Page 5 - NNR 33

ДА ЛИ ЛЕСКОВЧАНИ ЗНАЈУ ЗА ТУЖНУ ГОДИШЊИЦУ?

Тужан јубилеј, 75. година од савезничког бомбардовања Лесковца,
обележен је 6. септембра скромним скупом поред спомен чесме жртвама.
- Лесковац је у току Другог светског рата поднео велике људске и
материјалне жртве, али када је слобода била надомак руке, 6. септембра
1944. године доживео је катастрофу. Више од педесет америчких
бомбардера без повода и разлога (као савезници) рушило је читаве
квартове и убијало све што је живо. Никада није установљен тачан број
погинулих и рањених, процене се крећу од 2,5 до 4 хиљаде страдалих.
Порушено је и оштећено укупно 1840 објеката,- рекао је Милун Динић,
заменик председника Скупштине града Лесковца.
Он је поручио суграђанима да “не смеју да забораве на историјске
датуме у нашој историји”.
- Наши суграђани, који су дали своје невине животе треба заувек
да остану у нашим сећањима, јер су страдали невини, страдали су само
зато што су Срби, јер су тамо неком сметали, као што и данас сметамо.
Зашто, зато што смо слободољубив народ и правдољубив, желимо
да живимо, да градимо и радимо, да будемо своји на своме. У нашој
историји никада нисмо водили освајачке ратове, увек смо се бранили.
Бранили смо своју слободу, част и достојанство, као што смо спремни
и данас и сутра ако буде то требало да чинимо, јер највеће вредности
које човек има то је здравље и слобода,- поручио је Динић.
Љ.С.
Незалечене ране :
ДАН КАД СУ САВЕЗНИЦИ БОМБАРДОВАЛИ ЛЕСКОВАЦ

народа као тог дана при одржавању парастоса. Осим родбине, парастосу
су присуствовали пријатељи, суседи и остали познаници погинулих.
Светоилијским гробљем разлегао се плач, нарицање и лелек ..”
Тај лекек не престаје и та рана у срцима грађана лесковца неће
никад бити зацељена!
На дан бомбардовања Лесковца 6. септембра „локална и шира
историографија” – дежурни историчари режима који који је своје
постојање градио на злочинима ликвидирајући „народне непријатеље” –
редовно долазе код спомен обележја – чесму код Поште и „одаје почаст
сенима погинулих.” Као да ,,историографија” не зна – ко је захтевао
да се Лесковац бомбардује!
Друга несрећа уследила је месец дана касније. Када су ушли у
Лесковац 11. октобра 1944. године – први „посао” „ослободиоца” био је
да ухапсе и убију „народне непријатеље”. Затварали су их по подрумима,
а онда одводили у Славник и тамо убијали. Многи су живот изгубили
на путу до Славника.
Један од сарадника – доушника „ослободиоца”, семенкар Селе каже:
-Ја сам уапсија Копе Чаурче, па Мику Ђикића и још ники. И њи су
одма ликвидирали. Дав ни налог и по налог апсимо. А онооо – пуна апса.
Нее едн! Чим ги уапсив преко дн – увече у десет сата угасив сијалице
и тој се изведев из затвор и стрељав се одма позади болницу – код
Лудајци, горе кд се иде за Доње Стопање. Туј су прву и другу партију
Две су велике несреће које Лесковчани деценијама носе у срцу као стрељали. Туј је бија Мика Ђикић што је стрељан – за ништа! Нее бија
незалечене и неизлечиве ране. Прва је – када су савезнички авиони, 6. непријатељ! Копе Чавурче – за ништа је ликвидиран. Трговац! И Мике
септембра 1944. године на захтев партизана бомбардовали Лесковац. Ћоре, фузбалер што играше у „Момчило”, и њега су за ништа стрељали!
Град је порушен. Сматра се да је тада погинуло најмање хиљаду грађана,
али тачан број погинулих никада није утврђен.
О овом стравичном и злочиначком догађају ћутало се 5о година.
Као да се оно што је било 6. септембра 1944. године – није ни догодило!
Угледни историчари Момчило Павловић и Верољуб Трајковић су
поводом обележавања педесетогодишњице овог стравичног догађаја
објавили књигу под насловом „Савезничко бомбардовање Лесковца
6. септембра 1944. – студија и документи”. Књигу почињу питањем:
Зашто пишемо о овом догађају?
ЗАТО што нема трагичнијег дана у вишевековној историји Лесковца
и по људским и по материјалним жртвама.
ЗАТО што је локална и шира историографија прећуткивала овај
догађај заташкавајући намерно или несвесно ово ужасно ( не ) дело
изведено од Савезника у кординацији са партизанским вођством.
ЗАТО што је у фрагментарном дотицању овог догађаја створена
збрка око броја жртава, циља бомбардовања итд.
ЗАТО што нудимо нове, досад необјављиване историјске изворе,
сматрајући то скромним почетком и малим кораком у истинској науци
који мора бити већи од свих досадашњих компилација направљених
на ову тему. -
У истој књизи Миливоје Павловић и Верољуб Трајковић забележили
су и сећања Живојина Николића на овај трагични догађај :
...“ Грађани Лесковца, који су преживели страхоте бомбардовања, У Славник је стрељана мнозина људи – у пичку материну! Нее
били су још увек заплашени и потиштени, а многи и у жалости за едно за причање ..!” ( из књиге „Кућа доктора Данила“, аутора Саве
своје најближе, који су погинули или настрадали од повреда у том Димитријевића.)
бомбардовању. Око хиљаду недужних грађана Лесковца, уместо слободе, Грађани чије су родитеље, браћу и сестре, пријатеље и познанике
отишла је у смрт. Само неколико дана после ослобођења Лесковца, ликвидирали, али и „историографија”, која је и овај догађај педесет
навршавало се и четрдесет дана од бомбардовања и погибије толиког година прећуткивала, постављају питање – где су гробови убијених!
броја људи. Сагласно црквеним обичајима, одржан је најмасовнији Којим су све путевима „ослободиоци” водили !народне непријатеље”
четрдесетодневни парастос погинулима у бомбардовању. Био сам и сам до стратишта и где су та стратишта?
присутан на Светоилијском гробљу и мислим да никада није било толико Сава Димитријевић
Нова наша реч 5