Page 4 - NNR 37

РЕЧИ НАГРАЂЕНИХ

Проф. др Срђан Пешић, фармалоког и професор Медицинског Проф. др Влада Вељковић, дописни члан Српске академије наука
факултета у Нишу, за себе каже да је Лесковчанин са великим Л. и уметности и предавач на Технолошком факултету у Лесковцу је међу
-Када сам пре најцитиранијим научницима у свету.
скоро 40 година одлазио -Доделом ове
из Лесковца на даскама награде учињена
које живот значе у ми је висока част и
овом позоришту своје захваљујем се на томе.
животне роле су играли Захвалан сам и свима
бардови лесковачког који су од почетка
глумишта као што су имали утицај на мој рад,
Радован Контић, Драган мојим сарадницима,
Димитријевић, Драган професорима бројних
Мићаловић, Живка универзитета и свима
Бараћ Хубач... Ја сам који у допринели да
седео у тим столицама се нишки Универзитет
и дивио се њима. Сада нађе на Шангајској
сам ја овде горе, примам листи. Захваљујем
ову награду коју заиста се и свима који су ми
доживљавам као једну пружили подршку да
велику почаст и осећам истрајем на свом путу, а
се привилеговано. које не могу да поменем,
Посвећујем је свим не због заборава већ
Лесковчанима који због ограниченог
живе широм Србије и времена. Честитам
света, али који и данас свим добитницима уз
са поносом на питање жељу да сви наставимо
одакле су одговарају да пружамо допринос
„Ја сам из Лесковац“. на претк у наше
Посвећујем је свим мојим студентима из Лесковца за које се надам да друштвене заједнице.-
сам допринео да буду бољи лекари и бољи људи. Брзо ће пензија, ја
планирам да се вратима, а негде овим улицама хода неки мали Пеша Проф. др Славиша Трајковић, предавач Грађевинско-
средњешколац, ту око Гимназије, на балавачком корзоу преко пута Робне архитектонског факултета у Нишу чији су радови су међу
куће, у Завичајном клубу студената, по Хисару... Срешћемо се он и ја најцитиранијима на свету, признаје да за једног Лесковчанина нема
врло брзо, а срешћу се и са вама.- веће части него кад добије овако једно признање.
-Научници тврде да
Епископ нишки Арсеније је рекао да је мало речи којима може се из глеђи зуба може
изразити своју захвалност и у којој је мери почаствован наградом која одредити ко је где рођен и
му је уручена. где је одрастао. Не само у
-Град Лесковац је нашим зубима и костима,
у својој дугој историји него родно место и место
био један од главних одрастања нас одређује
носилаца бремена које за цео живот. Поред
је оптерећивало плећа родитеља и другова,
српскога народа, а одлучујући утицај су
Лесковчани увек имали и професори, а ја се
одважни браниоци захваљујем предлагачима
светог православља зато што су пратили мој рад
и слободе. Од свих и закључили да заслужујем
битних датума којих ово признање. Хвала и
се сећамо у историји породици, јер без породице,
овог града, данас оваквих резултата и оваквих
евоцирамо успомене награда не би било.-
на наше претке који
су учествовали у Влатко Стефановски, музичар чија виртуозност и умеће је одавно
ослобађању овог града превазишла оквире Македоније и некадашње Југославије, захваљујући
у Другом светском рату. на признању признаје да му је драго што су Лесковчани препознали
У крајњем безнађу његову наклоност, љубав и пријатељство са Лесковцем.
и беди, у посвађаној -Последњих десетак
и завађеној земљи, година сам почео чешће
намученој бројнијим да долазим и да свирам
непријатељем, Господ пројављује љубав и милошћу својом поплочава у Лесковцу и притом
стазу за будуће генерације које ће на бољи начин искористити дарове сам упознавао неке
мира и слоге. Али ово није само дан када ћемо се сећати ратника и прекрасне људе који су
жртава ратова који су овим просторима протутњали, подсетимо се и долазили код мене у
данас свих оних који су овај град изградили, који су га волели, кренимо Скопље, које сам често
од оних који су својим рукама зидали зграде и цркве, од онихј који су овде виђао и дружио се.
испред народа о свима и свему бринули, од оних који су на било који Стекао сам врло драгоцена
начин служиил житељима овога краја, од законодржаца, свештеника, пријатељства, почевши од
мајстора, земљорадника, професора, лекара и, идући редом, доћи ћемо градоначелника до мојих
и до нас данас. Подсетимо се да нас је Господ послао да свет учинимо драгих пријатеља, који
бољим него што је био, давши нам на тај начин узвишену мисију. Данас су блиски мом послу, али
смо очевици и потомци, а сутра ћемо бити преци и битно је како ће сам упознао и неке драге
нас се сећати и по чему ће нас памтити. Захваљујем се на указаној докторе који су ми веома
части и узносим молитве господу за све житеље овога града. Ја нисам помогли у неким тешким
Лесковчанин по рођењу, али јесам Лесковчанин срцем.- тренуцима.-
4 Нова наша реч