Page 12 - NNR 32
P. 12

Александар Стојановић:  Систем националне безбедност Србије
                          УПРАВЉАЧКИ  ОРГАНИ (2)


         Постојање  и  функционисање  система
      националне безбедности земље, претпоставља
      претходно конституисање оквира у којем систем
      треба да имплементира функцију због које је и
      створен.Као што је у претходном делу рада и
      речено, оквир који је кључан, детерминисан је
      правним актима различитог захвата и важности.
      Такође, у објашњавању структуралног аспекта
      система, истакнуто је да постоје управљачке и
      извршне институције,са својим надлежностима
      и секторима деловања.
         Узимајући у обзир претходно наведено,
      а  у  циљу  да  прича  о  систему  националне
      безбедности почне на методолошки и логички
      прихватљив начин, у наредним редовима биће
      приказане надлежности управљачких инстанци
      законодавне, извршне и судске власти, онако
      како је то прописано Уставом Републике Србије
      из 2006. године.

            НАРОДНА СКУПШТИНА
         Народна скупштина Републике Србије је
      највише представничко и законодавно тело
      у земљи. Чине је народни посланици (њих
      250), који су бирани од стране грађана, на   суда, председнике судова, Републичког јавног   значајне полуге моћи у циљу управљања, али и
      парламентарним изборима. Мандат посланика   тужиоца, јавне тужиоце, судије и заменике   наџора над системом националне безбедности
      траје четири године, сем у случају расписивања   јавних тужилаца, у складу са Уставом,  Србије. Наравно, како увек постоји разлика
      и  реализације  ванредних  парламентарних   4. бира и разрешава гувернера Народне   између формалним актима предвиђене и реално
      избора.  Значај  парламента  се  огледа,  сем   банке Србије и наџире његов рад,  остварене потенције ка одређеном деловању,
      због представничке и законодавне улоге коју   5. бира и разрешава Заштитника грађана,   тако је и стварна моћ Народне скупштине у
      ужива, и у томе што постојање скупштинске   и наџире његов рад,            земљама са “дискутабилном” демократском
      већине  странке  или  коалиције  странака,   6. бира и разрешава и друге функционере   традицијом,  врло  често  узурпирана
      представља предуслов за формирање Владе.   одређене законом.               подређеношћу  највишег  представничког
      У  парламентарним  демократијама,  није   На основу слова Устава, Парламенту је   дела другим инстанцама власти, а нарочито,
      неосновано рећи да скупштина представља   дато право да усваја законе које предлажу   органима извршне власти.
      најважнији политички орган у земљи. Међутим,   народни  посланик,  Влада,  скупштина
      у  земљама  са  фрагилном  демократском   аутономне покрајине или најмање 30. 000   ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
      традицијом, то није тако, те се политичка моћ   бирача (Заштитник грађана и Народна банка
      позиционира код појединаца или група на неким   Србије имају право предлагања закона из своје   Постојање скупштинске већине, ствара
      другим местима у хијерархији власти, зависно   надлежности).               претпоставку да чланови дате (датих) политичке
      од њихове политичке и финансијске моћи. Како   У  целом  том  процесу  од  почетка   партије  формирају  Владу  –  колективни
      било, неспорно је да највиши извор права у   иницијативе до саме примене закона, евидентно   егзекутивни орган, који у политичком поретку
      српском политичком систему, скупштини даје   је да је скупштина опскрбљена правом да у   наше земље, има најзначајније надлежности у
      неке врло важне ингеренције.         великој мери утиче како на саму законодавну   управљању читавим друштвеним системом.
                                           иницијативу, а нарочито, на расправу и усвајање   Кључни положај Владе у систему извршне
         Па  тако,  на  основу  Устава  Републике   закона и других прописа, док је фаза извршења,   власти Србије је недвосмислено потврђен
      Србије из 2006. године, Народна скупштина:  логично, препуштена инстанцама извршне   чланом 122 Устава, који каже “да је Влада
         1. доноси и мења Устав,           власти.                               носилац извршне власти у Републици Србији”.
         2. одлучује о промени границе Републике   Када  непосредно  говоримо  о  систему   Дакле, највиши правни акт наводи Владу као
      Србије,                              безбедности, важни су ставови који говоре   орган који има важније место у поретку од
         3. расписује републички референдум,  да је у надлежности Парламента проглашење   институције Председника Републике. Даље,
         4. потврђује међународне уговоре кад   ратног и ванредног стања, контрола служби   Устав регулише и надлежности Владе.
      је  законом  предвиђена  обавеза  њиховог   безбедности као и усвајање стратегије одбране.   Па тако, у делокругу њених активности
      потврђивања,                         Ваља истаћи да је ствар уставне недоречености   је да:
         5. одлучује о рату и миру и проглашава   чињеница да се апострофира значај усвајања
      ратно и ванредно стање,              стратегије одбране, док нема речи о стратегији   1. утврђује и води политику,
         6. наџире рад служби безбедности,  националне  безбедности,  као  стратешком   2. извршава законе и друге опште акте
         7. доноси законе и друге опште акте из   документу вишег нивоа општости. Ипак, то не   Народне скупштине,
      надлежности Републике Србије,        спречава скупштину да периодично расправља   3. доноси уредбе и друге опште акте ради
         8. даје претходну сагласност на статут   и усваја и стратегију националне безбедности,   извршавања закона,
      аутономне покрајине,                 као што је био случај  2009. и 2019. године,   4. предлаже Народној скупштини законе и
         9. усваја стратегију одбране,     иако је то, строго аналитички, противуставно.  друге опште акте и даје о њима мишљење кад
         10. усваја план развоја и просторни план,  Зарад адекватнијег наџора над органима   их поднесе други предлагач,
         11. усваја буџет и завршни рачун Републике   безбедности,  а  нарочито  обавештајним   5. усмерава и усклађује рад органа државне
      Србије, на предлог Владе,            и  безбедносним  службама,  у  Скупштини   управе и врши наџор над њиховим радом,
         12. даје амнестију за кривична дела.  се  формира  посебан  Одбор  за  контролу   6. врши и друге послове одређене Уставом
                                           служби безбедности, пред којим, у законски   и законом.
         У оквиру својих изборних права, Народна   регулисаним  ситуацијама,  рачуне  полажу   Влада је одговорна Народној скупштини
      скупштина:                           директори  обавештајних  и  безбедносних   за политику Републике Србије, за извршавање
         1. бира Владу, наџире њен рад и одлучује   служби Србије.               закона  и  других  општих  аката  Народне
      о престанку мандата Владе и министара,  Све у свему, правом доношења закона,   скупштине и за рад органа државне управе.
         2. бира и разрешава судије Уставног суда,  као  и  усвајањем  буџета,  и  стратегијско-  Владу чине председник Владе, један или више
         3. бира председника Врховног касационог   доктринираних докумената, скупштини су дате   потпредседника  и  министри.  Председник

      12                                                                                               Нова наша реч
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17