Page 5 - NNR 39

Марија Драж овић,
представница невладине
организације „Праксис” мисли да
проблем у спречавању и решавању
проблема сегрегације у школама,
попут школе „Петар Тасић“ у којој
Роми чине 90 одсто ђака, лежи у
имплементацији закона и мера које
постоје.
„Ми смо још 2013. године, када
смо сазнали са случај ОШ „Петар
Тасић“ искористили механизам
и поднели притужбу повереници
за заштиту равноправности. Она
је тада донела мишљење да нема
дискриминације, али то није
био једини случај, има сличних
случајева у још неким школама.
Ми имамо сегрегацију и на нивоу
издвојених одељења, имамо
сегрегацију и у тзв. специјалним
одељењима или школама... Иако
ми некада затварамо очи и кажемо
да је то дугогодишњи негован и
развијан проблем којем ми сада не
знамо како да приступимо, бојим
се да ћемо се овим проблемом школа у Србији, које су чисто у питањи и навео пример три тешко доказује, да многи људи нису
бавити дуги низ година. Што ромске школе. Ту постоји још узастопна случаја насиља над ни свесни да су дискриминасини,
се школе „Петар Тасић“ тиче, проблема, јер у таквим школама Ромима у 2019. години у Лесковцу али ја желим да укажем на то шта
ми смо годинама спроводили пада квалитет образовања, као и и назначио негативну улогу медија је решење проблема по мени. Треба
разне активности у тој школи и проблем са просветним кадром. у борби против дискриминације, бити што више дружења ромске
колико је мени познато, тамо се Деца која долазе из ромских јер у великом броју случајева кроз и српске деце. У ОШ „Вожд
ништа није променило. Нисам насеља не знају српски, него говоре своје извештавање минимизирају Карађорђе“ имамо 270 ђака ромске
сигурна да би поновно увођење матерњи језик, поготово ђаци случајеве дискриминације и не националности, а у „Петру Тасићу“
територијалног принципа за упис прваци, па практично учитељи извештавају објективно. 320. Роми су се сами снашли, већ
деце у основношколско образовање морају да уче ромски да би могли „У већини случајева иде уписују децу у друге школе, а не
нешто променило на боље, јер је да се споразумеју са децом.“ наслов „Ром је убио, или Ром је у „Петар Тасић“. Даље, ми Роми
решење у свести свих нас.“ урадио ово или оно“... Иде се на смо навикли да стално нешто
Истраживања доказују да дискриминација у Србији постоји, а национални основ иако се ради кукамо како нам нешто не ваља,
да су дикриминацији најизложенији Роми, али да ни сами Роми не о томе да је то неко свакодневно како нешто није у реду... Али у
познају довољно механизме заштите против дискриминације. То лоше дешавање које не врше само Лесковцу заиста постоји проблем
потврђују и случајеви физичког насиља изазвани предрасудама и Роми. Јасно је да медији зависе што ромска деца слабо уписују
стереотипима на националној основи, каквих је у последњих неколико од сензационализма, али не средње школе, да не говоримо о
година било у Лесковцу и околини, али и у целој Србији. Зато је веома треба нападати целу једну нацију вишим школама и факултету. Они
важно радити на кампањама против дискриминације и отклањањању због лоше ствари коју је урадио који то упишу су добри студенти,
појава попут сагрегације у школама. Србија има неопходне законске појединац.“ али на жалост, све их је мање и
основе и механизаме за борбу против дискриминације Рома, али се У дискусију се укључио и мање. Деца морају што више да
они не примењују у довољној мери - закључено је на панел дискусији упосленик Дома културе Рома у завршавају више школе.“
„Упознај, не суди!“ у Лесковцу. Лесковцу Владимир Амзић који је
рекао да није на овом панелу чуо На почетку панел дискусије
Зоран Саитовић, представник Саитовић је говорио и о неки предлог за решење проблема. приказан је кратки филм у
невладине организације “Роса”, медијској слици када је ова тема „Знамо да дискриминиација се коме су обједињени делови
рекао је је проблем сегрегације извештаја електронских
у ОШ „Петар Тасић“ је настао медија о случајевима насиља
2005. године када је донет Закон и дискриминације који су се
о систему образовања и васпитања догодили у последњих пет
и када је родитељима дозвољено да година у Лесковцу и околини.
једноставно сами изаберу школу у Током панела и дискусије
коју ће уписати своје дете. Годину разматрани су конкретни
за годином родитељи већинске случајеви дискриминације Рома
заједнице су своју децу уписивали и школа које похађају углавном
у оближње школе, само не у „Петар или само Роми попут школе
Тасић“ и то је и довело до тога “Петар Тасић” у Лесковцу.
да имамо 99% ученика ромске
националности у тој школи. Амзић је навео пример да деца
Прошле године се јавила опасност из сеоских средина имају веће
и да се та школа затвори, због предрасуде према ромској деци у
мањка броја одељења. Ми имамо односу на децу која живе у градској
случајева да у ту школу ни ромска средини.
деца не уписују у оном броју у „То смо приметили на
којем су се раније уписивала, него ликовним колонијама за основце
иду у „Вожд Карађорђе“. Школа које организујемо. Ми морамо да
је писала дописе министарству, се фокусирамо и на ту страну, да
локалној самоуправи, школској се друже и деца са села са ромском
управи у Лесковцу и бојим се да ће децом, јер постоји одређена
се једног дана та школа затворити. нетрпељивост.“
Мислим да је то системски проблем
и мора доћи до законских промена, Иван Спирић
јер постоји још неколико сличних
Нова наша реч 5