакле, можемо рећи да у научним
британски премијер Винстон Черчил, насељавања територија на којима ће круговима постоји велика доза сагласности
описао као место које “производи више вековима касније и даље живети њихови када је у питању временски интервал
историје него што може да конзумира”. потомци, ступали у активне односе са словенског насељавања Балкана – иако је
Томе ће тежити овај рад. Византијом и са земљама запада, пре свега цео шести век протекао у повременим и
са католичким Римом, преузимајући идеје ограниченим упадима на ове територије,
СЛОВЕНСКО ПИТАЊЕ друштвене организације и културне нити суштинско насељавање се одиграло у
ових развијених цивилизација. седмом веку. Можемо рећи да је, и поред
Балканско полуострво је територија Јужне Словене већ у раздобљу од свих ограда и резерви када је у питању
на којој је заступљена велика етничка шестог до деветог века можемо посматрати тумачење историје (која може и често јесте
нестабилност. Својом позицијом, као историјски субјект. “Склавини” се са фингирана и извитоперена да би служила
представљало је и представља раскршће једном другом етничком групом, Антима, политичком циљу), питање словенског

10 Нова наша реч