Page 14 - NNR 20

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (16)

Сећање једног Мурџомалца
Професори су расписали наградни рекла госпођица Виолета са трећег спрата, коју научите писању, а концизност у изражавању
темат: „ Шта је Република дала нашој деци?“ су често остављали момци. Не знам како смо је битна, а то ћете постићи читањем и само
Добио сам награду двонедељног боравка на прегурали тај месец, али знам да те проклете читањем“, - упозоравао је Чадајев. Пази, сад
мору. Отпутовао сам, са скоро пуним возом тачкице не могу да избацим из сећања. Мора убацио и концизност. Не мирује Чадајев: „Из
београдских ђака и професора, у Подгору да их је украо неко ко је имао вишак тачкица. тих књига остаће вам у сећању лепе метафоре,
код Сплита. Штета што су тај социјализам У Београду сам био само годину дана, па очекујем да их користите у вашим писменим
упропастили. Ако знаш шта ћеш да кажеш и јер су моји родитељи добили радна места у задацима, као и у говору. Временом ћете бити
коме, не гине ти бесплатно летовање. Жико, ово Лесковцу. Шести разред осмолетке у школи у стању да основну мисао продубљујете и
не ваља, јер сам почео да политизирам. Али, „Петар Тасић“ одговарао је другом разреду неће вам бити страни хиперболе, ироније,
нека остане. Можда ће некоме да се допадне. класичне гимназије. Разредни старешина ми цинизми, сарказми, патње, радости, болови,
Својевремено, предлагао сам буразеру да је био Азарије Баторевић, професор руског туге, доживљаји и друго што, авај, припада
напишемо драму у три чина. У првом чину језика. Мој тата је увидео да сам искрено мисаоном бићу. Писаћете о свачему и мени
би другови говорили господи, као и господа заволео мог разредног, па је смислио реченицу ћете поклонити један примерак са посветом
друговима, у другом чину би били неки од да ме заплаче: за понос и успомену“. Ево ти га сад. Придеви
филозофских погледа на мисли, идеје, одлуке „Азар Батор баш је матор“. Баторевић нас и метафоре још и којекако, али да разликујеш
и последице тих одлука, изречене у првом чину, је водио у позориште, а ја сам, на питање шта Чичине хиперболе од хипербола Чадајева, то
а у трећем чину би господа говорила друговима би желео да будем кад порастем, одговорио да је, брате, много за седми разред гимназије.
оно што су њима говорили другови у првом чину желим да будем глумац. Морало је да се ближе Чадајев тера своје: „Ми смо обрадили неколико
и обрнуто. Уз мало труда, нашли би се добри објасни: „Зато што сваки пут добијеш ратлук“. наших песника. Требало је да данас говоримо о
дијалози, метафоре, хиперболе и параболе, Тата се чудио: „Будибокснами, одакле сад то?“ песнику Скендеру Куленовићу, који је велики
уздаси, смех и плач. Само да све буде природно „Па кад Зона Замфирова стане побегуља, хаџи песник. Одлучио сам да вам говорим о једном
распоређено. У животу већ имамо примере да Замфир падне у несвест, а они му одмах донесу другом песнику, кога нема у наставном плану
су, у првом чину, били партизани, а у трећем чашу воде и ратлук“. Мама и тата су се грохотом и програму. Он се зове Јован Дучић“. Много
чину се кају што нису на време, кад је требало, смејали, али се тата чешће враћао из чаршије година касније, сазнао сам да професор Чадајев
отишли у четнике. А што се тиче породичних са фишеком ратлука. није изгубио службу захваљујући заштити друга
односа, нећу ништа да ти причам. Буразер је, У Београду сам скоро заборавио лесковачки Добрија и друга Благоја.
после краћег размишљања, уздахнуо: „ Па то дијалект, па ме је професор Ђука Гавриловић Филозофију нам је предавао професор
не би била драма него комедија!“ Поштовао ме хвалила: „Децо, учите од Страхиње да говорите Боривоје Стевановић. Учио нас је пажњи,
је као старијег брата, па није хтео да ме увреди лепим српским језиком“. На великом одмору логици и расуђивању. Нисам ништа упамтио.
због моје глупе идеје. Можда ће неко да напише сам добио две чврге. Код професора математике Када је почео да предаје о рационалном и
и ту комедију или драму. Бркића научили смо песмицу: „Код заграде ирационалном, запамтио сам да су љубав и
И таман када сам престао да се вешам о више заграда се брише, код заграде мање настаје мржња ирационални, али да су њихови плодови
трамваје, престао да лењу питу из пионирског мењање“, а сећам се да нам је причао и о неком рационални. Идеје и идеологије могу да се
ресторана на Славији поклањам другарима, џаку из кога не можеш да вадиш бројеве како украду, али је крађа идеја безопасна док је
када сам, под претњом мог брата од тетке Саше, ти хоћеш, јер су бројеви јако осетљиви, па ће да крађа идеологије опасно револуционарна.
