Page 15 - NNR 46

МОМ УНУКУ МАРКУ А. МРВОШУ (10)

Прича Розмари Савић сахрањује вашег краља, па то је за роман!“
Иако је Кети обдарена вештином „Сад ћу да ти објасним. После краља Милана
пропитивања, она и ја смо, те вечери, од дошао је на престо краљ Петар, који се
Вељка само сазнали да је из једног села посвађао са царем Фрањом. И цар Фрања
код Лесковца, да је рано остао без оца, реши да утера Србима и краљу Пери памет
да има мајку и деду, који није баш његов у главу, те удари на Србију великом војском.
прави деда, да има три сестре и брата, који Али, почим смо ми Срби стари слободари и
студира за адвоката и зета, веома способног војници, то смо цару Фрањи јебали мајку на
и сналажљивог човека, за кога не зна тачно Церу.“ Вељко му каже да не једе говна и да
шта има од школе. Већ је три године у не прича историју, него да му да кључеве,
Салцбургу,а пре тога је две године радио јер је Гавра пијан. Најзад му Кети и Вељко
у бечкој канализацији. Ретко пије и пиво отеше кључеве од аута.
и вино, и то само ако је јак повод и добро Али, не да се тако лако Гавра: „Рози,
друштво. Испричах ја то мојој мами Изабели, само још ово да ти кажем. Наше најбоље
а она пресликава на свој начин: „Розмари, и најлепше две краљице. Јелена Анжујска
имали смо једну несрећу када нам је тата је дошла у Србију, - Вељко, не прекидај
Ханс умро. Не дозволи да нам друга несрећа ме, почим су ово и познате наше краљице.
уђе у кућу. Гарантовано је нека пијандура, За њу је наш краљ засадио дуж пута
јер они причају да слабо пију и вино и пиво. јорговане, - Вељко, не сери. Није важно да
Пет година ради у Аустрији, а нема ауто. ли су бели, црвени, плави или љубичасти.
Зар ти то није чудно. Мора да паре даје И том Долином јоргована провозаће те
женама и девојкама. Размисли мало. Ти Вељко једног дана, ако се удаш за њега.
само гледаш зелене очи и широка рамена, Она је умрла у манастиру као монахиња
а то што не зна шта му зет има од школе, а наш Дунав. Немате ви у Аустрији ту ширину, тугујући. А краљицу Наталију смо протерали
овамо способан и сналажљив, а и није баш ни ту дубину“. „Знаш да играш валцер на из Србије и умрла је у туги у Француској,
сигуран да му је деда прави деда, а брат му, лепом Дунаву“? „Ма иди, молим те. Кад одакле је дошла краљица Јелена Анжујска.“
дај Боже да је истина, као студира права, или завртим женску одмах ми падне у наручје“. „Ајде што си ми отео музиканте, него овако
је преварант или лажов. Немој да се љутиш. „О, Гавро, браво. Како је Кети срећна“. Мој пијан цео дан просераваш. Фалило је само да
Ја имам веће животно искуство од тебе. Дај Вељко ме обухвати око струка. Седи, каже, да кажеш како смо ми Срби јели виљушкама и
Боже да грешим!“ чујеш моју песму. Морају да ме нађу, иначе ножевима, док је цела Европа јела прстима.
Размишљам: „Розмари Сибер, оставила нема лове. А већ закачио за виолину хиљаду Као ми у прошлости били ово, били оно, а
си сјајног момка, вредног, поштеног и шилинга. Мама миа. За те паре једемо три нећемо да објавимо да смо данас пропали
послушног. Оставићеш ти и овога, ако не дана. У праву је моја мама. Седи поред мене ко муда кроз цепане гаће“- закључи Вељко
ваља. Опет, како да га оставим када сам да ти срце не вене. Изиграва мангупа, а ја Гаврино причање.
тек почела да га волим. И Кети и Гавра буљим у њега, што каже деда Тривун, као Испричам мами Изабел и брату
имају ауто. Знају да возе. Можда Вељко мачак у жижак! Лепи црни људи започињу Волфгангу шта сам видела и чула у Грацу
не зна. Ако зна, казаћу мами“. Убрзо ми једну песму, па другу, па пету, али Вељко о Србима и Србији. Брат је негде прочитао
се указала прилика да то проверим. Гавра само клима главом. Није та. Мора да ме да су Срби дошли из Русије. И када су
је био, што каже деда Тривун, неко лево нађете. И кад засвираше: „…петлови мори, препливали Дунав, остала им Русија у срцу,
сметало у културном клубу Југославије у лажови…“, Вељко поче да ме љуби, а већ му па када су прибијени уза зид, повичу:
Аустрији, те је изнад ува виолина. Кад ми је превео речи да „Спасавај, мајко Русијо.“ Одавно имају
за нас четворо набавио карте за га она моли да још остане, јер петлови лажу своју државу, краљевину, па чак и царевину.
