Page 8 - NNR 26
P. 8

РАДНИЧКО ПИТАЊЕ




         Живимо у свету интензивних   радника. Најмоћније међу њима,
      промена. Завршетком Хладног рата,   такозване  транс-националне
      свет је ушао у турбулентно доба   корпорације,  обрћу  профит  већи
      глобализације и свепрожимајућег   од бруто националног производа
      капитализма.  Слом  Совјетског   многих  држава,  тако  да  њихове
      Савеза и социјализма, узроковао је да   инвестиције  пре  представљају
      у западној Европи, дотле доминантни   асиметрично пријатељство у коме
      коцепт државе благостања, почне да   политичке елите на челу држава,
      јењава и нестаје. Наравно, разлози   зарад остварења личних амбиција,
      нису били само екстерне природе,   раде шта им се каже. (Примера ради,
      држава благостања се урушила под   Wал-Март Сторес јесте компанија
      тежином властите бирократије и   која остварује већи обим продаје
      пореза, али се не сме пренебрегнути   од укупног прихода држава попут
      ни утицај који је долазио споља,   Аустрије  и  Аргентине,  а  бруто
      оличен кроз нестанак полувековног   производ Србије надмашује неколико
      противника. Притисак профитних   десетина пута.) У таквом устројству,
      кругова из САД-а је такође био велик,   логично, најгоре пролазе запослени
      па је и пре него што је де фацто   у фирмама. Све чешће се говори о
      пао Берлински зид, отпочело доба   злоупотребама радника у многим
      неолиберализма. Томе сведоче и две   фабрикама широм света. Стравично
      перјанице ове друштвено-економске   звуче приче о послодавцима који не   (неношење  шлема,  конзумација   нису  остале  имуне  ни  високо
      формације, Роналд Реган, с једне,   дозвољавају радницима да оду до   алкохола  током  рада  на  великим   индустријализоване земље. О томе
      и Маргарет Тачер, са друге стране   тоалета, да на секунду предахну   висинама  итд.),  али  сам  број   какве  дезинтегративне  процесе
      Атлантика. Промовисањем закона   у  току  напорне  смене,  или  о   инцидената са смртним последицама,   по  породицу  радника  покрећу
      тржишта као носеће осовине новог   послодавцима  који  немилосрдно   указује да неодговорност радника   несигурност  посла,  недовољна
      светског поретка, човечанство је из   користе сваку рупу у закону (ако   није главни узрок. Очигледно се, у   зарада  или  мобинг  од  стране
      године у годину, током претходних   уопште постоје случајни пропусти   циљу рационализације трошкова,   послодавца, не треба трошити речи.
      тридесетак година, напредовало у   ове врсте!), па приморавају раднике   штеди на заштитној опреми, а систем   Наравно, све наведено долази
      правцу социјалних неједнакости,   да  раде  прековремено,  викендом   заштите  на  раду,  ако  и  постоји,   након  добијања  посла.Политика
      како  на  глобалном,  тако  и  на   и  празницима.  Накнаде  за  тај   дискутабилног је квалитета.   запошљавања је у неким земљама,
      локалном  нивоу.  Испоставило   прековремени рад су мизарне, уколико   Врхунац катастрофе, кроз коју   тек прича за себе.