будућег лекара у Америци, присилно постао се наљуте, а нарочито се љуте ако их пребациш Причао је да богови иду по небу, али не и по
звездаш и, касније, присила прерасла у љубав преко знака једнакости, као преко тарабе, а ниси земљи, као и да је недореченост мајка невоља.
као у проводаџијском браку, у то време десио им променио знак. Могуће да ово нисам баш Тешко сам памтио паметне ствари, а ове Борине
се догађај са истовременим тугама са плакањем добро упамтио, али је Бркић имао више песмица глупости сам запамтио. Морало се знати и о
и без плакања. које су морале да се знају у пола ноћи. Имао дијалектичком материјализму, као и то да је
Тетка Милена је чула од комшинице да је сам петицу. Три године касније, код професора религија на челу свих филозофија, али нас о
у касапницу, у Сарајевској улици, стигла права математике Ивана Бјелетића добио сам двојку, томе ретко пропитивао, јер је увидео да смо
говедина, као пре рата, а не „...оно црвено чудо јер сам знао напамет Питагорину теорему, али све схватили и дао је само две четворке, док
од меса...“ како је говорила наша хаузмајстор нисам умео да је докажем, пошто се нисам сетио су остало биле петице. Свака част.
тетка Анушка. Тутнула ми је у шаке три да нацртам квадрате на катетама и хипотенузи.
режијске карте са тачкицама. „Чича неће главоње да учи песмицама, него
Теча Драган је, као службеник високог логици“. Почео сам да призивам логику, која се (Наставиће се)
ранга, имао карту R1, чије су тачкице носиле код мене тешко и споро таложила, али сам, ипак,
највеће количине хлеба, меса, млека (у то време на великој матури добио петицу из математике
јогурт још није био измишљен, а о воћном на писменом. Професор Иван Бјелетић, звани
јогурту да и не говоримо), штофа за одело, Чича, је, сазнавши да сам уписао технику,
ципела, шећера, зејтина, брашна и друго (то говорио: „Ја припремам будуће инжењере“.
је била уређена држава са бригом за своје Више мука са нама имао је професор
поданике). Ја сам, као дете у развоју ( 11 српског језика Радомир Марковић, звани
година), имао најбољу карту за децу, ознаке Чадајев. Када се уверио да смо некако савладали
D1. Пензионери и домаћице, као моја тетка дикцију и падеже, почео је да нас опомиње да
Милена, имали су карте ознаке GG са најмањим не сме да се каже „од никуда“, „за никога“, „чак
количинама, те је реакција, увек „спремна да шта више“, „морамо“, „требамо“, „путујем за“
ставља клипове у точкове нашег развоја“, те „најрационалније“, „најсавременије“ и слично,
карте звала „гола говна“. чега има и данас у изобиљу. За употребу речица
Сјурио сам се низ Вишеградску и затекао „бре“ и „овај“, у усменом излагању на часу,
велики ред испред касапнице. Када сам дошао на падала је двојка (тада није било јединице у
ред, дао сам месару све три карте са тачкицама. оцењивању). А тек да му је неко рекао оно што
Брка је пажљиво изрезао тачкице на којима је пишу данашњи новинари и говоре спикери на
писало „ месо“, ставио их у неки лепак, окренуо телевизији: „...за очекивати је...“, „...за надати
се и залепио их, поред других тачкица, на jедан се...“ и слично, тај би био одбијен на годину
велики бели папир окачен о зид. Вратио ми дана полагања велике матуре. Када смо се и
је карте и дао смотуљак меса, који сам хитро преко овога преџипнули, Чадајев је тражио
ставио у зембиљ и весело потрчао назад кући, да се држимо правила да у сваком писменом
јер је тетка најавила да ће правити мусаку. Када задатку постоји увод, разрада и закључак. Тек
је затражила да јој вратим карте, њих није било што смо и то схватили, Чадајев је захтевао да
у зембиљу. Неко ми их је украо, а тек смо на кроз свако наше писање мора да се провлачи
половини месеца. Џабе су биле утешне речи основна идеја као једна црвена нит. О, мајко
тече и тетке, „... суза сузу стиже...“, што би моја, „ Не пишете ви само за оцене, него да се
14 Нова наша реч