Page 11 - NNR 8

Сличних ставова по неким питањима, имао размишљања многих, који су томе посведочили. дошавши до закључка да до касног деветнаестог
је и Швајцарац Франц Урс Балтазар, који је у свом Међу њима је био и Јохан Готлиб Фихте (1762- века, речници Шпаније, Холандије, Велике
делу Патриотски снови (1758), глорификовао 1814), немачки филозоф. Фихте је, по својим Британије и многих других земаља, уопште
начин живота швајцарских сељака у њиховим убеђењима, до тада био мирољубиви следбеник нису препознавалили појам национализма на
планинским кућицама, далеко од тадашњих либералних идеја Имануела Канта. Међутим, начин на који га данас тумачимо.
космополитских трендова. Штавише, он је блиски сусрет са „француским бајонетима“, Како било, извесно је да је националистичка
свесрдно саветовао девојке да момке бирају резултовао је заокретом у његовој каријери: теорија у извесном облику, постојала у
по њиховим патриотским врлинама, а не по постао је страствени заговорник мржње према деветнаестом веку, и да је инспирисала људе да
имовинском статусу и друштвеном положају. Французима, и уопште, свему што је француско. своје поступање ускладе са њеним смерницама.
Све то је чинио са нескривеном жељом да очува То осећање, Фихте је довео до нивоа верског Националистичке идеје су своје финално
„аутентично и домаће“, што је за Балтазара била принципа. Најбољи доказ тога је идеја коју је димензионисање доживеле након што су
врховна вредност и идеал коме треба тежити. ширио у свом Обраћању немачкој нацији (1807- напустиле библиотеке и радне столове
Немачка политичка мисао је, у годинама 1808), где је истицао да је подучавање ћерке филозофа и политичких теоретичара, и почеле
пре Француске буржоаске револуције, такође француском језику, исто што и подучавање да да траже свој пут међу ширим народним масама,
дала свој допринос овим идејама, које ће своју буде проститутка. мењајући њихово квинтесенцијално виђење
практичну одору оденути између осталог, и Фихтеова изузетно оштра, екстремно- себе, своје заједнице и света у коме живе. На
током дешавања у Француској након 1789. националистичка реторика, као и реторика том путу, национализам је наишао на још једног,
године. У Немачкој су Хердер, Шилер, Фихте, његових истомишљеника, значајно су утицала старијег чиниоца политике, који је, испрва, био
па и Хегел, оштро критиковали трасу којом је да се промени курс који је, дотада пацифизму сумњичав према дометима свог млађег брата.
ишао просветитељски свет. и космополитанизму настројена Немачка, Држави је припало право да, на
заузимала. Утичући на јавно мњење својим конструктиван или деконструктиван начин,
НЕМАЧКИ СНОВИ радом, ауторитетом и харизмом, немачки запечати судбину национализма.
интелектуалци су били значајан катализатор Епилог тог судара ће своје лице показати
Јохан ГотфридфонХердер (1744- формирању милитантне и шовинистичке у наредној фази овог путовања.
1803), немачки филозоф, био је изразити политике, коју је Немачка практиковала све
опонент вредности које су промовисане од до 1945. године, водећи и себе и свет у највећа (Наставиће се...)
стране следбеника просветитељске мисли. страдања у историји.
Изједначавање људи и њихових култура, за њега Књига о власотиначкој цркви
је био поступак који је водио униформности, ИДЕЈА КОЈА СТВАРА ПРАКСУ првукла изузетну пажњу
која је врло штетна по свеукупни културни
диверзитет света. Сваки народ има своју Национализам, као политички дискурс, ХРАМ СИЛАСКА СВЕТОГ
интринсичну вредност, што га чини особеним нема своје извориште у народном сентименту.
у односу на сваки други народ, и у томе лежи Истраживачи национализма су, мање-више, ДУХА НА АПОСТОЛЕ
његова снага и његова лепота. Хердер наводи сагласни, да се ова идеја (која је у међувремену
да свака партикуларна заједница има себи прерасла у идеологију), своје упориште има Пријатно и поучно дружење приредили
својствене карактеристике, и да није мудро у теоријском раду интелектуалаца, који је су многобројним знатижељницима јереј
ширити идеју о супериорности једног народа временом, постао нешто о чему су размишљали, Никола Пешић и вероучитељ Драган Д.
наспрам другог: „Ниједан појединац, ниједна и шта су на крају и прихватили они који се Видосављевић, у уторак, 18. фебруара. У
земља, ниједан народ, ниједна историја неког налазе ближе дну хијерархијске лествице. вечери за које се тражила столица више,
народа, ниједна држава, нису идентични неком Национализам долази пре нација, јер он у Галерији Библиотеке, њих двојица су
другом. Стога, истинито, лепо и добро, нису представља интелектуалну и емоционалну представили књигу „Храм силаска Светог
исти за сваког појединца. Све ће бити урушено претходницу за формирање националне свести. Духа на апостоле (од постанка до данас)“.