      се  да  ова  економска  парадигма   их  уопште  и  има.  Систематском   пролазе  радници  на  периферији   Када су, својевремено, током
      очигледније него друге, фаворизује   експлоатацијом радника у неким   светског капиталистичког поретка,   1848.године, диљем Европе букнуле
      олигархијске структуре, доводећи   регионима света, дошло се до тога   настаје  онда  када  политички   демонстрације које су претиле да
      до тога да се новац концетрише у   да се у двадесет првом веку говори   представници, који су бирани да   изазову револуцију тектонскију по
      рукама одабраног, малог броја људи,   о неоколонијализму, наслеђу оног   штите  управо  њихове  интересе,   карактеру од оне из 1789. године,
      а да већина живи незадовољавајуће   терора  који  је  индуковао  велика   стају на страну експлоататорског   један  од  најважнијих,ако  не
      животе. Идеолошки сукоб, који је   страдања  у  земљама  Африке,   инвеститора, оптужујући раднике за   инајважнији захтев, био је право на
      (засад) решен победом капитализма,   Азије и Латинске Америке, и који   нерад, небригу за „будућност, снагу   рад. Те године је из штампе изашао
      условио  је  смањење  мешања   је,  између  осталог,  довео  и  до   и реноме државе“, или, не дај боже,   Манифест комунистичке партије,
      државе  у  тржишна  кретања.   светских ратова. У међувремену,   за велеиздају. Патологија достигне   Карла Маркса и Фридриха Енгелса,
      Као  резултат  тога,  дошло  је  до   због те фаворизације менаџерског и   потпуно нову димензију када исти ти   а године које су уследиле су биле
      приватизовања свих оних, некада   власничког слоја, долази до енормне   политичари, смрт радника на радном   обележене борбом за осмочасовно
      национализованих, правних лица,   концетрације капитала у рукама не   месту, правдају „опасним послом“   радно време, пристојне услове рада,
      а неретко, продају се и предузећа   само корпорација, већ и појединаца.   који је тај појединац обављао, или,   и на крају, тежњом ка формиранњу
      од капиталне важности за државу   Илустративан  је  податак  да  су   још горе, навођењем скандалозне   праведнијег друштва у коме неће
      и друштво. Неинтервенционизам,   тројица најбогатијих људи на свету   статистике, да је стање још и добро, и   постојати доминација једног човека
      идеал либералног тумачења купо-  у 1999. години, Бил Гејтс, Ворен   да у некој већој и снажнијој држави,   над другим. Маркс, као један од
      продајних односа, у великој мери,   Бафет и Пол Ален поседовали више   радници на сличним пословима гину   највећих умова друштвене мисли, је
      утицао  је  на  положај  оних  који   новца него што је бруто производ   још  интензивније,  у  правилним   под утицајем Сен-Симона, Фуријеа,
      свој  рад  продају  на  истом  том,   свих најмање развијених земаља   размацима од по десет секунди.  али и Фојербаха и Хегела, формулисао
      „слободном“ тржишту.        света у којима живи 600 милиона   Узимајући  у  обзир  светски   своју основну нит водиљу, која треба
         Питања  права  радника  су   људи. Или чињеница да више од   тренд  маргинализације  значаја   да доведе до стварања бескласног
      данас,  у  уводним  деценијама   милијарде људи на свету преживљава   радника,  као  људског  бића  са   друштва, јер су класни односи у
      двадесет  првог  века,  подједнако   са доларом дневно. Следећи логику   својим  потребама  и  прохтевима,   корену  свих  друштвених  сукоба.
      актуелна  као  и  раније  током   друштвеног функционисања где се   улазимо у доба које се, оправдано   Диференцирајући друштвене слојеве,
      историје. Једноставно, превладавање   тржишни механизми представљају   може  назвати  робовласничким.   он уочава више класа, са одређеним
      капитализма и слободног тржишта,   као  лек  за  све  бољке  друштва,   Једина  разлика  од  оног  поретка   инхерентним карактеристикама. У
      није  дало  адекватне  резултате.   дошли  смо  у  ситуацију  да  су  у   који  је  силно  зло  нанео  људској   Манифесту  наводи  две  основне
      Неолибеларни економски концепт,   многим компанијама услови рада   цивилизацији,  поред  временске   –  они  који  имају  средства  за
      базиран на принципима ортодоксног   и  третман  радника  приближни   дистанце,  јесте  у  перфидности   производњу, и они који су приморани
      тржишног  фундаментализма,  у   периоду „дивљег“ капитализма, када   ове  нове,  неоколонијалистичке   да  продају  свој  рад  на  тржишту,
      многим крајевима света је показао   се радило петнаестак сати дневно,   формације. Као што су својевремено   док  у  Капиталу,  наводи,  поред
      своју  тамну  страну.  У  условима   и када су радници спавали поред   у  Конгу,  белгијски  властодршци   капиталиста и најамних радника, и
      глобализације, ширења тржишта и   машина. Сваки помен евентуалног   слали  не  само  привреднике  и   земљопоседнике, као трећу класу.
