Page 14 - NNR 34

Башта ресторана „ЧАРШИЈА“
ПОЗОРИШТЕ У АВЛИЈИ

као гостујућа глумица насловну улогу играла
Гордана Бјелица. Гости програма били су
Страхиња Николић и Зоран Јовановић“
Иначе, све је кренуло позивом који је добио
Гиле Бранковић да од ресторана „Чаршија“
створи место које ће имати душу.
-Чим сам ја дошао одмах је дошла и душа,
јер сам ја душеван човек,- у шали открива Гиле
и додаје да му је прва асоцијација, када је
видео двориште ресторана, било „Прозориште
двориште“ Радета Јовића.
-Рекао сам себи да је то то. Одлучили смо
да сваке среде радимо нешто што треба да
заличи на то некадашње и мислим да смо на промоција вина, свега... У плану нам је и да
добром путу да то и урадимо. Биће ту песничких имамо домаћинску храну, рецимо да служимо
вечери, промоција књига, чак и изложба слика. обичну проју и пасуљ током вечери. Чак нас
Што се глумачког дела тиче, биће представа, већ зову и да идемо у госте, имамо неке понуде
јер сви знамо да су они много више приказали из Македоније и Словеније.-
по кафанама него на сцени. Пошто иде јесен, временски услови баш и
Жеља Бранковића је да у „Позориште у не иду на руку дешавањима у башти.
У ресторану „Чаршија“ кренуло је нешто авлији“ долазе људи који имају шта да кажу. -Наравно,- сагласан је Гиле, -али као и код
што би поткрепило чињеницу да се ради о -Биће то еминентни књижевници, добри куће... Дођу ти пријатељи, седите на тераси,
башти, ако захлади, падне киша, ви уђете у кућу.
ресторану са душом. Почело је да ради и познати (то махом иде једно с другим) Тако ћемо и овде... Само се пребацимо унутра.
„Позориште у авлији“ које је осмислио Гиле глумци, биће монодрама и осталих ствари... Али, идемо корак по корак, има времена до тада.
Бранковић. За прво вече спремљен је део У моје време се то звало „Весело вече“, сада
представе по књизи Анотнија Амуре „Како је то стенд-ап, али то је то. Можда направимо И.С.
убити супругу без сувишних зашто“ где је и неки фестивал стендап комедије... Биће
Сава Димитријевић чаршијски мајачи. А тада је било доста само прстом да се покаже
на некога – само толико!
МОЈ ДРУГ ОТАЦ У Када би се у песми споменуло име Краљевића Марка отац би на
КОМУНИСТИЧКОЈ тренутак заборавио каква му опасност прети од Селета Семенкара,
подизао је глас до највише могуће дозвољене собне чујности, и
ОКУПАЦИЈИ ( 3 ) са осмехом на лицу толико широким и блаженим да би му се уста
отворила од уха до уха, а очи му светлуцале од поноса што му се
ПЕСМЕ О КРАЉЕВИЋУ пружила ЈЕДИНСТВЕНА прилика да може лично да разговара са
његови височанством, устајао је и уз изговорену реч Краљевић додавао:
ВАШЕ КРАЉЕВСКО ВИСОКОЧАНСТВО!
МАРКУ ради - објашњавао да је као војник положио свету заклетву краљу и
Мој друг отац нам је то, иако га нико од нас није питао зашто то
отаџбини коју поштује и то ће радити док је њега и света и века. И да
Увече, мој друг отац је отварао вратанца и на шкиљавом светлу он никада неће бити као ови „шумци гологузи’’ који су се као војници
које је допирало из шпорета из књиге Српске јуначке песме читао заклели краљу и отаџбини, а онда погазили ту своју заклетву и заклели
песме о Краљевићу Марку. Пошто je „народни непријатељ краљ се Лењину и Стаљину. И сада су они који су погазили своју заклетву
Петар други, наше краљче које се сада ломата у Лондону, издао свој краљу – родољуби, а они које су остали верни својој заклетви краљу
народ и кукавички побегао у Енглеску и однео са собом сво злато и и отаџбини – издајници!