ако свако не потражи свој пут и ако се нека Идеје су разрађивали теоретичари и филозофи, Ова је тема многима била интересантна, а
нација, непромишљено узме за модел.“Бранећи док су народне масе на њих реаговале на публика је била нарочито заинтересована, јер
ту тезу, Хердер је говорио да свака нација има одређени начин. је реч о власотиначкој цркви, у којој највећи
своју културу, па чак и свој карактер, који би Хобсбаум наводи се управо национална део њих, као верници, долазе редовно на
био неизмењен, чак и ако би се, због неке велике свест неједнако развијала између различитих службу Божију.
несреће, целокупан народ преселио у неко друго друштвених група и региона, те да су исту, Јереј Никола Пешић, који се потписује
географско подручје. најспорије и најкасније примиле „народне као приређивач ове књиге, најпре је говорио о
Можда најбољи доказ његовог анимозитета масе“ – радници, сељаци, слуге, иако ће исте
према просветитељству јесте његова изјава ове категорије на њу најемотивније реаговати. неопходности овакве публикације, о његовој
намери да у њој да најосновније податке о
да “дивљак који воли себе, своју жену и децу Национализам је, историјски гледано, храму, али и о важности да се истраживања
и ради за добро свог племена и своје добро, новији феномен, који је настао у осамнаестом
истинскији је него људска утвара, грађанин веку, и који је своје конституисање као “врховна његовог историјата наставе.
света који изгарајући у љубави за сву своју политичка вредност”, доживео у деветнаестом - Тек смо загребали површину, не
браћу утваре воли привиђење. Дивљак у својој веку, након Француске буржоаске револуције, откривајући и не описујући многе важне
колиби има места за сваког странца. Засићено као историјског догађаја од највећег значаја чињенице и детаље - рекао је јереј Пешић. Он
срце космполите није ничији дом.” за лансирање националистичких идеја у је навео неке појединости битне за градњу, и
Интересантна је и опаска коју је поводом политички етар Европе. Устанци у Ирској, споменуо неке људе који су уградили своје
национализма, изнео Фридрих Шилер (1759- Отоманском царству, као и у другим деловима умеће и снагу у постојање и опстајање ове,
1805), један од највећих немачких песника свих света, то, између осталог, потврђују. Уосталом, свима нама драге, богомоље. Вероучитељ
времена, говорећи да Немци треба да забораве неки верују да је баш у доба Револуције, први Драган Д. Видосављевић се осврнуо на
на то да постану нација и да се уместо тога, пут употребљен термин “национализам”, и шири контекст и услове у којима је опстајао
образују како да постану људска бића. то од стране антијакобистичког свештеника наш народ и борио се за своју посебност и
Преломни тренутак у политичкој теорији Огиста Баријеле. самосталност. У том светлу он је приказао
и пракси, који је снажно утицао на дешавања Стварање националне скупштине у доба и неке личности, пре свега из завичајне
не само на крају осамнаестог и почетком револуције, те идентификација нације као историје, које су били лучоноше вере и
деветнаестог века, него и иначе, јесте Француска носиоца суверенитета, била је могућа, између образовања, а без чијег труда не би било
револуција која је почела 1789. године. Борба осталог и због административно-бирократских материјалног ни духовног темеља за наше
против племства и свештенства, праћена ствари које су била последица претходне морално и светосавско узношење.
паролама “слобода, једнакост, братство”, које су апсолутне монархије, која је успоставила После њихових излагања публика је
узвикивали француски револуционари, имала је уређене границе, увела јединствени језик и имала више питања, на која су они стрпљиво
интересантан епилог – представљала је подлогу самим тим умањила разнородност и локализам и аргументовано одговарали. Књигу „Храм
за успон ка моћи Наполеона Бонапарте. Управо феудалне власти. Слом феудализма и локализма силаска Светог Духа на апостоле (од постанка
су француски револуционари желели да оформе био је нужан за рађање националистичких идеја, до данас)“ својим су фотографијама и
„националну скупштину“, а сам Бонапарта је те се због тога понекад апсолутизам сматра ликовним решењима посебно украсили и
себе прогласио „народним вођом“. колевком национализма. учинили је визуелно приснијом и дражом,
Победа коју је француска војска, на челу Хобсбаум је савременост појма Силвија Коцић и Петар Пешић.
са Наполеоном, остварила над Пруском 1806. “национализам”, доказао темељним
године, драматично је утицала на животни пут и истраживањем речника различитих језика, В. Стаменковић

Нова наша реч 11