Page 12 - NNR 32

Александар Стојановић: Систем националне безбедност Србије
УПРАВЉАЧКИ ОРГАНИ (2)

Постојање и функционисање система
националне безбедности земље, претпоставља
претходно конституисање оквира у којем систем
треба да имплементира функцију због које је и
створен.Као што је у претходном делу рада и
речено, оквир који је кључан, детерминисан је
правним актима различитог захвата и важности.
Такође, у објашњавању структуралног аспекта
система, истакнуто је да постоје управљачке и
извршне институције,са својим надлежностима
и секторима деловања.
Узимајући у обзир претходно наведено,
а у циљу да прича о систему националне
безбедности почне на методолошки и логички
прихватљив начин, у наредним редовима биће
приказане надлежности управљачких инстанци
законодавне, извршне и судске власти, онако
како је то прописано Уставом Републике Србије
из 2006. године.

НАРОДНА СКУПШТИНА
Народна скупштина Републике Србије је
највише представничко и законодавно тело
у земљи. Чине је народни посланици (њих
250), који су бирани од стране грађана, на суда, председнике судова, Републичког јавног значајне полуге моћи у циљу управљања, али и
парламентарним изборима. Мандат посланика тужиоца, јавне тужиоце, судије и заменике наџора над системом националне безбедности
траје четири године, сем у случају расписивања јавних тужилаца, у складу са Уставом, Србије. Наравно, како увек постоји разлика
и реализације ванредних парламентарних 4. бира и разрешава гувернера Народне између формалним актима предвиђене и реално
избора. Значај парламента се огледа, сем банке Србије и наџире његов рад, остварене потенције ка одређеном деловању,
због представничке и законодавне улоге коју 5. бира и разрешава Заштитника грађана, тако је и стварна моћ Народне скупштине у
ужива, и у томе што постојање скупштинске и наџире његов рад, земљама са “дискутабилном” демократском
већине странке или коалиције странака, 6. бира и разрешава и друге функционере традицијом, врло често узурпирана
представља предуслов за формирање Владе. одређене законом. подређеношћу највишег представничког
У парламентарним демократијама, није На основу слова Устава, Парламенту је дела другим инстанцама власти, а нарочито,
неосновано рећи да скупштина представља дато право да усваја законе које предлажу органима извршне власти.
најважнији политички орган у земљи. Међутим, народни посланик, Влада, скупштина
у земљама са фрагилном демократском аутономне покрајине или најмање 30. 000 ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
традицијом, то није тако, те се политичка моћ бирача (Заштитник грађана и Народна банка
позиционира код појединаца или група на неким Србије имају право предлагања закона из своје Постојање скупштинске већине, ствара
другим местима у хијерархији власти, зависно надлежности). претпоставку да чланови дате (датих) политичке
од њихове политичке и финансијске моћи. Како У целом том процесу од почетка партије формирају Владу – колективни
било, неспорно је да највиши извор права у иницијативе до саме примене закона, евидентно егзекутивни орган, који у политичком поретку
српском политичком систему, скупштини даје је да је скупштина опскрбљена правом да у наше земље, има најзначајније надлежности у
неке врло важне ингеренције. великој мери утиче како на саму законодавну управљању читавим друштвеним системом.
иницијативу, а нарочито, на расправу и усвајање Кључни положај Владе у систему извршне
Па тако, на основу Устава Републике закона и других прописа, док је фаза извршења, власти Србије је недвосмислено потврђен
Србије из 2006. године, Народна скупштина: логично, препуштена инстанцама извршне чланом 122 Устава, који каже “да је Влада
1. доноси и мења Устав, власти. носилац извршне власти у Републици Србији”.
2. одлучује о промени границе Републике Када непосредно говоримо о систему Дакле, највиши правни акт наводи Владу као
Србије, безбедности, важни су ставови који говоре орган који има важније место у поретку од
3. расписује републички референдум, да је у надлежности Парламента проглашење институције Председника Републике. Даље,
4. потврђује међународне уговоре кад ратног и ванредног стања, контрола служби Устав регулише и надлежности Владе.
је законом предвиђена обавеза њиховог безбедности као и усвајање стратегије одбране. Па тако, у делокругу њених активности
потврђивања, Ваља истаћи да је ствар уставне недоречености је да:
5. одлучује о рату и миру и проглашава чињеница да се апострофира значај усвајања
ратно и ванредно стање, стратегије одбране, док нема речи о стратегији 1. утврђује и води политику,
6. наџире рад служби безбедности, националне безбедности, као стратешком 2. извршава законе и друге опште акте
7. доноси законе и друге опште акте из документу вишег нивоа општости. Ипак, то не Народне скупштине,
надлежности Републике Србије, спречава скупштину да периодично расправља 3. доноси уредбе и друге опште акте ради
8. даје претходну сагласност на статут и усваја и стратегију националне безбедности, извршавања закона,
аутономне покрајине, као што је био случај 2009. и 2019. године, 4. предлаже Народној скупштини законе и
9. усваја стратегију одбране, иако је то, строго аналитички, противуставно. друге опште акте и даје о њима мишљење кад
10. усваја план развоја и просторни план, Зарад адекватнијег наџора над органима их поднесе други предлагач,
11. усваја буџет и завршни рачун Републике безбедности, а нарочито обавештајним 5. усмерава и усклађује рад органа државне
Србије, на предлог Владе, и безбедносним службама, у Скупштини управе и врши наџор над њиховим радом,
12. даје амнестију за кривична дела. се формира посебан Одбор за контролу 6. врши и друге послове одређене Уставом
служби безбедности, пред којим, у законски и законом.
У оквиру својих изборних права, Народна регулисаним ситуацијама, рачуне полажу Влада је одговорна Народној скупштини
скупштина: директори обавештајних и безбедносних за политику Републике Србије, за извршавање
1. бира Владу, наџире њен рад и одлучује служби Србије. закона и других општих аката Народне
о престанку мандата Владе и министара, Све у свему, правом доношења закона, скупштине и за рад органа државне управе.
2. бира и разрешава судије Уставног суда, као и усвајањем буџета, и стратегијско- Владу чине председник Владе, један или више
3. бира председника Врховног касационог доктринираних докумената, скупштини су дате потпредседника и министри. Председник

12 Нова наша реч