Page 16 - NNR 33

СЕЋАЊЕ НА ДОБРОСАВА ТУРОВИЋА

Публистица, историчар и писац одлази у Скопље на студије и тамо завршава
особитог стила Филозофско-историјски факултет. Пуних
Навршило се годину дана од смрти шест година радио је докторску дисертацију
Добросава Туровића (11. септембра Јабланица – мала војна крајина 1878-1912, али
2018). - Добросав Туровић, записао је рад није одбранио! Зашто? Можда је баш овде
књижевник др Миливоје Павловић, прилика да се присетимо почетка Андрићеве
обавио је важан вукововски задатак приповетке Књига: „Са осећањем сличним
(Политика 16. фебруар 1991) страху почињем да пишем кратку историју
једног другог и великог страха.“ Туровић, како
У лесковачкој Општој болници, 11. је записано у књизи, Горња Јабланица (људи и
септембра 2018. године, преминуо је познати време) завршава пешадијску школу резервних
историчар, публициста и писац Добросав Ж. војних официра у Билећи и у Београду похађа
Туровић. Рођен је 9. септембра 1935. године специјалистички курс за предавача Основи
у Гајтану, од оца Живојина и мајке Марице, марксизма и самоуправног социјализма.
рођене Савић (Драшковић), а потомак је јунака Публициста и историчар Добросав Туровић, да
српске војске Матије Ж. Туровића, витеза се мало нашалим, не боји се да све ово саопшти.
Карађорђеве звезде с мачевима. Од малих ногу, Јер, како би лепо рекао Брана Црнчевић: „Не бој
уз кућно огњиште, од предака, учио се чашћу, се, синовац, никога изузев себе и онога што је
поштењу и љубављу према човеку и завичају. у теби.“ Потом следи Туровићев рад. Мало је
Основну школу учио је у завичају, Предејану познато да је најпре био банкарски чиновник,
и Лесковцу, где је завршио Вишу мешовиту али му је, да се опет нашалимо, дојадило да
гимназију, а Филозофски факултет у Скопљу. броји туђе паре, па започиње посао васпитача
Песме, приче, записе, почео је да пише у у интернату лесковачке Текстилне школе,
раној младости, као гимназијалац. Литерарне затим је секретар Савета за културу и физичку
радове објављивао је у многим гласилима, културу Скупштине среза Лесковац, историчар
аутор је више од двадесет књиге, педесетак у Народном музеју, дугогодишњи управник,
стручних радова и око 350 новинских чланака Међу важнијим делима историчара потом и директор Дома ученика и студената
и фељтона. Био је члан Савеза књижевника Туровића свакако су: Максим Ђуровић, „Славка Недић Милојевић“. Ту стиче звање
и Удружења писаца Лесковца. Добитник је истакнути борац из два светска рата (1967); педагошког саветника и са те дужности, по
Ордена рада са златним венцем и угледних Народне партизанске песме Јабланице (1968); неумитности људског трајања, одлази у пензију
књижевно-публицистичких награда - прве Радован Ковачевић Максим (1969); Гајтанчани 1995. године. Турови одлази у пензију – на реч!
награда Фондације „Драгојло Дудић“ – Београд, у Топличко-јабланичком устанку 1917-1918 Јер, како честити Црногорци воле да кажу:
награде „Филип Вишњић“ – Београд, Златне (1974); Гајтан у НОБ, хроника (1975); Славка „Човеј је ријеч! Шта ти ваља, аки ти ријеч
значке КПЗ, Октобарске награде Лесковца и Недић Милојевић (1982); Песме о Радовану ништа не вриједи!“ И тада, некако ненадано,
највишег признање родне Медвеђе. Ковчевићу (1986); Јунаци гвозденог пука (1990); обојица се сетисмо да је Вук умро са последњом
Ослободилачке борбе у јужној Србији (1992); жељом да се напије воде са ловћенских извора:
Миладин Поповић, витез и песник (1994); „Ех, да ми је воде са Иванових корита! Чини
Јабланички комитски покрет 1916-1918 (1996); ми се да бих одмах оздравио!“
40 година матураната Лесковачке гимназије Зебљиве зоре је Туровићева најпознатија и
(1996); Прва споменца Гимназије Станимир најбоља песничка збирка. Песник нам говори
Вељковић-Зеле (1996); Горња Јабланица кроз о гордости и храбрости Срба, људи у тешким
историју, монографија (2002); Горњојбланичани данима, о планини која је увек била на удару
погинули 1912-1999. (2001); Топлички устанак разних туђинских хорди, о ратарима који су
(1997); Аламанах - Топлички устанак (1997). тешко у сиромашној долини долазили до горког
Његова хроника Гајтан, о родном селу, комада хлеба, али на витешки начин и знали да
плод је десетогодишњег истраживачког рада бране тај „црни и горки хлеб“.
