Page 12 - NNR 41

Пољопривреда
ШТА УРАДИТИ У ВОЋЊАЦИМА У НОВЕМБРУ МЕСЕЦУ

Новембар је месец када воћна стабла,
жбунови и бокори полако одлазе у зимско
мировање, долази до отпадања лишћа код
стаблашица и жбунова, смањењa воде у
свим деловима биљака и оне спремно
улазе у наступајуће хладне зимске дане.
Од послова који се изводе у овом периоду
су ђубрење воћних засада, основна
обрада, почетак резидбе воћака и садња
воћака, а у расадничкој производњи
вађење садница. Ђубрење воћака у овом
периоду се изводи органским ђубривима
и минералним. Поступак је одоравање,
ђубрење и саоравање. Стајњак ако се
користи треба да је хумифициран (добро
припремљен без остатака примеса или
семе коровских биљака). Примењује се
у количини од 25 до 30 т по ха на целој
активној површини. Основно ђубрење
минералним ђубривима се исто изводи у
овом периоду и то формулације N:P:K -
6:12:24, 8:16:24, 7:20:30, 7:11:21 и друга. зимске резидбе је везан са опадањем лишћа, садњу, али пре тога вештачка дефолијација
Количине употребљеног ђубрива се али у овом периоду се креће, препорука је лишћа. Временске прилике иду на руку
одређују на основу агрохемиске анализе резидба старијих воћњака а касније млађих. воћарима, зато је битно колико толико
а оквирно, норме ђубрења су од 300 кг Садња воћака је идеална у овом месецу благовремено завршити ове наведене
по ха до 700 кг по ха. Основна обрада се због добре припреме земљишта и одличне послове до снежних падавина.
изводи плуговима на дубини од 15 до 20 цм влаге. Овом садњом постиже се добро
дубине а у комбинованим засадима, бочно калусирање направљених рана, и у пролеће
ротофрезирање или обрада дискосним сигурно кретање воћних садница. Исто ово Саветодавац из воћарства и
плуговима а у трапу малчирање. Почетак је период где расадничари ужурбано раде виноградарства Александар Митић
на вађењу садница, класирању и продаји за
Прилог историји Лесковца и околине у XIX веку – III део Ипак, највише се повамирују Турци. „Сваки Турчин
мора или да се увампири, или да се претвори у свињу. Сваки
КОРКМА, КОРКМА... прави турчин мора да се претвори у свињу, а потурчењак да
се увампири.“ Кад умре Турчин одмах га носе да га сахране.
Постоји могућност да се уз пут „или повампири или се претвори
у свињу.“ Ако се повампири, почне да се преврће по сандуку,
Вампир се открива по дану када је безопасан и то тако те Турци у поворци не иду у близини сандука „но иду само
што се преко гробља преводе вранац без белега, јер он не они који га носе и хоџа“. У поворци хоџа говори: „коркма,
сме да пређе преко вампира. Вампири су средовечене особе, коркма!“( у преводу: Не бој се, не бој се!) Кад мртваца доведу на
углавном мушког пола који имају изоштрене очњаке и дуге гробље, одмах га сахране, сви се разбеже, те остане само хоџа
нокте, немају кости, те су као мешине испуњене крвљу, са да га речима: „коркма, коркма“ ослободи. У гробу повамиреног
изражено исколаченим очима и руменом кожом. Поседују Турчина мучи свети Илија. Ако се покојник претвори у свињу,
натприродне особине које се огледају у брзини, претварању у он изађе из сандука и побегне у шуму где постаје дивља свиња,
разне животиње и прелазе преко разних препрека осим преко те живи „дотле докле га која друга зверка не удави, или га ко
воде и трња. Приближавање вампира могу осетити пси, коњи не убије.“
и волови који се тада веома узнемире. У околини Лесковца „једанпут кренула хајка на курјаке“.
У запису о вампирима из 1903. – е године у Лесковцу и У току те хајке налети на ловце један крупан, дивљи вепар.
околини сазнајемо да се поред Срба и Турака „увампирују и Један од ловаца опали и погоди вепра, али вепар не паде, те
цигани“, а „само се Јевреји не вампире“. У смислу полног опалише и друга два ловца и он крену да пада, „те проговори
спаривања Јевреји су чисти људи, а сви други који не пазе на као човек:„Ух, ала ме поједосте!“ и скљока се.“ Приђоше ловци
то постају вампири. да виде шта је то било, „а оно вепар, крупан, дебео, можда је
био тежак преко 200 ока.“ Када су га разгледали приметише
на домалом прсту десне предње ноге прстен. Сетише се да
је то Турчин, прстен бацише у бунар, а вепар остаде у шуму.
„Прави Хришћанин неће никад да се увампири. Само
онај, који је имао мешавину (полну) са другом вером, коме се
скинуло миро због тога, он ће се увампирити. Увампириће се и
онај, који је за живота чинио зла. Онај, који ће се увампирити,
познаје се док још мртав на земљи лежи. Он је онда надувен,
страшан, са полуотвореним очима. Таквог мртваца, да се не
би увампирио прободу у трбух великим ексером.“
Два прилога о историји Лесковца и околине под називом
Вампир – Вампировић и Петко – Петкутин, као и овај трећи
прилог нису плод маште аутора ових кратких текстова већ
записи сачувани у Листу за српски народни живот, обичаје
и предања „Караџић“ које је издавао и уређивао Тихомир
Ђорђевић, етнолог, фолклориста и историчар, у Алексинцу
1903. године.
мастер историчар
Милан Ж. Трајковић

12 Нова наша реч