Page 15 - NNR 17

ПРОСЛАВА МАТУРЕ У РЕСТОРАНУ “КОД МИЦЕ БОКЕ’’ (5)

Сава Димитријевић друштво у коме смо сви једнаки! Сада је доле, а они одоздо пењу се на њихова
радничка класа на власти и своју судбину места! Једни силазе други се пењу. У тај
(Сви ликови у овој књизи су измишљени. радници држе у својим рукама!.. круг закључана је истина – оно што је
свака сличност са стварним особама је – Ти си, Ицићу – идеалиста - утописта, отето постаје оно што се има да би га
случајна и ненамерна.. ) да не кажем – комплетан идиот! – насмејао они који немају преотели од њих да би и
се Воја Бренгал! И додао: Само смо пред они имали. Само су радници и даље оно
И сада сматрам да је “тотални заокрет’’ Богом сви исти и у смрти једнаки! Увек ће што су били и пре револуције – ткачи,
у литерарном стваралаштву Драгослава бити оних који имају и оних који немају ливци, зидари у фабричким халама, на
Ицића почео онога дана када је, како је сам и који ће од оних који имају отимати да грађевинама...
рекао, постао “дописни члан’’ Кружока би преживели! Хајде, реци нам – ко ће од На тој линији “имати па немати’’
младих марксиста – комуниста. тих младих “марксиста’’ у оној бувари на живот и смрт се сударају и склапају пакт
Да му се у школском дворишту не крову школе с тобом поделити ову мрвицу – да ништа није вечито, да свећа никоме
би подсмевали што за ужину једе “маз и “мумуљуге’’ коју нам нам гураш под нос није горела до зоре, да је све променљиво,
леб’’ – једном је отишао на непокривену када знамо да та “поштена интелигенција’’ да ништа није вечито. Преко те линије, као
терасу која се пружа дуж целе школске у пекари на Широкој чаршији за ужину преко нишана, гледаће се заувек – они који
зграде. И док је “гулио мумуљугу’’ и купују бурек, кифлице, мекике, масне су остали без ичега, па и без части, и они
празилук, кроз широм отворен прозор погачице, крофне, гибанице и код Чеде који су им, освојивши власт, одузели све
просторије одмах до излаза на терасу, у содаџије једу ћетен алву и пију бозу и и оставили их без ичега -до “голе коже’’ -
којој је било”седиште’’ Кружока, чула се клакере, а ти на крову школе гулиш без милости и икакве гриже савести! Јер,
расправа о односима у друштву сада када празилук и “мумуљугу’’... савест је тло из кога расте помирење, из
је радничка класа на власти... Наравно да смо се сви смејали на кога може нешто добро да се изроди и
Чланови “Кружока’’ су били ту опаску Воје Бренгала. Али, Ицку то тражи опроштај за учињено зло. А није
препознатљиви још из даљине - под није омело да и даље , “гледа истини у познато ни да ли је, и ако јесте код кога је
мишком носили “Капитал’’, а на “видном очи’’, “оштри перо’’ и пише о једнакости савест за учињено зло – на чувању!
месту’’ – у левом џепу капута брошуру и правди у “нашем социјалистичком У седишту Кружока – тишина. А онда
“Млади комуниста’’ са петокраком на друштву’’.. је настала галама -да ли је друг Ицић то
дречаво црвеним корицама од меког И тако је његово “лирско’’ перо сам написао или су то само цитати из неке
картона. Окупљени у групи, на великом изашло из мемљивих сокака, кућа уџерица од многих студија из облаасти марксистчке
одмору су водили “жустре дебате’’ толико и чатмара, из башти са старинским литераруре. Од тада Драгослав Ицић није
гласно да би их сви у школском дворишту цвећем и постало -”убојито’’! У његовим одлазио на дебате у “бувари’’ на крову
чули и после по учионицама причали о причама више није било деце која јурцају школе. Увек добро информисан Сретен
њима како су “марксистички потковани’’. за лоптом “крпењачом’’, возе тротинете, Николић Бутон је сазнао да је Ицићево
Можда је занимљиво да кажем да су “млади играју џилите и “труле кобиле’’. Ивка писање “од стране чланова кружока’’
марксисти’’ били углавном из угледних, па више није ишла сокаком, мушкарци нису оцењено као површно гледање на неке
чак и веома имућних породица за које се вирили преко живих ограда и тараба да појаве у нашем младом социјалистичком
говорило да су “поштена интелегенција’’, гледају како се ,врцка’’ док иде на реку друштву, а то је зато што још није ушао
а само неколико њих из радничких да се купа, нити су је љубоморне жене у суштину “Капитала’’ где је до танчина