      промовисања идеје о профиту као   синдикалног удруживања, протеста   управнике, већ и свештенике, да би   Анализом других дела, можемо доћи
      једино важном циљу, нема превише   и штрајкова, жигосан је „злокобним“   домородачким радницима објаснили   до  још неких група које фигурирају
      простора  за  поклањање  пажње   називом  „црвене  опасности“  и   како  нема  потребе  да  се  боре  за   као  класа,  али  то  овде  није  од
      радницима, условима у којима раде   „наопаке идеологије“.   свој живот на земљи и да се буне   примарног значаја. Примарно јесте
      и задовољењу њихових права на   Чини се да је данас раднички   против „белгијских цивилизатора“,   схватање да најамни радници, као
      синдикално удруживање. Када се   активизам неопходнији него икада   већ да је загробни живот идеал, у   подјарамљена класа, имају класну
      конкурентност на тржишту наметне   раније. Поред наведених параметара,   коме ће бити слободни, тако данас   свест која представља квинтесенцију
      као  основни  циљ,  то  аутоматски   који су по својој бити, негативни,   имамо  најразличитије  покушаје   револуционарног делања.
      значи да треба одстранити све оно   није реткост да због катастрофалних   да  се  радничко  незадовољство   Чини се да је управо та класна
      што ће ту конкурентност нарушити   услова рада, као и услед баратања   пацификује.  У  ту  функцију  су   свест  нешто  што  радницима  у
      и ограничити. То је разлог због којих   опасним  супстанцама  на  самом   стављени медији, филмови, серије,   Србији,  у  двадесетпрвом  веку,
      многе државе, у циљу привлачења   радном  месту,  радници  буду   јефтина литература и канцерогени   недостаје.Промена  почиње  оног
      страних инвеститора, прилагођавају   привремено или трајно оштећени   ријалити  програми.  Бежећи  од   тренутка када појединац или група
      законодавство прохтевима великих   у здравственом смислу. Још је горе,   тешке стварности, људи се повлаче   схвати да до промене мора доћи.
      фирми.                      што опет, није редак случај, да људи   у своју зону комфора и заблуда, што   Стање  је  алармантно.  Наравно,
         Тако  су  тим  компанијама   изгубе живот током обављања својих   доводи до потискивања нерешених   можда  је  стварање  бескласног
      омогућене пореске олакшице, не   активности.  Од  почетка  године,   проблема  из  свакодневице,  а  по   друштва утопија, али је радничка
      контролише  се  њихов  утицај  на   готово да није прошла недеља, а да   следу догађаја, до таквих психичких   борба итекако реална. Методе за
      животну средину, за свако радно   на неком градилишту у Србији, неки   проблема као што су анксиозност   тако  нешто  могубити  разнолике.
      место, држава инвеститору плаћа и   радник не изгуби живот. Истина, није   и депресија. Последично, као нека   Како  су  постојећи  синдикати  у
      по пар десетина хиљада евра, а што   могуће у потпуности елиминасати   крајност, долази и до самоубистава,   Србији, самом својом бројношћу и
      је најтрагичније, дају им се одрешене   ризик, нити треба порећи повремено   социо-патолошког феномена коме   неслогом, постали ирелевантни, чак
      руке када је у питању експлоатација   неопрезно  понашање  радника
      8                                                                                                Нова наша реч
   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13