Page 7 - NNR 31

У Власотинцу завршен „34. Вински бал”
ЈОВАНА МИТИЋ ИЗ ЛЕСКОВЦА „БОГИЊА ВИНА”

Ни велике августовске врућине и врелине нису утицале на добро
расположење многих гостију који су, 23. и 24. августа посетили
традиционални 34. по реду власотиначки „Вински бал”, који се, иначе,
организује у част вина и виноградара власотиначког краја. По оцени
домаћина ова последња виноградарска манифестација била је једна
од најпосећенијих по броју многих знатижељника и љубитеља доброг
вина и других гурманлука.
Некада моћни и велики власотиначки виногради, данас, једва да
преживљавају, јер тада, пре, више од пола века било је под засадима
винове лозе преко 1.200 хектара, данас је та бројка минорна и са
сумњивом проценом да је у „животу” само нешто више од 200 хектара
под виновом лозом. Нестанком чувеног власотиначког „Подрума” изгледа
да је највећим делом нестало и винограда, а посебно (не)бригом државе
која је потпуно заборавила на пољопривреднике не дајући им потребне
субвенције, док то чини шаком и капом за стране инвеститоре.
Но, како рекоше домаћини поруком да „Све моде пролазе, само
вино остаје” вратимо се овој манифестацији са обрисима привредно -
туристичког обележја у организацији по први пут Туристичке организације
општине Власотинце и уз здушну помоћ локалне самоуправе. Програм
је био осмишљен да има по нешто за сваког оног који се буде тих
дана нашао на обалама реке Власине и самом граду, а наравно, да је
најтеже свима угодити, нарочито у делу програма наступа појединих
естрадних уметника. Певачка звезда на завршној вечери била је Драгана
Мирковић, која је потегла чак из Беча да дође у Власотинце, млади су
прве вечери слушали музицирање групе „Lexington benda», a било је
наступа и игре локалних фолклорних група. Чуле су се и трубе које су служиле посебно расположене домаћице Драгана и Снежана из удружења
увесељавале госте на самом шеталишу и на кеју непосредно поред реке планинара и то по обичају већ годинама бесплатно свима онима који су
Власине. Душану Јовићу технологу за винарство и виноградарство желели да презалогаје. Одржан је и 4.Међународни салон вина на коме
засметала је чињеница да у делу најбољих вина могу учествовати и су се појавили произвођачи вина из више од 30 градова и општина а
винари само из власотиначке општине. било је представника из земаља из најближег окружења, а сами излагачи
У категорији врхунских белих вина комисија је за најбоље имали су прилике да у непосредним разговорима размене искуства у
прогласила вино Братислава Ристића, док је код традиционалних белих начину производње и подизању квалитета вина.
вина најбоље вино Саше Јовића. У категорији врхунских црвених вина Знатно мањи број учесника, у односу на прошлу годину, био је на
најбоље је вино Татјане Митић, а у категорији традиционалних црвених такмичењу „Изађи ми на теглу» на којој су победнице биле из домаће
вина прво место припало је Зорану Поповићу. власотиначке екипе „Пчелице».
Пошто је вино изузетно инспиративно када су у питању људи које Посебно интересовање, многобројних посетилаца, свих година је
се баве цртањем карикатуре и ове године било је надметања у том делу, избор најлепше девојке или како је званично насловљено „Богиње вина»
па је тако за најбољу карикатуру на тему вина и грожђа урадио млађани тако је на завршној вечери за „Богињу вина» проглашена Јована Митић
Јован Спасић, академски сликар из Власотинца, а за најбољу песму из Лесковца, мис шарма је Александра Ристић, а мис фотогеничности
на исту тему проглашена је песма „Зрно», Бошка Ломовића из Горњег Милица Николић.
Милановца. Најбржи у пливању до винског буренца био је Лазар Милић, И, тако дође и прође 34. по реду „Вински бал». Сада чекамо следећи
из власотиначког села Дадинца, а награда је добио и Лука Стојковић као 35. да дође , а до тада поручују Власотинчани да поштујемо њихову
најмлађи пливач коме је припао крст. Првог дана у делу ,,Маричкиног» овогодишњу поруку да „Све моде пролазе, само вино остаје».
планинари из удружења ,,Морич» организовали су за многобројне госте
изузетно укусну виноградарску јанију, купус и рибљу чорбу, коју су В. Стаменковић
ХИТНА ПОМОЋ РАДИ ПУНОМ ПАРОМ

Колико ове тропске врућине утичу на повећан обим послова, доста позива стиже од
становништво појашњава др Саша Марковић, стране кардио-васкуларних пацијената, али
лекар Службе хитне медицинске помоћи, који и жена у менопаузи. Др Марковић каже да
каже да смо до пре десетак година имали се хормонски статус поремети, па се јавља
прелазни период између зиме и лета. депресија, замор, безвољност, главобоља,
-Имали смо пролеће и јесен, тако да је мигрене, људи постају непажљиви,
организам имао времена да се адаптира на те агресивнији...
временске промене температуре, притиска, -Повећан је и број саобраћајних удеса.
влажности ваздуха... Данас више није тако, јер Читава наука, биометеорогија, се бави том
некако директно из зиме идемо у лето, а из лета проблематиком. По једној студији, која је трајала
у зиму и пацијенти посебно морају да обрате 14 година, испитиван је утицај температуре и
пажњу на прелазне периоде, односно нагле климатскх фактора на учесталост можданог
промене температуре. Управо то нас очекује за удара... Озбиљност те материје је огромна,
који дан и претпостављам да ће то теже поднети а они који су директно угрожени морају да
хронични болесници, нарочито они који имају схвате озбиљност ситуације и да посебно
кардио-васкуларне сметње. Што се старосне обрате пажњу на дозираност лекова, никако
структуре тиче, ту су најугроженија деца до на своју руку, него строго у консултацији са
15-е године због начина живота, односно они чајева, избегавати изласке, нарочито у периоду лекаром. Такође, смањити изложеност сунцу,
кад нешто науме то и ураде, нпр. решио је од 9-20 часова. Корисно је јести и свеже воће и поред течности уностити и витамини за
да вози бицикл данас и то ће да ради иако је поврће, али је то данас помало дискутабилно, детоксикацију организма. Наши пацијенти знају
тремпература преко 35 степени. Угрожени су и јер је проблем наћи здарво воће и поврће, које све ово, нарочито они хронични, али њихова
старији од 60 година због метаболизма њиховог није третирано разним пестицидима, односно свест и одговорност није на том нивоу. Свима
организма. Зато се, док трају ове врућине, да ли је произвођач поштовао рокове када се се чини да није то ништа, лако ћемо и ту се
треба више пута током дана расхлађивати и то смеју ти пестициди користити.- праве грешке...
наизменично топлом и хладном водом, узимати Служба хитне помоћи ових дана има
више течности у виду разблажених биљних И.С.
Нова наша реч 7