Page 15 - NNR 3
P. 15

ЛЕСКОВАЧКИ СПОМЕНАРИ  (38)
                                       ГЛАВОЊИНИ



                                           свињске главе мора да има. И за тој што је млого
                                           волеја печене главе да еде остаде му надимак
                                           - Главоња. У Главоњину фамилију кажу да је
                                           на Маринка гробље у порту од Рударску цркву
                                           и да је од Маринка до сада уЛесковац осма
                                           генерација Главоњини.
                                               Главоњини. Маринко, син  Горча. Горча
                                           Маринковић, жена Јелена, деца Гавра, Перса,
                                           звана Јованка, Ружа, Наталија и Даница. Гавра,
                                           жена Сандра, деца Владимир, звани Влајко,
                                           Благоја и Загорка. Влајко Маринковић Главоња,
                                           жена Наталија, деца Вида и Предраг.  Вида се
                                           одаде за Миле Јовановића, деца Љиља и Биља.
                                           Предраг, жена Јованка Перовановић, избеглица
                                           из Македонију, деца Миомир и Владета. Јованка
                                           је живела деведесет године и умре 2014.године.
                                               Миомир, жена Драгица Дамњанац, деца
                                           Предраг  и  Милица.  Владета  је  радео  на
                                           железничку станицу у Лесковац као отправник
                                           возова и на железничку станицу у Ниш као
                                           диспечер. Владета, жена Славица, матичарка
                                           у општину, ћерка гим Јасмина ради у општину
                                           и удаде се за Дејана Младеновића, сниматеља
                                           у РТС, деца Катарина  и Душан. И тој је осма
                                           генерација Главоњини у Лесковац.
                                               Благоја Главоња, жена Брана, ћерка на
                                           Јована званог Јеврејин, деца Јован, Душан –
         ПРЕДРАГ МАРИНКОВИЋ СА             Дуће и Ивана. Јован висок, а иде брго, не мож   ВЛАЈКО МАРИНКОВИЋ ГЛАВОЊА
          СЕСТРОМ ВИДОМ ИСПРЕД             га стигнеш и викав га Брзовозни Јован. Перса   СА УНУКОМ ВЛАДЕТОМ
                                           звана Јованка одаде се за Николу житарског
          КАФАНЕ ВЕЛИКА СРБИЈА             трговца у Вардарску улицу, Ружа за Миту   комшију. И одеданпут види Влајко – почеше
         Кућа на Влајка Главоњу била је на ћош   Каракашева, а Наталија за Јосифа Вачинога у   му нестањујев кокошке из авлију. И едно вече
      од  улицу Илије Стреле и Вилзонове улице. У   Литрићев сокак.              уфати лопова – онога сиромашнога комшију.
      авлију пред кућу имаја је дуд.  И тој неје  дуд   Владимир, звани Влајко Главоња прво   Ал, Влајко не теја да га пријави у полицију
      ко што су дудеви него је бија чудо од дудеви.   трговаја с коже, после је кафане држаја под   него узеде конопац и врза га за капију- да сви
      Бија је  голем, толко висок и с толко голему   кирију – прво Личанску кафану ( власници   комшије и онија који проодив видив кој му
      крошњу -  да је имаја лисје за све свилене бубе   Бељакови ), па онда  узеде под кирију Литрићеву   краде кокошке. Мало по тој одврза га и пушти
      у Лесковац. А лето кад је и кд уфатив онеј   кафану до Мазнићеву апотеку - позната као   га иде дома. А  онда се у  кафану спреми кое
      врућинштине - цела Вилзонова и још онаj кусур   кафана ВЕЛИКА СРБИЈА. У Влајкову кафану   ти не за едење и све тој Влајко Главоња однесе
      од комшије у улицу Илије Стреле од Голотрпци   на Широку чаршију за време окупацију била је   на сиромашнога комшију и његову породицу.
      до кафану на Миче Баба Милкића ( сг Мадера )    избегличка кујна. А после рата кафана Велика   Вилзонова  улица  гу  одмна  нема.  Ал,
      могли су да станев у њигову ладовину,   Србија служила је за Предвојничку обуку и   Главоњини су и сг туј – на исту ћошку. Преко
         Тај кусур од теј године и сг ни тропа по   по зидови  биле су изложене пушке и друго   пут су  – Голотрпчини, па понатам све до Воју
