Page 14 - NNR 1

Прича Нове Наше речи
ЧОВЕК БЕЗ ИМЕНА!

Данило Коцић: у далеки планински оквир пун непознаница.
И сам не знам колико сам дуго путова козјим
Сусрет са смрћу била је изненадна и стазама. Одједном, на самом врху те сурове
болна. Неко од другара каза: „Човек без имена планине опазих човека обраслог у дугу,
је мртав!“ Загледали смо се као да смо видели неуредну косу и браду. Изненадио се доласком
неко чудо и потрчасмо ка реци, као да нас је неко непознатог људског створа и умало да се склони
гонио. „Човек без имена“, који је имао белег на мога погледа, али га сустигох, нежно ухватих
лицу, као да је рањен ножем, лежао је крај обале за руку и упитах:
реке, стотинак метара од његовог кућерка! Нико - Пријатељу, не плашите се! Дошао сам,
није ништа говорио; старији су одмахивали ако можете, да ми одгонетнете тајну „Човека
рукама као да су хтели да нам кажу како ово без имена.“
није место за нас, дечаке! Послушасмо их, Описах како изгледа, поменух да је
напустисмо овај тужни крајолик и преплашени, изненада умро крај реке, недалеко од свог
због надошле слике, одосмо својим кућама. кућерка, и да сам га као дечак упамтио по
Сутрадан је „Човек без имена“ сахрањен белегу на лицу, као да је рањен ножем! Казах
недалеко од његовог дома. Сељаци су преносили и неколико речи о његовом псу.
глас изговорен свештенику: „Кад умрем, а то - Рекосте, обележен ножем по лицу!? –
ће ускоро бити, сахраните ме крај моје куће!“ да понешто каже о своме животу, али није одједном пршапута глас незнанца са планине.
Последња жеља му је била испуњена. Цело село изговарао ниједну реч! Био је окружен самоћом Одмах не одговорих, као да га нисам чуо,
је било на сахрани „Човека без имена.“ Сем и неким само њему знаним тајнама! - једном а онда додадох:
нас, дечака, јер су нам родитељи забранили да ми је казао мој деда Станоје. - Да, да, јасно се видело да је обележен
напуштамо наше домове. Када сам свог деду други пут питао да ножем!
После његове смрти остао је једино његов макар делимично одгонетне живот „Човека - Човек без имена, како га зовете, је мој
– пас! То је било све што је „Човек без имена“ без имена“, помиловао ме је по глави и тихо брат!!! – каза гласом који је одавао тугу.
имао крај трошне куће! О псу се старао сеоски рекао: „То је, синко, божија тајна. Само он зна Био сам збуњен, старина затим исприча
свештеник. Виђали смо га у близини сеоске истину о њему!“ породичну драму:
цркве! Када је угинуо, нико у селу није знао Та дубоком тишином обавијена тајна некако - Када је почео рат, отац је отиша на фронт,
ни речи да изусти! По казивању старијих, то ми се урезала у сећање и када сам се увелико а мајка нас је склонила у ову планину, јер се
се догодило тачно када се навршила година од приближавао годинама које су означавале моје бојала да се деси најгоре! Једнога дана брат је
смрти безименог човека. Причали су сељаци да напуштање доба дечаштво, решио сам да сазнам решио да сиђе у село и више се никада нисмо
је пас дошао до места где је сахрањен „Човек без животопис „Човека без имена“. Почео сам да видели! Данима сам плакао, а сада сам превише
имена“ и да је ту престало да куца његово срце! обилазим околна села и градове. Говорио сам стар да бих о нечему мислио!
О „Човеку без имена“ сељаци су често старијим људима, за које сам веровао да ми могу Загрлио сам непознатог, одједном тако
причали невероватне детаље. Једни су говорили помоћи, о тајни која је окруживала „Човека без драгог старину у планини, који доприча
како је дошао из суседног села после рата, имена.“ Неки су ми казивали, као и мој деда потресне речи:
други су казивали да га је као дете довела нека Станоје, да се не интересујем за његову судбину, - Мајка нас је неговала у недоба у овој
сиротица. Оставила га је у трошном кућерку јер тајну његовог живота зна само – Бог! Други забити, али су једнога дана наишли неки
крај реке, а затим напустила село. Трећи су су, пак, беседили да на овом свету има толико незнанци наоружани пушкама, бомбама и
беседили да је „Човек без имена“, у ствари, непознаница да би нам било потребно неколико ножевима и одвели је. Један од придошлица
син неког богаташа кога је отац казнио, јер није живота да их све разоткријемо! Било је и оних суровим, прозуклим гласом рече да и нас,
хтео да извршава његова наређења. Ниједна од који су се само смејали као да их је заробио децу, поведу. „Не, каза други! Само ћемо их
ових прича никада није допричана! Све је било некакав ђаво! То ме није обесхрабрило, јер сам обележити!“ Ненадано, осетио сам сечиво
обавијено – тајном! у дубини душе био уверен да ћу сазнати истину оштрог ножа по лицу. У магновању, видео
О пореклу „Човека без имена“, у ствари, о „Човеку без имена“. сам и мог рањеног брата. Смрт је најављивала
никада нико ниједну ситницу није дознао. Није - Ти си тај младић који се интересује за скорашњи долазак. Пали смо на земљу. Када
се ни дружио са људима, а једино друштво му живот безименог човека, каза ми воденичар смо се пробудили, наше мајке више није било!
је био пас. Шетао је са њим крај реке, недалеко из планинског села удаљеног двадесетак Потресен судбином старине са планине,
од кућерка који је свакога тренутка могао да километара од трошног кућерка „Човека без ћутао сам, а онда смогох снаге да га упитам:
се сруши. Зими га нико никада није видео! имена“. Био сам збуњен. Не рекох ниједну реч, - Како је Ваше име, како се звао Ваш брат!
Сељаци су беседили да се само по диму, који а воденичар настави: Допрео је кратак, потресан одговор:
се наслућивао из оџака трошне куће, могло да - Горе, у планини, показа руком воденичар, - Непознати пријатељу, то је и за мене тајна,
закључи да је „Човек без имена“ жив! скривене су многе тајне, па можда ћеш тамо јер сам и ја „Човек без имена.“
- Нико никада није дознао његово право наћи одговор који тражиш! Загрлисмо се заоденути ћутањем!
име! Неки су покушавали да га наговоре Послушах воденичара и истога дана кренух

Искуство
КАКО СЕ ПРАВИ
НОВОГОДИШЊА САРМА

Потребени састојци:
-кумови
-тетка
-шерпа
-кључ од стана
Новогодишња сарма се спрема за пар сати, али припреме су сте пажљиво одабрали и у коју може да стане минимум 30-ак сарми.
дугорочне и веома важне. Најпре треба да имате кумове који се баве Шерпу носите кући, по могућству кад је мрак, не мора свако да зна шта
производњом купуса, јер није сваки купус за сарму. Згодно је и кад носите. На крају долази најважнији састојак – кључ од стана. Окрећете
преузимате купус мало се социјализујете и дружите са кумовима. га двапут и закључавате се, јер оће комшије, пријатељи и другари да
Следећи не мање битан састојак је тетка, код које носите купус да га намиришу сарму и да наврате као случајно... Уживајте док празните
она укисели. Она ће и да спреми ту сарму, да је укрчка баш како треба шерпу уз новогодишњи репризни програм!
и како то годинама ради. Укрчкану сарму пребацујете у шерпу коју И.С.
14 Нова наша реч