породица. Драгослав Ицић је био из клеле и псовале... Његов “литерарни его’’ објашњен положај радничке класе у
веома сиромашне радничке породице. сада је трагао за “социјалним темама’’. капиталистичком систему. И “прошао’’
И он је, као и већина нас у разреду за У том трагању стигао је и до насеља је само са – другарском критиком.
ужину из торбе вадио у папир умотану код Власотиначких подрума и тамо срео То што због настале настале галаме на
кришку “мешаног’’ хлеба умешеног од људе који иду за својим сенкама што је састанку Кружока није успео да прочита
две трећине кукурузног и једну трећину “,физички непримерено’’ с обзиром, како до краја – Ицић је прочитао је нама у
пшеничног брашна, намазану свињском је објаснио, сенке иду за онима који их учионици:
машћу посољену туцаном љутом алевом праве. Ти људи који су ишли за својим “У том сокаку код Винарачких
паприком. Али, најчешће је доносио од сенкама су лишени грађанске части и подрума има једна башта. У тој башти
куће хлеб од чистог кукурузног брашна. права на будућност какву су замишљали седе – мајка и ћерка. Ћерка по лицу има
Звали смо га – “пресница’’, али најчешће да ће некада имати. пеге и на глави сламнати шешир да је
- мумуљуга, јер је кукуруз у нашем крају Од тада је Ицић окренуо “нови лист’’ штити од сунца. Њој те пеге сметају, трља
био познат као – мумуруз па смо и хлеб – његово “ убојито литерарно перо’’ је их грубом вуненом крпом да их скине, а
звали –мумуљуга. Због тога су и за нас у отупело, почео је да саосећа са онима мајка јој, да би је утешила говори да због
осмо седам оделењу, у шали говорили: - који су страдали у “револуцији која једе тога не сме да буде ни тужна ни забринута,
Ено их - мумуљуге! “Маз и леб’’!. своју децу’’. Писао је о неправди која да су те пеге - од Бога дате златне капи
Привучен галамом Ицић је ушао у нам је “пред носом’’, а ми мало чинимо сунца и да ће с временом саме нестати!
просторију. Неко време је слушао, а затим да то спречимо сада када градимо Ујутро ћерка са торбом са књигама пешачи
и он “узео учешће’’ у расправи - чак са праведно социјалистичко друштво. У пола километра до места где стаје камион
већим жаром и заносом и од самих чланова том “стваралачком заносу’’ написао покривен цирадом којим радници одлазе
Кружока. Већ сутрадан је у учионици, је литерарни састав и као ..дописни на посао у град. Тим камионом и она
машући брошуром “Млади комуниста’’, члан’’прочитао га на састанку Кружока одлази у школу, а после подне истим
почео да “декламује’’: младих марксиста. камионом заједно са радницима враћа се
- Ми градимо друштво социјалне - Они који су у реваолуцији из школе. За то време њена мајка седи на
једнакости и правде! Правда припада капиталистима одузели богатство стечено клупи у башти и “плете’’ – штрикаћим
свима. Једнаки смо у свему и делићемо рукама радника - заборавили су да су у иглама неуморно убада фркет клот, клот
и мрвицу хлеба ако треба... Кад затреба.. борбу против израбљивљања радничке фркет.. И када се ћерка врати показује јој
Ако затреба!.. - И цитирајући стихове из класе кренули због тога што су били колико је исплела док је она била у школи.
партизанске песме узвикивао:” Падај сило “гоље’’, без игде ичега и експлоатисани Корпица од врбовог прућа је празна. На
и неправдо, народ ти је судит зван. Бежте од капиталиста. У револуционарном клупи нема ни предива. Ћерка узима оно
од нас ноћне тмине свануо је и наш дан..’’ жару не примећују да су, уствари, само што је мајка тога дана “исплела’’ и каже
А затим је од последњег “залогаја’’ замењена места - сада су капиталисти да ће то бити леп џемпер и шал за зиму
ужине узео мрвицу жуте “мумуљуге’’, “гоље’’ и једу их вашке и гњиде на робији која ће, како се прича, бити дуга и љута..
и држећи је између палца и кажипрста по затворима . Као “авангарда радничке Мајка “предиво’’ и игле одлаже у корпицу
подизао изнад главе да је сви видимо, класе’’- истакнути другови уселили су се и одлазе у кућу...
настављао: - .. “и делићемо и мрвицу у куће богаташа и руководе у фабрикама
хлеба ако треба.. ако затреба. На то нас које су им одузели. То је као ходање по ( Наставиће се )
позива солидарност радничке класе и наше мердевинама – они који су горе силазе

Нова наша реч 15