Page 7 - NNR 14

СЕЋАЊА ВОДЕ

час горе - час доле, нешто између, па
смо добили непретенциозну, недоречену,
представу направљену да забави и насмеје!?
Темпо, динамика представе, као основни
елементи комедије, изгубљени у преводу?
Од најављене представе у маниру једног
Алмодовара - омнипотенција, евалуација -
лихт розе. Без претензија да натурам своје
мишљење, убедљивости уметничког израза
умногоме је сметао стил режијског решења,
као и погрешна подела улога, сем у два
случаја. То се толико примећује да та два
лика, код којих је подела изузетно успела:
Мери (Мајe Јанковић) и Терезин супруг
Френк (Драгана Боже Марјановића), штрче
далеко испред свих осталих. Редитељка
г. Оља Ђорђевић к.г. упропастила је
одличан и награђиван текст. Мислим, да је
г. Ђорђевић, залутала на сцени ЛНП, само
не знам за које паре. Штета! Проблем ЛНП,
већ дуже време, је у редитељима. Који, као
гости, режирају представе, а у њиховим
приступима позоришном делу недостаје:
фото: НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЛЕСКОВАЦ студиозна драмска анализа, маштовитост
и, што је посебно упадљиво, темељан рад
У лесковачком Народном позоришту сећања бледе и замућују се, a „породични“ са глумцима.
изведена је премијера комедије „Сећања демони избијају на површину и узимају свој У приказу се истакла одлична игра
воде“, по тексту енглеске драматичарке данак. Делује извештачено, и дискусија о Маје Јанковић као средње сестре Мери.
и глумице Шиле Стивенсон. Дело је томе како вода задржава трагове онога што Г. Јанковић доминира на позоришној
написано 1996. године, а већ 2000. г. добија је кроз њу прошло. ( Само да знате: вода све сцени, лакоћом и убедљивости глумачког
престижну награду „Лоренс Оливије“ за памти. Али стварно!) Све три, под утицајем израза, изврсно је донела онај притисак
најбољу комедију. То је питка, вишеслојна опијата, поново постају девојчице које се животне промашености, горчину тегоба
комедија, која није наша шоља чаја, то није кикоћу, док преврћу мајчину гардеробу. живота, као и тињање последњих варница
Нушић или Стерија, а најмање Руцанте, И док сестре не престају да се препиру, вехаментности, уз сво огорчења које
већ типично енглеска... сјајно написана. припремајући се за одлазак на сахрану, свакодневно утапа у очајање и резигнацију.
Позоришни комад „Сећање воде“ је над њима бди дух мајке. А, чешће, и у алкохолу и марихуани.
аутобиографски, ауторка има четири Oдгледао сам обе премијере. И, какви Њој верујете када је на сцени. Вођена
сестре, а и само дело написала је после су ми утисци? Помешани. Шекспировски својим талентом остварила је изузетно
смрти своје мајке. Радња овог позоришног речено - „Много буке ни око чега“. Чувени упечатљиву улогу, градећи лик жене
комада смештена је у Јокширу, на северу Рус, Константин Станиславски, глумац и свесне своје рањивости; самоуверено се
Енглеске, за време зиме, кућа је одсечена, режисер је за лошу представу говорио „Не крећући позоришном сценом, сигурна у
због снежне олује, од спољашњег света. У верујем!“ Представа ми делује површно, своје глумачко умеће. Њене паузе између
уметности, као и у животу често – заправо бледо, неуиграно, као да нема неко речи у реченици – „у тим детаљима се
најчешће – имамо посла са ситуацијама у своје чврсто упориште, као да стоји на крије величина глуме“ (Тарковски) - су
којима нам сахране или венчања пружају стакленим ногама и само што не падне. природне, стварне, животне. У свим својим
најбољу прилику, за сукоб најближих. Тема У режији гошће г.Ђорђевић „Сећање менама г. Јанковић тачна, разумљивог гласа
овог позоришнег дела је ванвременска - воде“ нема стварног живота, јер није током целе представе; њен говор тела је
породично догађање - када се окупљају успела у најважнијој ствари: да јунаци подударан се тренутним емоцијама, које
отуђене сестре ради сахране мајке. буду корпорална, а не симболична људска се толико видљиво оцртавају на њеном
Елем, списатељица Шела Стивенсон бића. Није довољно успела да развије лицу. Сконцетрисана на улогу, пуна
окупља три сестре: Терезу, најстарију унутрашње снаге ликова, које дају овој самопоуздања, величанствена. Не волим
сестру, несрећну домаћицу, која преузима комедији веома јаке емоције и експресије. поређења, чак су и непотребна, штетна,
на себе највећи део одговорности за бригу Добили смо, углавном, конверзациону сувишна и банална, али не могу се отети
око мајке, због Алцхајмерове болести; комедију, с више задржавања на исечке утиску да ме госпођа Јанковић и стасом и
Мери је средња сестра и по занимању из средине него на моделирању и развоју гласом, али првенствено својим глумачким
лекар. У емотивној, петогодишњој вези, је догађаја из живота лица. Редитељка талентом подсећа на величанствену
са Мајком, ожењеним лекаром. Мери је као г. Ђорђевић инсистира на неукусно, Ксенију Јовановић. (Извињавам се г.
тинејџерка, са четрнаест година, добила намештено позерство и деклемовање, са Маји Јанковић на овом поређењу) Френк
дете којег се одрекла. Доживљава низ изразима карактеристичним за баналне и г. Марјановића - личност незадовољна
интеракција са духом своје мајке; Кетрин плитке комедије. Најиритирајућа ствар – својим животом и послом, у који нема
је најмлађа и најбунтовнија сестра. Има преглумљивање и претерано кревељење поверења, нити га је брига - баш такав.
бујну машту, и стално покушава да привуче г. Димитријевић (Кетрин) – било је мучно Показује завидну глумачку вештину
пажњу својих сестара. Мртва мајка Ви, гледати и ужасно смета, ипак је ово сахрана. простудираним техничким средствима, од
појављује се, као дух, неколико пута током Режија поред ове бруталне неукусности и дискретне гестикулације, мимике до добро
представе, видљива само једној од њених карикирања личности, као да је Кетрин постављеног гласа, који се разговетно чуо и
ћерки. Галерију ликова у спаваћој соби изашла из психијатарске установе разумео и када је био најтиши. У представи
мртве мајке, где се цела радња одвија, (То није персифлажа или шмира, већ учествују и: Петра Димитријевић, Тања
употпуњују: Терезин дуготрпељиви супруг огољено и карикатурално самозадовољно Крчмарик, Филип Радивојевић, Сузана
Френк и Мерин љубавник Мајк. преглумљавање, глуматање, кревељење, Грујић. Режију потписује Оља Ђорђевић
Како се три жене окупљају након пренемагање,) израдила је неке сцене к.г., сценографију Дамјан Парасовић к.г.,
више година раздвајања, сва њихова стара хладне, без живота!? Стиче се утисак да а костимографију Сава Стефановић.
ривалства, скривене лажи и издаје, полако редитељка, у појединим фазама представе, Леп дан, и свако добро. Ма где били.
испливавају на површину, а конзумирање губи редитељску палицу у вођењу
вискија и марихуане, доводи до тога да представе, која је као на клацкалици: др Вјачеслав Нешић

Нова наша реч 7