Page 19 - NNR 2

Сећање
ПРЕДРАГ ЦАКИЋ

1931 - 2019.
Истакнути ликовни уметник Предраг 1972. године; Златна значка Културно просветне
Цакић, дугогодишњи сценограф и костимограф заједнице Србије за изузетан допринос у развоју
Народног позоришта у Лесковцу, преминуо 22. уметности Народа и народности 1981. године;
јануара у 88 години. Орден рада са сребрним венцем Председништва
Цакић je рођен у Лесковцу 1931. године. СФРЈ 1984. године; Прва награда за
После завршене Школе за примењену уметност сценографију у представи „Пајаци“ (председник
у Нишу (Одсек сценографије), а на позив жирија Вида__Огњеновић), на републичкој
Управе Народног позориста у Лесковцу, почео смотри позоришта у Смедеревској Паланци
да ради као први професионални сценограф 1974. године; Прва награда на Октобарском
у овој кући 1952. године, где је остао до ликовном салону у Лесковцу 1973. године;
пензионисања 1990. године. За то време урадио Награда за костимографију представе „Вожд“
је преко 350 сценографских и приближно толико у режији Ивана Студена 1970. године; Диплома
костимографских решења. Члан је УЛУПУДС-а Београдске ревије малих сцена „Брамс“ за
од 1976. године. учешће на 12. „Брамсу“ 1977. године; Диплома
Излагао је на Квадријеналу позоришне Народног позоришта Лесковац „Сима Бунић“ за
сценографије у Прагу, на тријеналу позоришне успешан рад, стваралаштво и популаризацију
сценографије у Новом Саду, учествовао на сценске уметности 1971. и 1975. године;
Изложби Српске сценографије у павиљону Награде за сценографију на регионалној смотри
„Цвијета Зузорић“ у Београду, на изложбама позоришних аматера у Врању, 1975. И 1977.
сценске уметности у Куманову, Скопљу, године; Плакета позоришног савета позоришта
Приштини.... у Лесковцу за изузетно залагање у сезони 1966-
Учествовао и на већем броју Октобарских 67; Плакета Народног позоришта Лесковац
ликовних салона у Лесковцу, где је награђиван. поводом прославе 110 година позоришног
Имао самосталне изложбе сценографије и Добитник је бројних признања од којих живота у Лесковцу за изузетан допринос развоју
костима поводом 25 година уметничког рада издвајамо значајније: Награда за животно позоришне уметности, 2006. године...
и прославе Народног позоришта у Лесковцу. дело УЛУПУДС-а , 1989. године; Републичка У дугогодишњој позоришној активности
Такође је имао и самосталну изложбу награда за костимографију 1970. године на сарађивао је са најеминентнијим редитељима
сценографија и костима поводом прославе 35 позоришним сусретима професионалних тога доба, међу којима су Александар Ђорђевић,
година уметничког рада у Народном позоришту позоришта „Јоаким Вујић“; Републичка награда Миленко Маричич, Мишко Миливојевић,
у Лесковцу. за сценографију 1979. године на позоришним Душан Родић, Ђорђе Ђурђевић, Душан
Поводом прославе 110 година позоришног сусретима професионалних позоришта „Јоаким Михајловић, Никола Вавић, Радослав Лазић,
живота у Лесковцу приређена је заједничка Вујић“; Октобарска награда Лесковца за Цисана Мурусидзе, Миодраг Гајић, Вида
изложба сценографија оца и сина, Предрага и двадесетогодишњи рад на пољу сценографије Огњеновић, Радивоје Лола Ђукић, Димитрије
Срђана Цакића. и популаризације сценске и ликовне уметности Кјостаров, Љуба Милошевић и многи други....

ОДЛАЗАК ЛЕГЕНДЕ
ИВАН МИТИЋ

(1962.-2019.)

Кошаркашки Лесковац
је у 57. години живота
напустио један од њених
најбољих изданака – Иван
Митић Бизон. Тим поводом
одржана је комеморација
у Скупштинској сали
Града Лесковца. У име
бројних поштовалаца,
колега и пријатеља од
Ивана Митића се опростио
Слободан Митић, који
је, цитирајући наслов
из новина у коме стоји
„тужан дан за Лесковац и
кошаркашку Србију“ рекао
да је то практично довољно
да покаже колико је цењен
Иван Митић.
-Прерано је отишао из наших живота и кошарке коју је волео више од свега, прерано оставља град који је волео и коме се несебично
враћао, прерано је напустио пријатеље, другаре, али и породицу...
Био је један од најомиљенијих спортских ликова у нашем граду, један од најпопуларнијих и најпризнатијих спортиста које је Лесковац
икада имао. Кошаркашки центар кога су ценикли у свим дворанама и салама где је играло његово „Здравље“... Његова борбеност, непобедивост,
фајтерски дух, али и признато мајсторство и сјајан шут допринели су да су га поштовали и највећи стручњаци у ондашњој Југославији.
Још као кадет је скренуо пажњу на себе, када је са омладинским саставом „Здравља“ стигао до финалног турнира првенства државе у
Шибенику. Добио је тада понуде водећих клубова у земљи, али је његова љубав према граду, клубу, фирми у којој је радио, другарима из краја
била пресудна да те понуде одбије. Као играч носио је екипу „Здравља“ до највиших пласмана, као тренер и члан стручног штаба увео је свој клуб
у Прву лигу Југославије, створивши темеље екипе која је десетак година била равноправни такмац најбољим клубовима из српске престонице.
Оснивач је и познате школе кошарке – „Бизон баскет“ са чијим кадетима је играо за титулу првака СР Југославије. Створио је неколико
репрезентативаца у млађим категоријама и дао нашим најбољим клубовима неколико стандардних прволигашких играча.-
Телеграме саучешћа породици послали су, између осталих, и Предраг Саша Даниловић и Дејан Томашевић у име Кошаркашког Савеза
Србије.

Нова наша реч 19