Page 3 - NNR 37

СВЕЧАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ПОВОДОМ

ДАНА ГРАДА ЛЕСКОВЦА

У сали Народног позоришта одржана је Свечана седница Скупштине
Града Лесковца поводом Дана града, а најзаслужнијима су уручене
Октобарске награде. Свечаност је отпочела химном у извођењу Љубице
Живковић, ученице Музичке школе, након чега је градоначелник
Лесковца Горан Цветановић у свом говору рекао да је Лесковац место
које зовемо својим домом, град који неизмерно волимо, чију историју
чувамо, а традицију поштујемо и негујемо.
-Данас више него икада желимо да Лесковац учинимо местом за
квалитетан, модеран и испуњен живот, јер је звезда водиља читавог
мог тима поштовање и интерес наших суграђана који су примарни.
На то нас обавезују наши потомци којима ћемо град оставити, али
и наши преци, храбри бранитељи својих огњишта који су положили
своје животе за слободу. Данас са поносом славимо нашу богату и
славну прошлост, а резултати досадашњег рада доказују да наше
претке нисмо обрукали.“ Градоначелник је говорио о резултатима
рада локалне самоупораве у претходних годину дана оценивши да је
„списак свега што смо урадили прилично дуг и морам признати да сам
на ту чињеницу неизмерно поносан. Направили смо значајан помак у
погледу усклађивања деценијама запостављеног комуналног система
са потребама савременог начина живота. Али смо свесни да је остало сваком раздобљу историје за развој и напредак су пре свега заслужни
још много задатака које треба заједнички да завршимо, од њих нећемо људи. Стога посебне честитке упућујем овогодишњим добитницима који
одустати.- ће примити званична признања града Лесковца за свој рад. Захваљујем се
Градоначелник је рекао и да они који добијају награде дају посебан установама, предузећима и удружењима, свим академицима, професорима
допринос развоју Лесковца. и лекарима који квалитетом свог рада превазилазе величину нашег
-Зато те људe данас, као и сваке претходне године, награђујемо и града. Хвала свим предузетницима и привредницима на свим новим
одајемо им признање. Ово је дан када Лесковац својим суграђанима инвестицијама. Заједно ћемо наставити да радимо и стварамо Лесковац
ставља до знања да се њихов рад, труд, енергија и разултати цене. У по мери свих наших грађана.-
РЕЧИ НАГРАЂЕНИХ

Октобарску награду која је постхумно додељена др Душанки Проф. др Радмило Јанковић, лекар који је током епидемије вируса
Живковић примила је њена ћерка Ивана Вељић. Обраћајући се корона као стручњак помогао организацију рада у лесковачкој ковид
окупљенима, Ивана Вељић је рекла да је др Душанка Живковић била болници рекао је да му је велика је част што га је родни град, за који је
на првој линији борбе од пошасти која је задесила човечанство и град јако везан, наградио овако великим признањем.
Лесковац. -У образложењу
зашто сам награђен
је наведено да сам
допринео организацији
рада ковид болнице у
Лесковцу. Сећам да,
када се у првој недељи
априла Клинички
центар у Нишу буквално
савијао под пријемом
најтежих пацијената,
професор Тиодоровић
и ја смо дошли у
Лесковац у покушају да
растеретимо КЦ Ниш
који готово да није
више имао капацитета
за пријем нових
пацијенатам. Имали смо
састанак са менаџентом
болнице и није
имало потребе ништа
помагати, јер су они
већ били све урадили.
Могу вам рећи да је
-Свесна ризика којем је била изложена одлучила се за морални све било организовано
подвиг, да лечи болеснике и остане уз њих. Храбро је и одважно одлазила на високом нивоу и да
на посао, враћала се у бризи за тешке случајеве. Као јединствени и је болница у Лесковцу
непоновљиви пример хуманости и пожртвованости и као тешко оболела, била херој болница, прва
док је била смештана у болници „Др Драгиша Мићовић“ реанимирала је ван клиничких центара
болесницу из суседног кревета. Вечно остаје успомена на докторку Дуду, која је збринула стотине пацијената. Истакао бих посебно моје младе
предивну мајку, супругу и баку, учитеља етичности, врхунског лекара, колеге, које су тек неколико недеља пре тога завршили медицински
инфектолога и пример хуманости и професионализма. Ја ћу увек имати факултет и који су се придружили ковид амбулантама и болницама,
пример у личном и професионалном животу у њој. Желим да успомена као и сјајне лесковачке пулмологе и инфектиологе, и све колеге који су
на њу остане сачувана од заборава и са поносом чувам успомену на учествовали у раду ковид центра у Лесковцу, који су много допринели
њену професионалну пожртвованост. Она је светли пример будућим у спашавању људских живота. Сви они су својим пацијентима и свима
генерацијама младих лекара, којима су здравље и живот болесника нама константно били на услузи. Данас су са мном мој брат и синови,
светиња. Др Душанка Живковић је храбри, пожртвовани и хумани а волео бих да је у публици и мој отац, коме би све ове веома много
борац савременог доба.- значило и коме посвећујем ово признање.-
Нова наша реч 3