презентацију српске културе у Аустрији, која да је свануло, одмах сам помислила да је Основали цркву, сваки Србин слави свог
се одржавала у Грацу. На пут смо кренули моја мама ипак у праву, а Вељко ми се тако свеца, у кога се куне и заклиње, имају
Гаврином Олимпијом, аутом од пре рата, али радовао да сам брзо, у његовом наручју, фантастичне манастире. Чуо је мој брат
удобним. Њих двојица напред, а Кети и ја заборавила мамине сумње. Поче Вељко да од једног фратра из Загреба да се сваки
позади. Свака иза свог момка. На пола пута се љути, јер му Гавра одведе свираче. Вељко Србин претвара да је ово или оно, а кад га
свратисмо у један ресторан. Вељко и Гавра ми преводи: „Ову песму и ја волим. Мајка му мало загребеш, испод коже му чучи Свети
се препиру ко ће да плати. Нисам знала да су каже, - сине Митре, зар не видиш да те жена Сава. А српски поп је у Линцу, после
то српска посла. Кад је Вељко, ипак, частио вара. Ако мајке, ако мајке, барем је убава“. литургије, диванио о српским несрећама и
питам га: „Што не одмениш Гавру у вожњи?“, Језус Марија. Тога нема у Салцбургу. Вељко казао да су Срби, због тога што се, како каже
а он мени: „Већ сам се понудио, али каже опет закитио виолину хиљадарком. Хоће деда Тривун, курче пред јачима, више пута
да није уморан“. Обрадујем се знаш како. да му свирају на шта је мајка око бацила најебавали, а нарочито су настрадавали када
И од радости га пољубим, а Кети и Гавра кад ју је тако лепу родила. Нека Стојанка кажу „Не!“ Прво су рекли не цару Мурату,
се смеју. Не могу да претпоставе зашто сам бела Врањанка. Одједном, угасише светла, а друго не су рекли цару Фрањи, треће не
га пољубила. Вељко и Гавра повикаше у глас да ће сада оно су рекли Хитлеру, а четврто не Стаљину.
А у Грацу трубе и гоч. Први пут видим. њихово. Светло полако долази, трубачи све Језус Марија. Хајде да каже једно не, а он
Коло Моравац. Први пут га чујем. Вељко и јаче свирају, а Срби песмом све надвисују: казао четири пута, - и расељен, и изгинуо,
Гавра већ полудели. Црвени и зазнојени, само „Марширала, марширала краља Петра и осиромашио. Брату Волфгангу се чини
у кошуљама заврнутих рукава, седоше да једу гарда…“ „Нисам знала да Срби имају да се српски народ припрема да опет каже
и пију. Вељко само пиво. У једном моменту, краља.“ не. Мама миа. Вељко ми ништа не прича о
Гавра повиче: „Ово су моји из Сурдулице“. „ Ми Срби имамо две династије“. „Не томе. Чекај да запамтим. Две династије, три
Отрча и убрзо доведе за наш сто свираче са лажеш, Гавро. Има ли књига где ја то могу Мораве, четири настрадавања. А трубачи,
виолинама и хармоником. Лепи црни људи. да прочитам?“ „Јебо те, Рози, па ми Срби певачице, лепи црни људи, краљеви,
Засвираше „Ој, Мораво, моје село равно…“. изгинусмо и за краља и за отаџбину. Наш краљице, петлови лажови, ако мајке ако
Вељко не спушта руке, а Гавра ми шапуће: престолонаследник је у Лондону.“ „Знам мајке барем је убава, виљушке и ножеви,
„Србија има три Мораве. Велика Морава да је Тито умро, али да српски краљ живи јорговани, чекај шта још. А Русија у срцу,
се улива у Дунав“. „Али то није онај Дунав у Лондону први пут чујем.“ „Сад ће теби чучи Свети Сава, протерали лепоту, окићена
што тече кроз Беч“. „Баш тај“. „Кад се вратим Гавра да оприча. Ваш цар Фрања сахранио виолина хиљадарком. Мора да питам још
има одмах да погледам атлас. Не лажи ме, је нашег краља Милана у Крушедолу о неког за Србе и Србију.
Гавро“! свом трошку“.
„Рећи ћу Вељку да те води да видиш „Ништа не разумем. Да наш цар (Наставиће се)
Нова наша реч 15