Page 12 - NNR 9

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЛОМИО ОРАХЕ

(Део први)
Пише: боље него ико други, осећао
Александар Стојановић неки Миле Спајић, који је
тим сокаком пролазио сваког
Умереност живљења се дана. То је чинио зато, јер
данас, више него икада раније, се погоди да овог човека од
тешко проналази и још теже седамдесет година, високог
препознаје. То је још увек и мршавог сајџију, живот
могуће само по оним малим и свеза за ово место. Дућан,
забаченим местима, у којима стару часовничарску радњу,
вртоглавица зарађивања, није газда Миле беше отворио пре
ухватила свој пуни замах. По четрдесет година. Магаза беше
правилу, таква је ситуација никла на крајње северном крају
у загубљеним варошима сокака, одакле је он, сваког
провинције, где се живи, или дана, пешачио до друге стране,
макар, мисли, на стари начин. идући кући, у свој скромни,
Без журбе, у тишини и кругу једнособни стан самца.
одабраних пријатеља или неотесане и преко мере и на оно што једном беше, а шта Миле, рођени Лесковчанин, у
мисли. смисла, ужурбане касабе. А тоне у заборав и нестанак. престоницу стиже на главама
Човек би рекао да ужурбаност, сасвим сигурно, Неко докон, измерио је да се купуса, у камиончету који у
спонтаност таквих габарита, метрополу објашњава и ова узана, вечито сеновита оно време, беше превозио
упркос свим чудима која су дефинише боље од било којих уличица, пружа у дужини робу са лесковачке Зелене на
нам се дешавају сваког дана, других, помпезних и мање од око осам стотина корака, београдаску Каленић пијацу.
још увек понегде постоји у овој помпезних, описа. у правцу север-југ. Дуж ње, У престоници, он беше зидао
нашој земљи. У магловитим пружају се редови слабих бреза, своју срећу, суочавајући
врбацима Војводине, кроз Ипак, чак и овде, постоје чинећи ову улицу неком врстом се са свим опасностима и
које и данас, као и некад, изузеци од правила. Они се авеније, иако она, у дословном сумњичењима која и данас,
газе пијани ловци на дивље најбоље могу препознати по смислу, због своје величине, као и онда, оптерећују
патке; у шумским теснацима оним мањим и маргиналним то не може да буде. Сокак провинцијалце, те људе који
Златибора и Таре, којима сокацима, који у овој вароши, је, мерама старине, довољно кроз живот иду наоружани
ходају хроме мечке и виле са као и у многим другим, широк да њиме једва могу да храброшћу више него било
косом од сребра; на уклетим, непознатијим и старијим, се мимоиђу два фијакера. У чим другим. Свој занат, који
утабаним врховима источне премрежавају судбине обичног новије време, то на једвите јаде, у родном граду беше учио
Србије, преко којих иду душе света. Такви ходници, у мери чине аутомобили, што је разлог код далеког рођака Аћима
раскопаних покојника; крај у којој је то могуће, чувају своје врсте за окршај шофера. Новаковића Понија, оног лудог
блатњавих река Шумадије, на нешто мирнији ритам живота Око сокака, пратећи часовничара коме сметаше
чијим обалама пасу пролећни и подсетник да сви ка истом његову путању, на пристојној, проток времена, у Београду
јагањци; на југу земље, током месту идемо. али не и на превеликој беше спроводио у дућану који
оних, суботњих, пазарних дана, Један од таквих сокака, раздаљини, налазе се зграде у некако отвори својом снагом и
кад самоћа савременог човека пружа се, више у машти него којима живи београдски свет. спретношћу.
доживи неспорни слом, у у стварности, крај Вождовачке Због ових грађевина, сокак Временом, стари посао
судару са навикама од старине цркве. Смештен у овом старом као да је осуђен на вечиту поче доносити приход,
и шалама које терају на смех, делу града, не нарочито сенку, која се најтеже осећа истина, не велики, али трајни
колико и на размишљање. близу ветрова који упорно за сунчаних дана, током којих и релативно сигурни. Тако је,
Спонтаност, ако и постоји, и методично, дувају са Саве је у њему, осетно хладније макар, било.
насељава квартове свих и Дунава, али ипак довољно него у другима, сличним
других вароши, до Београда, близу обућарских и кројачких творевинама људским. Ту је (Наставиће се...)
те огромне, распојасане, дућана, тих немих подсетника хладноћу у својим костима,
Директор СРЦ Рајковић:
КОРИСНИЦИ ДА ПОВЕДУ РАЧУНА О
СТВАРИМА КОЈЕ КОРИСТЕ У ХАЛИ

Директор СРЦ „Дубочица“ Миодраг Рајковић, на приговоре
како су лоши услови на базену, где, наводно и између осталог,
ради само једна туш кабина на две школе пливања, каже да то
није тачно.
-Ради десет тушева, три у женској, а седам у мушкој кабини.
У суштини, проблем највише праве управо деца из пливачких
клубова, јер они највише и користе услуге базена. Ми смо
имали више пута и разговоре са тренерима клубова, молимо
их да буду присутни док се деца пресвлаче, да обрате пажњу
на њихово понашање, да им скрену пажњу да морају да пазе и
чувају имовину, па и саме тушеве... Али, најчешће они оду чим
је готов тренинг, а ми имамо проблема са том децом. Иначе,
ми смо, од тренутка када су инсталлрани ти нови тушеви, пре
пар година, ми смо уложили додатних 900.000 динара у замену
поломљених и неисправних делова. Буквално, ко шта ради, ми
свако мало купујемо и поправљамо тушеве. Само прошле године,
од јуна месеца, смо наместили нових десет тушева.-
Што се одржавања хигијене на базену, али и у хали тиче, тако да се не бих баш сложио да ништа није у реду. Не кажем
Рајковић наглашава да се дешава да након тренинга или утакмице да смо ми баш превише златни, али нисмо ни неодговорни, и
остају флаше или чаше од кафе... да ништа не функционише.-
-Све се то чисти, усисава, али је физички немогуће све то
отклонити одједном. Знају се и термини када се чисти базен, ИС

12 Нова Наша реч