Page 4 - NNR 31

ГРАДОНАЧЕЛНИК БОРА АЛЕКСАНДАР МИЛИКИЋ

ПОСЕТИО ЛЕСКОВАЦ

У посети градоначелнику Лесковца Горану Цветановићу био је
градоначелник Бора Александар Миликић и тим поводом одржана је у
Свечаној сали града Лесковца конференција за медије. Градоначелник
Цветановић истиче да овакве посете служе да се размени искуство,
унапреди сарадња и развијају идеје.
-Бор се попут Лесковца убрзаним кораком креће у будућност, тамо
се као и овде стално ради, стално се гради и улаже се труд и велика
енерегија за добробит становника, како ми у Лесковцу, тако и становника
Бора. Наше градове повезују управо такве сфере живота. Некада славни
индустријски центри наше Србије, данас хитају у своје боље сутра.
Разговарајући са господином Александром дошао сам до сазнања
да се у Бору граде велике саобраћајнице, брине о младима, старима,
привредницима, улаже се у здравствене институције и школе, једном
мишљењу, као и у читавој Србији, брине се о човеку. Мени је заиста било
драго да са смо могли да разменимо искуства и уз жељи да ове посете
буду чешће, да размењујемо како искуства у сфери пољопривреде, па чак
и са ино-партнерима, јер су Кинези једни од доминантнијих пословних
и привредних партнера Града Бора, до тога да имамо шта да разменимо
и у сфери културе.
Александар Миликић, градоначелник Бора, је за Лесковац рекао
да је, по њему, један од најлепших градова у Србији. нивоу. Оно што је такође синоним Лесковца је „Роштиљијада“, ово је
-Пролазећи кроз град и могу да приметим да се, у односу на време град мириса и укуса, али мислим д аје пре свега град добрих људи.
кад сам ја као мали долазио овде у посету пријатељима, много тога Овде сам упознао и стекао многе добре пријатеље и увек радо говорим
променило на боље и лепше. Мало људи данас у Србији зна да је Лесковац о њима. надам се да ће у скорије време доћи и до братимљења наша
на високом културном нивоу, другим речина је културни центар Србије два града и да ћемо заједничким снагама промовисати и у Србији и ван
или барем други по свим културним активностима који се дешавају Србије наше туристичке дестинације.-
овде код вас. Ми градоначелници или политичари на те ствари гледамо Градоначелници Лесковца и Бора су посетили и фабрику „Џинси“ за
као на неке маргиналне ствари, јер прво размишљамо и говоримо о коју је градоначелник Цветановић најавио званично отварање почетком
комуналном уређењу, о запошљавању, а култура бива некако друга или септембра.
трећа у том приоритету. На срећу, Лесковац је град који културу, ако
се не варам, ставља на прво место и то држи на једном врло високом И.С.
Технолошки факултет у Лесковцу
ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА

Савез хемијских инжењера Србије – горива знатно и значајно побољшан па је то
Подружница Лесковац и Технолошки факултет делимично допринело неком укупном смањењу
у Лесковцу Универзитета у Нишу организовали загађености када су возила у питању. Остаје
су јавно предавање проф. др Александра велики сектор који се односи на домаћинства и
Јововића, редовног професора Машинског мале фирме, који имају мала ложишта и користе
факултета Универзитета у Београду, аутора традиционалан начин грејања, кувања, посебно
више од 50 радова на домаћим и међународним у малим местима... Показало се да загађење
скуповима/часописима. Јововић је и добитник честицама које су испод 10 или 5 микрона, а
награда Привредне коморе града Београда за које потичу из сагоревања биомасе у кућним
2002. годину и члан експертске радне групе за ложиштима, огроман, ако не и највећи проблем
отпад Министарства за науку, технологију и када је у питању здравље људи у градским и
заштиту животне средине Републике Србије. ванградским срединама. Проблем је што те
Предавање под називом „Загађење честице у плућима остају трајно, а ако још на
ваздуха од индустријске револуције до себе навуку и неке честице тешких метала, онда
данас“ обухватило је више тема као што су потенцијално постају и канцерогене. Зато су
развој енергетике и индустрије; коришћење та мала ложишта постала фокус истраживања
фосилних и обновљивих извора енергије и свуда у свету.“
њихов утицај на квалитет ваздуха; акцидентне Јововић указује и на то да у Србији није
ситуације (удеси, ратни сукоби); моделовање решено је управљање отпадом, за разлику од
распорстирања загађења ваздуха; последице мање-више читаве Европе.
загађења ваздуха; развој регулативе и стратегија због климатских и метеоролошких услова који -Ми и даље имамо депоније које озбиљно
и техничко-технолошке мере смањења утицаја. владају у тим зонама. Ту имамо примере Бора, горе, зими имамо контејнере који горе што
-Загађење и квалитет ваздуха у Србији Панчева, Новог Сада, великих градова попут због пепела, што због деце која убацују
и свету је нешто што је генреални проблем Београда, Ниша... Ми као грађани и република петарде и сличне експлозивне направе, а
данашњице који потиче већ десетинама или ту можемо доста да урадимо. Уложено је пуно сагоревање отпада на тако неуређен начин је
чак и стотинама година, од када су се појавила у смањење загађења када су велики системи у извор свих оних познатих најтоксичнијих и
прва индустријска постројења, - каже проф. др питању. Велика индустријска постројења су најканцерогенијих хемикалија. Трећи проблем,
Александар Јововић. опремљена свом опремом која је потребна за који је некако пао у заборав, за који и не знамо
-Што се тиче самог загађења ваздуха у смањење разних штетних емисија у ваздух, како утиче, су последице индустријског развоја
Србији јасно је да је енеретски сектор највећи осим енергетског сектора. Велики произвођач 80-их и 90-их и последице бомбардовања 1999.
проблем с једене стране, али сви, некако, електричне енергије, „Електропривреда“, још Све оне носе неке последице за собом, услед
заборављају на пробелм малих кућних ложишта увек нема уграђене системе за одсумпоравање пожара који су онда били у индустријама,
и саобраћаја. По ономе како државна мрежа и то је један од кључних проблема када је бомбардовања разних постројења, итд. То је
мери квалитет ваздуха у Србији испада да је Србија у питању. Имамо и велики број возила, све завршило у води, ваздуху, земљи из које
квалитет ваздуха више него задовољавајући. и колико год се трудили да возимо новија и сада стижу пољопривредни производи...
Међутим, јасно је да поједине зоне трпе велика модернија кола, ипак је доста релативно
оптерећења, што због велике индустрије, што старог начина вожње, при чему је квалитет И.С.
4 Нова наша реч