Page 16 - NNR 36
P. 16
Савети за пољопривреднике
ВЕЛИЧИНА ДРУШТВА И ПОТРОШЊА ХРАНЕ У ЗИМСКОМ ПЕРИОДУ
На разним предавањима, у писаним
радовима, могу се чути и прочитати
опречне (непрецизне) информације, нпр.:
да је за успешно презимљавање и добар
рано-пролећни развој неопходно узимити
друштва са 10, 20, 25 или 30.000 пчела.
Затим, да је неопходна количина хране
од 10 до 30 кг. Нејасно је да ли се ради о
почетку септембра или новембра. Шта је
ту тачно, шта нетачно, шта површност или
проста митологија? Шта неискусан пчелар
треба да прихвати?
Крај октобра је, као што се зна, време
када код највећег броја друштава излази
задње легло, завршавајући живот летње
пчеле и у кошници остају само зимске.
Из овог закључка произилази неколико
питања: Која су то зимске пчеле? Колико их
има? Колико им је потрбно хране? Одговор
на прво питање је садржан у добро познатој др. Piа Aumerier . . . „ и друштво добија морталитет пчела, у таквим друштива,
дефиницији: Зимске пчеле су дуговечне своју оптималну зимску величину. Све најмањи и не прелази 18%. Кад спајањем
пчеле које крајем октобра наследе летње се своди на: довољно пчела за пристојно „напакованих“ друштава са 30.000 и више
пчела ( у октобру) морталитет се пење до
45%, јер непотребни чланови непотребно
торше храну, повећавају загушљивост у
клубету и кошници и тако погоршавају
животне услове, на крају скраћују живот
себи и другима. Посматрање и истраживања
су показала да је најмања потрошња када је
друштво у клубету без легла. То се односи
на месеце: новембар, децембар и првих 20
дана јануара. Потрошња чврстих материја
– шећера је тада код друштава од 10.000
пчела при повољном метеоролошким
условима око 20 гр/дан, или 600 гр/месец,
односно око 800 гр. меда/месец. У пракси
пчеле. Њихов задатак је да у току зиме клубе, али без непотребних чланова.“овој су ипак одступања од друштва до друштва
дефиницији нема шта да се дода или значајна, као и од сезоне до сезоне.
одрже пчелиње друштво (организам) у одузме.
животу и да на пролеће изведу „пролећне Потврду да је оптимална величина
пчеле“ и тако продуже живот пчелињем узимљеног друштва између 8 и 15.000 пчела Ненад Стефановић маст.инж.пољ
друштву (организму). Бројчану снагу показује и чињеница да је укупан зимски ПССС Лесковац
узимљеног друштва најсажетије дефинише
ГЛАВНИ РАДОВИ У године. У новије време врши се и фолијарна прехрана, после
бербе, а прије опадања листова.
Кад две трећине листа опадне приступа се хемијској
ВОЋЊАЦИМА У ОВОМ заштити примјеном пестицида на бази бакра тзв. “плаво
прскање” или “плаво купање” воћака. Треба напоменути, да је
ПЕРИОДУ поједине проузроковаче биљних болести могуће спречити само
третирањем у време зимског мировања, па се препоручује да се
ово третирање никако не изоставља.
Јесенска или основнo ђубрење обавља се након бербе. У том Такође, касно у јесен или почетком зиме примјењује се и
периоду у земљиште се уносе ђубрива са израженим фосфором тзв. “ бељење воћака” како би их заштитили од пуцања коре
и калијумом, а са мањим садржајем азота. Најчешће су то 7-20- и накупљања маховине и лишајева. За ту намену припрема
30, 8-16-24 и др. формулације ђубрива. се суспензија по слиједећој рецептури: у 5 л воде дода се 5
Количина овог ђубрива зависи од самог земљишта, односно кг гашеног креча, 0,3 кг кухињске соли и 0,5 кг сумпора (
од присуства елемената у њему, што се претходно утврђује Цхромосул 80 ). Овом суспензијом врши се премазивање дебла
хемијском анализом.Основно ђубрење подразумева и ђунбрење и доње рачвиште грана.
органским тј. стајњаком које се обавља сваке треће или четврте Ако се примењује јесенска резидба воћака, обавезно је
све резове премазати воћарским воском или бар оне веће јер
у противном сваки рез представља рану и идеално мјесто за
остваривање заразе.
У зимском периоду често воћњаку штете наноси дивљач,
нарочито зец, а ређе срна, и др. У недостатку хране, кад је висок
снежни покривач, зец лако дохвати ниже па и више гране и у
знатној мери их оштећује. Најсигурнији, али и најскупљи начин
заштите је ограђивање воћњака жичаном мрежом. Најчешће
се заштита од зечева врши омотавањем појединачних стабала
пластичном мрежом за ту намену,. За заштиту се користе и
средства која неуогодним мирисом – репелентно, одбијају
дивљач.
Ненад Стефановић
маст.инж.пољ. ПССС Лесковац
16 Нова наша реч

