Page 13 - NNR 3

БАСАМАЦИ СТРИНА ЛУЛЕ (3)

Пише : Александар Стојановић

Пар дана касније, пошто је видео
умртвљену вољу и црвене очи дотле тихе,
али хитре раднице, Драгутин је упита
шта јој је. Богами, чак је и за овог бесног
човека, тај злочин био монструозан. Прича
се, да је након тога, отерао Милутина од
куће, и да је пристао да га прими под
своје скуте тек након пар месеци, када се
испоставило да је Лула носећа. Прими га
назад, али га натера да ову мучену девојку
ожени, и, какав је ред, збрине. Тако се Лула,
мимо своје воље, ношена бујицом зле коби,
удаде за човека кога је највише мрзела.
Чудно је то. Понекад се из гадних ствари
роде поклони какве ни сами, у почетку,
нисмо могли да сањамо и предвидимо.
Један такав поклон, најпре проклињан и
у сузама искован, Лула доби на Ђурђевдан
наредне године. Родила је ћерку.
Како јој је текао живот, које су је муке
мучиле и на којим местима би све радије
била, него ту, уз мужа-кабадахију, Лула
ником није причала. Ћутала је, трпећи злу Чак и као девојчурак, волела је уобличавају и цементирају, преносећи се
ћуд тог слабића и кврге које јој лупа живот да слуша приче своје мајке, док је ова, са колена на колено, без неког темељнијег
од првог дана. Томе нас, углавном и уче. модра од батина и неспавања, шила на преиспитивања. Олгу, мајка испрати у
Да ћутимо и трпимо. Уосталом, као да је шиваћој машини. Слушала је, неразумно други град, на даље школовање. Лула
ово једини живот који имамо. климала главом, тумачећи речи како су настави по свом, радећи дан и ноћ, бежећи
Причало се, нарочито међу добро јој детиње године дозвољавале. Касније, од самоће и дубоке потиштености. Успела
обавештеним домаћицама и њиховим не своју детињу виспреност, доказа и кад је да од свог мужа, расипника, сачува
мање радозналим мужевима, да се из куће крену у школу. Показа се као један од макар овај трошни дућан, у ком је радила,
Драгутина често чује вика и ломљава, да бољих ђака у свом одељењу. Учила је у чијој је остави спавала, и на чијем је
неки мушки глас урла, док женски вришти ревносно, инспирисана више ширином шпорету ручак готвила. Од некадашњег
и плаче. Тако би, углавном, било ноћу. света, него мислима о будућности, када Драгутиновог имања, не остаде ништа. Све
Дању, Лула и Милутин су били сасвим ће морати да заради за кору хлеба. Прича се то прокоцка, за дуван и ракију потроши.
обичан брачни пар, осуђен на лошу се, да је све док јој је баба Стана била Има већ годину дана, како о Милутину
процену оног другог, или, у овом случају, жива, Олга била најбоље одевено девојче није чула ни гласа. Једино шаптаји, ретки
судбину коју уреди учмала средина. Како у школи. Старица је кришом, да не види и непоуздани, до ње долазе. Да је нашао
ли је то дете одрасло, оста’ питање до дана син, својој мученој снаји давала новце од другу, тамо, у вароши покрај Саве. Да је на
данашњег. Поред оца, зликовца, и мајке, своје скромне пензије и од онога што је од робији. Да се по Београду коцка и шенлучи.
духом одсутне сенке што у женском телу Драгутина могла да узме и сакрије. Али, Лула је, пак, у дубини свога срца, знала да
борави. то престаде оног мартовског дана, када је он мртав и да никад неће сазнати где му
Богами, Олга, како девојчица понесе за свега неколико сати, свет напустише кости скапавају.
име, изгледа да је мало марила за недаће и Стана и Драгутин. Дошло је време да Једног од оних, магловитих
својих родитеља, принуђених супружника. њихова свађа добије вечни карактер. Да новембарских дана, када се човеку чини
Једино за шта је марила јесу лептири. Да их не буде да су се бадава свађали, само у да је растрзан између прошлости и
јури, у почетку, кида на комаде, а касније, једном животу. садашњости, када лебди преко суморне
како је одрастала, да их посматра, да о Тада се први пут показа једна друга реалности на крилима искривљених
њима машта, и о њима слути. Оно што Олга. Необична у својој страхоти, снова и сећања, на врата Лулиног дућана,
су лептири били за њу, то је она сама, неосетљива на смрт и пропадање, лишена закуца једна пуна, елегантна рука. Лула, не
иако тога несвесна, била за своју мајку. потребе за сузама због одласка оних који скрећући поглед са игле и фанеле, коју је
Једина радост и основа живота. Због ње су је највише волели. Тада се Лула, и крпила, позва госта да уђе. Како је тај неко,
је Лула, решила да трпи све што судбина сама, хладна и неприступачна, забрину у дућан ушао, нем и неприметан, Лула би
испланира, да се коби повинује и да ради због своје кћери. Изгледало је као да Олгу приморана да дигне поглед са предива.
да њена ћерка живи бољи живот. Учила је мало занимају ствари других, било оне „Ти?!“- узвикну Лула, без да је хтела и
своју Олгу да ради по мерилима свога срца, добре или лоше, и да само гледа себе и да се томе надала. Пред њом, стајаше топла
а не по навикама других. Да не дозволи да свој интерес. прилика човека, који јој не беше близак
јој други кроје судбину. Да о свом животу Како су се доба мењала, поступајући само по годинама. Беше то Момир. Широк,
буде само она та која води главну реч. по вечној ћуди промене, тако су и људи у капуту и чизмама. Са очима, у којима
Учила је своју кћи, да предано ради, да пратили ток својих живота, разуздани и Лула виде како све даљине које међу њима
учи и да остане верна себи. И чинило се не превише заинтересовани. Јер, људи постојаху током свих ових година, нестају.
да лекције своје, прерано остареле мајке, махом живе према неписаним правилима,
Олга озбиљно схвата. непознатих људи, која се у средини (Наставиће се)

Нова наша реч 13