Page 11 - NNR 13

Писмо
АЊА ЛАЗИЋ, ИЗОЛОВАНА У РИМУ

Почетком јануара ове године Ања Лазић је отишла у Италију. Разлог заиста брину за тренутно стање овде, и нуде сваки вид помоћи и подршке.
су Мастер студије у Риму, захваљујући сарадњи Факултета спорта и Лепо је кад знате да нисте сами.-
физичког васпитања у Нишу и универзитета Foro Italico. Тада је све Ања је и у контакту сам са амбасадом Србије у Риму због повратка
било нормално. у Србију.
Али, ускоро креће пандемија короне и ствари полако почињу да -Незваничне информације које имам је да бих по доласку у Србију
се мењају. Ања каже да је у почетку, чак и за време короне у Милану и ишла у самоизолацију 28 дана, такође информације имам о аутобуском
северној Италији, Рим функционисао нормално. Међутим, марта месеца превозу за повратак и ништа више од тога. Дан када ћемо се групно и
се уводи карантин у целој држави организовано вратити у Србију не знам. Искрено мало сам песимистична
око целе организације и ризика од вожње аутобусом двадесетак сати, па
се искрено надам да ће нам ипак бити организован авионски превоз. У
договору са Факултетом у Риму, предавања бих наставила преко онлајн
платформе као и полагање преосталих испита. До тада, придржавам се
прописа и трудим се да сам што мање изван места боравка.-

Иван Спирић
СЛИКЕ ИЗ МИНХЕНА
НЕДЕЉНО ПОПОДНЕ

-Италија је жариште вируса КОВИД-19, сваки дан се број мртвих
и оболелих повећава, а у складу са тим италијанска влада је пооштрила
мере, и цела Италија је званично стављена у карантин 5. марта 2020.
Затворене су све школе, факултети и теретане. Постепено временом су
почели да се затварају кафићи, ресторани и паркови, продавнице... Раде
само апотеке и велики супермаркети по скраћеном времену.-
Наравно, то се одразило и на предавања, која се сада одржавају
преко онлајн платформе.
-На тај начин полажем испите и завршавам све обавезе које имам
на факултету,- каже Ања, али и процењује да је, по њој, ситуација
тренутно у Риму језива.

Валентина Маринковић живи и ради у Минхену. Каже да тамо
људи шетају без маски, ретко кога ћете видети да је има. Али је зато
полиција на сваком кораку и контролишу одстојање људи у групи (од
троје и више) али ни они немају маске. Превоз ради нормално, али
јако мало људи у њему. Ово су слике са шеталишта крај реке Исар.
Становници Минхена су искористили лепо недељно по подне за шетњу.

РАДНО ВРЕМЕ
Многи иду на скраћено радно време, што значи биће и скраћена
плата. Многи су остали без посла. Кажу стручњаци да ће по завршетку
ове пандемије бити економска криза гора него после другог светског
рата. Да се не ради види се и по јавном превозу. Нема ни уобичајених
-Живот је стао. Град, који има скоро четири милиона становника и гужви на улицама, чак ни у оним најпознатијим и најпрометнијим.
дупло више туриста годишње, је пуст и празан. Ограничено ми је кретање
на 300-350 метара од адресе становања, код себе је увек потребно имати
папир који добијате од полиције, а где уписујете личне податке и којом
сврхом сте изашли напоље (углавном је дозвољена само продавница,
или су у питању људи који морају на посао који је немогуће радити од
куће). Ако вас зауставе, а ви сте кренули неким другим послом до града,
казне су огромне. Кад идете у набавку, потребно је сачекати у реду који
зна да буде огроман, али размак између људи се поштује и он износи
два метра. У сваком тренутку на улазу имате човека који котролише
број људи који улазе у маркет уз претходну комплетну дезинфекцију.
Предуга задржавања у маркетима су забрањена. Што се мог персоналног
живота тиче, морала сам да се адаптирам на новонасталу ситуацију
као и цео свет. Пошто сам спортиста, а и природа мог факултета и
професије је таква да стално будем у покрету и да практикујем неку
физичку активност, јако ми тешко пада ограничење кретања и кућни
карантин. Међутим, предавањима, која имам онлајн, посветим већи
део дана, трудим се да усавршим италијански и енглески језик, и увек
нађем времена за тренинг у кућним условима, али и за добру књигу
пред спавање. У контакту сам са мојим матичним Факултетом спорта
и физичког васпитања у Нишу сваки дан, са већином професора који Иван Спирић
Нова наша реч 11