      памет.                               наоружање и ствари за предвојничку обуку.     Арапче на угао улице Краља Александра..
         Маринко Маринковић рабаџисује и тргује   У оној време се казуеше да је кум ко кошуља   Све је исто и не дава се  да га нема!
      с биволице – тера ги и продава у Солун. Куде   уз снагу ( грбину ) а да је по кума  комшија. Јер,
      њега може све да нема, ал печене телеће и   кој ће притрчи ако затреба ако не – комшија.
                                           Ал, Влајко Глaвоња имаше еднога сиромашнога               Сава Димитријевић
                             Драгослав Гиле Бранковић                           фамилије. Једва нађоше двојицу који нису у
                                  ТЕЗГЕ                                         сродству, а и они кљакави и никакви и већ
                                                                                пијани. Кад неко рече „Добро је да је Гиле
                                                                                (то сам ја) дошао да помогне око копања.» ...
          Та баба Ђурђа је била жена змај, а и   одличним успехом. Факултет је једва завршила,   И ево ме на челу тројке у цик зоре идем према
                                                                                гробљу са крампом на рамену.
      биографија јој је бајковита. Рођена 1948. године   а и са осамнаест година престадоше да стижу   Како је мој завичај такав да и козе пасу под
      ко девето дете од Ђурђа и Драге Лазић, добила   рођендански пакети. Мада руку на срце,већ   ручном, требало нам је скоро сат да стигнемо
      је за кума друга Тита. И име Слободанка, мада   јој се од четрнесте године нису свиђали, јер   до гробља. Све зарасло у коров, травуљину и
      су је од колевке звали Ђурђа, јер је од колевке   кум никако да пошаље неки новац већ књиге   трње. Једва нађосмо место где треба да копамо.
      била налик на прабабу Ђурђу. Крупна, главата   које није ни читала и воће које је јела, али пара   Прекрстисмо се и добрано пописмо баба Ђурђи
      са краволиким очима. Прабаба се престави на   није било. Запослила се у граду, стекла пензију   за душу. Пљунух у шаке и само што ударих
      четврти рођендан праунуке јој Слободанке   и вратила се у завичај. У породичној кући од   крампом два три пута кад зачух „А не копај ту,
      којој су редовно стизали рођендански поклони   деветоро њих сада живе потомци Ђурђа и   аветињо аветна! Е, а ђе ту, аууу...а ту ми лијежи
      од кума. Отац Ђорђе би се кисело смешио   Драге Лазић, а то је најмлађи син Ратомир са   ђед Радоје! Мак се кастигу ено два мијетра
      поштару кад би му доносио пакет, јер је у   женом Љубицом,  сином Зораном и снахом   улијево! «Предамном кочоперни старчић са
      дубини душе био за краља и отаџбину. Као   Кристином. Ту су и унчад Горан и Весна.   два ордена на сакоу. Витла штапом и чудом
      такав је и ‹41 приступио четницима, а као   Остали су расути по белом свету.   се чуди како могу да копам по гробу његовог
      крајње прагматичан мења кокарду за петокраку   Какве ја везе имам са породицом Лазић?   ђеда. -Ама откуд ја знам где ти лежи деда?!
      ‹43. Жена му Драга изродила дванаесторо деце,   Скоро никакве, али ће нам се ускоро укрстити    „А како не знаш јадан не био?А како не
      од којии је деветоро остало у животу, и свеједно   животи кад се сложе неке коцкице које ће дати   знаш јадан не био?»
      јој је било да ли јој је муж четник или партизан.  мозаик достојан хорор филма високе холивудске   Е ту ми пуче филм!
      Само да је жив и здрав.              продукције. Прво је баба Ђурђа требало да   -А што би знао? Копам где су ми рекли ови
           Откако је постала свесна да јој је друг   се представи, што она и учини, а потврди   људи. Јел› сте ви сигурни да копамо где треба?
      Тито кум мало се Слободанка, алијас Ђурђа,   се стављањем огледала на уста и немањем   „Ма копај! Пусти лудог Вука! Сваки пут
      поче правити важнијом но што јесте, а и   отиска даха, тј. огледало оста незамагљено.   кад неког сахрањујемо он прича како му је баш
      околности су јој ишле на руку. Наиме, како   Обавештен је поп као и МЗ (месна заједница).   ту укопан деда!»
      је била срамота да Титово кумче понавља,   Било је и бдење и појавио се проблем ко ће
      она успешно заврши и основну школу и то са   ископати гроб, јер по обичју то не раде чланови   (Наставиће се...)

      Нова наша реч                                                                                               15
   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20