на завичајној историји. Француски књижевник
Стендал је рекао: „Чини ми се да писцу треба У 59. свесци „Лесковачког зборника“,
готово исто толико храбрости колико и ратнику: угледног часописа, који непрекидно излази
не сме да мисли на новинаре, баш као што ни сваке године у мају, када се слави Дан музеја,
ратник не сме да мисли на болницу.“ објављен је прилог новинара и писца Данила
Туровићева књига Јунаци гвозденог пука Коцића о Добросаву Ж. Туровићу, познатом
је дело које, можда на најбољи начин, открива историчару и писци, који је прминуо прошле
суштину Туровићевом схватања историје: године, а био је један од сарадника поменутог
„Ослањајући се на до сада мање познату грађу, гласила. Рад професора и публицисте
коју је највећим делом сакупио, Добросав Добросава Туровића опширно је представљен
Туровић дао је прегледну слику кретања
„гвозденог“ пука кроз најкрвавије странице у двотомој студији – хрестоматији Д. Коцић
српске историје. Највећи део књиге пак чине Лесковачки писци – трагови и трагања
брижљиво заокружени портрети бораца ове (Лесковац 2016).
јединице који су за своје јунаштво одликовани
Карађорђевом звездом с мачевима. Јабланица је Књиге Добросава Туровића приказане су
крај са највише носилаца Карађорђеве звезде у у бројним гласилима - Нашој речи, Нашем
Србији, којима ће тек ове књига представљати стварању, Лесковачком зборнику, Трибини
први, али зато и најдуговечнији споменик, младих, Политици, „4. јулу“, Вечерњим
У предговору дела Биобиблиографија трајнији од бронзе. Добросав Туровић, записао новостима, Борби, Добровољачком гласнику,
Добросава Туровића (1952–2002) (Удружење је књижевник др Миливоје Павловић, обавио Новосадском фолклору и Ниикшићким
писаца Лесковац, 2002), Војин Митровић, велики је важан вукововски задатак. (Политика 16. новинама... Приказе су писали познати културни
лесковачки песник, закључује: Огледавши се фебруар 1991). ствараоци, научни радници и новинари. Своју
у свим областима духовног стваралаштва, Своме завичају, Туровић се одужио на богату грађу, коју чине хиљаде фотографија,
Туровић је остао доследан и веран једном геслу: најбољи начин и вредном и обимном књигом карата, рукописа, новинских чланака, као
стварати поштено и самобитно, не зајмити Горња Јабланица (људи и време). На промоцији и део личне библиотеке, Добросав Туровић је
већ стварати, откривати нове и неистражене те књиге, у Народној библиотеци у Власотинцу, поклонио „Завичајној библиотеци“ у Медвеђи,
просторе историје и уметности, филозофије 11. јуна 2004. године, казао сам: „После првих где је формиран „Легат Добросава Туровића“.
и културе. Увек се борио против једноумља и година живљења у Гајтану, где је и свако ћутање Добросав Туровић, елоквантни посвећеник
једноличја. О стилу, литерарној и акрибичној било гласно говорење, Туровић наставља пут ка истине и правдољубља, надарени песник и
вредности Туровићевог дела могло би свестрано Предејану и Лесковцу. Ту завршава гимназију упорни научни истраживач, биће упамћен и
да се расправља. Са финим спојем научно- као припадник генерације која је била једна по чојству, дружељубивости и култивисаној
историјске методе и литерарног дара, уз од најбољих и најугледнијих у лесковачкој лесковачакој боемији.
завидну акрибију и лексику, он је, нарочито у школи. Креће даље у живот као да је „покретна
последњим књигама, достигао за историографа слика“ (И. Секулић, „Исток у приповеткама
оне извисине које једном аутору оваког проседеа Ива Андрића“). Рађају се радне акције, Данило Коцић
обезбеђују велику читаност и популарност.“ наравно, освајају ударничке значке, а потом
16 Нова наша реч