Page 10 - NNR 33

Збирка песама Славице Лазаревић пред пубиком
ИЗГУБЉЕНЕ ГОДИНЕ

Пред бројним пријатељима и љубитељима
поезије, крајем протекле недеље, у холу
Лесковачког културног центра, представљен
је првенац Славице Лазаревић, збирка песама
насталих током већег броја протеклих година,
у којима је она своје стихове казивала усмено
на бројним књижњвним манифестацијама у
Лесковцу, али често и ван њега. Према речима
познавалаца поезије, Лазаревићева, као једна од
самониклих стваратељки, речи својих песама
посвећује свом рано преминулом супругу,
кога представља као стожер својим мисли и
инспирација, покривајући стихове плаштом
жеља и успомена. Истовремено, песмама
открива део своје личности коју читавог живота
покушава да сакрије и сачува за себе, што њеној
поезији даје назнаке субјективне лирике вредне
пажње.

Лазаревићева, откривајући интиме свога Лазаревић „Изгубљене године“, схватамо да је
живота, стихове гради тако да они носе печат поезија њен једини верни пријатељ и саговорник
њене постојаности, те да ни један тренутак у самоћи, њено опредељење и једини начин да
неће отићи у заборав. се живот осмисли и победи пролазност“.
У завршници своје оцене, рецензенткиње
ће рећи да „прочитавши збирку песама Славице Н. М.
У петак, 6.септембра 2019.године, пре подне у Дому стараца у Лесковцу
умро је Никола Илић, историчар. Сахрањен је у суботу 7.септембра.

Слађана Младеновић, уредник у ЛКЦ и
модератор вечери поезије, каже да се Славица
писањем бавила још од времена похађања
основне школе, да је своје прве озбиљније НИКОЛА ИЛИЋ
литерарне радове објављивала у часописима
и књижевним листовима, да је за своје песме и
награђивана, али да, заузета другим животним Никола Илић - професор, историчар, један од најистрајних и најбољих које смо имали.
приоритетима, своје песме није штампала у Спада у ред историчара – трагача који су највише веровали ономе што су сами пронашли,
форми збирки. утврдили као чињеницу. Тешко је побројати све књиге које је написао. Живео је дуго. Дуго
-Славица се сада, као зрели писац настао је истраживао и писао – читавог живота. Као да му ни поодмакле године нису биле довољне
под окриљем Књижевног клуба „Глубочица“, да преточи на папир и сложи у књигу све оно оно до чега је дошао у својим истраживањима..
представља збирком која је и једноставна и Лично – никада се нисмо слагали, али то не значи да се нисмо и поштовали. Ако смо се
снажна, са песмама у којима се складно стапају и оспоравали – оспоравало се и било у супротности оно што смо писали. Уствари, писали смо
поезија и реализам, - рекла је Младеновићева. исто, али су нам углови гледања на оно о чему смо писали - били на супротним странама. О
У рецензији збирке „Изгубљене године“, томе никада нисмо лично разговарали. Само успутни поздрави. А није ни било потребно.
коју потписују професорице Боркица Његово гледање на оно што се и како збивало током Другог светског рата, а посебно на оно
Миловановић и Ана Станковић, стоји да јје што се догађало одмах иза завршетка рата – масовне ликвидације невиних грађана – „народних
Славица особа необична и занимљива колико и непријатеља’’ - било је у духу НОБ-а, ОЗНЕ и УДБЕ у којој је после рата радио. Никада није
њена поезија, која открива богатство даровите написао да су масовне ликвидације неистомишљеника од стране партизана током, а нарочито
жене. Свака њена песма је проживљена после рата, биле ликвидације невиних људи, већ да је то био обрачун са народним непријатељаима
и доживљена. Песме одишу изворношћу. и издајницима. И до краја живота трагао је и писао о сваком откривеном „издајнику’’ кога је
племенитошћу, усхићењем и лепотом требало привести „правди’’. Лично сам мислио и мислим да је сваки откривени „издајник’’ о
доживљаја, каже се у предговору збирке. коме је Никола Илић писао био печат више на моје гледање да је реч о братоубилачком рату.
Према оцени рецензенткиња, Славица Никола Илић је сигурно знао за ово моје мишљење, али нисам чуо да је на то реаговао
Лазаревић „снагом инспиративног духа даје – гласно. Он је писао онако како мисли, а и ја – како ја мислим. Није нам дакле сметало да
снажне садржаје општећи са прошлошћу, и мислимо и пишемо како ко мисли да је исправно. Ако у историји уопште и постоји место
зато су њени стихови, осећајни и субјетивни, за – исправно или неисправно. Историја бележи онако како је било, а на онима који ће сутра
јер књижевници најлепше пишу о догађајима и истраживати – je да упоређују и доносе своје судове о томе.
доживљајима који су на њих оставили најдубљи Смрт Николе Илића склопила је заувек корице живота овог истрајног историчара иза
ожиљак“. кога су, верујем, као заоставштина коју је оставио за собом - остали бројни списи које треба
Обраћајући се окупљенима, Боркица проучити и објавити..
Миловановић и Ана Станковић су рекле да Сава Димитријевић

10 Нова наша реч