друга народна богатства’’, отац је закључавао врата, затварао прозор
и навлачио завесу да његово читање не би случајно изашло на улицу И да он неће, као Воја Гусар, када му је умрла жена, да стоји
и до ушију Селета Семенкара допрло како славимо краља и његове пред црквом, пуши крџе од смотаног дувана и пљуцка пред црквом
велике победе над Турцима и Мусом Кесеџијом. док јој поп Тика пред светим олтаром и пратњом из целе улице држи
Јер, Селе Семенкар је дању, а нарочито ноћу пролазио улицом. опело. Или да као Жика јорганџија који по цео дан у дворишту дрнда
Говорио је да пати од несанице, а сви су знали да он то ради зато вуну - стоји пред капијом црквенот дворишта док му поп Тика крсти
да - ослушкује расположење народа и прислушкује шта се прича по унуку. Јер Жика јорганџија не верује у Бога, и тврди, вичући као да је
кућама, чији се прозори у време слава затварају и навлаче завесе, а наглув, а да би га сви који могу да чују – чују да Бог и држава не могу
чији прозори остају широм отворени да се „излуфтира’’ соба. Уствари, под истом капом. А сви знају да је исти тај Жика још као дечак ишао
тиме се комшијама, Селету Семенкару и уопште, „народној власти’’ са попом Тисом и носио му корпу у коју верници, док поп Тика свети
слала јасна порука да се у тој кући не слави и да су укућани те куће водицу ставља, јаја и милиброте. И да мој друг отац он неће да се као
раскрстили са Богом и поповима лоповима. Такође се знало да Селе Миодраг Илијин, пре него што уђе код Милице, познате као Мица
прати ко шта и када купује и доноси са пијаце, шта се све прича по Радодајка – прекрсти пред вратима да му Бог опрости што чини ово
кућама и тако прикупља информације да - народна власт зна шта гнусно кривоклетство према жени Милојки којој се заклео на верност
народни непријатељи смерају и договарају се.. у животу, у смрти и после смрти - пред олтаром, кумом Богосавом,
У улици нема тога ко се не сећа када су за време окупације Немци старим сватом Никодијем и свим сватовима. А то је иста она Мица код
вршили рацију. И док су војници уз велику вику и трескањем оружјем које су за време окупације долазили Немци и четници, али и партизани
вршили претрес по кућама немачки официри су седели на тераси код који су се крили на њеном тавану и са тавана слушали шта четници
Селета Семенкара и пили ракију. А када су партизани 11.октобра и Немци у тренуцима заносних доживљајима са Мицом причају. И
1944. године ушли у град Селе Семенкар је изашо на улицу са чамовом после је та иста Мица постала сарадник НОБ-а, заслужна за нашу
даском на којој је писало: ДОБРО НАМ ДОШЛИ ПАРТИЗАНИ! А онда данашњицу и добила борачку пензију за своје неизмерне заслуге о
- хоо-ооп! – отворио уста и исплазио језик, а на језику – залепљена којима ће генерације читати у књигама и слушати уживо од сабораца.
петокракица од црвене крпице и са петокракицом на исплазеном
језику ишао улицом да сви виде – за кога је! Када би песму прочитао до краја листове је цепао и у њих завијао
Данима после комшије су се смејали да му се исплажени језик - ситно исецкан дуван чије је листове пресоване и жуте као дукат
укочио. И од тада га сви памте као – комуниста с петокракицом на језику! скривене у чарапама доносио из дуванске станице, сецкао кухињским
Од дана када су „ослободиоци’’ ушли у град од Селета Семенкара ножем и пушио, а ми се гушили у диму и смраду од тих његових крџа.
нико у улици није имао ни мира ни спокојство. Годинама касније Све - осим песме „Краљевић Марко и Муса Кесеџија’’. Ту јуначку
некадашњи регистратор стрељаних у Озни изјавиће да у то време песму над песмама - није цепао и то ће тако бити чак и онда када од
официри Озне нису морали да истражују ко је за време окупације књиге остану само корице и та песма – говорио је.
за кога и ко против кога радио – све су то дојављивали семенкари и
14 Нова наша реч