Page 7 - NNR 8

Војкан Ристић. новинар и књижевник
ПРОМОЦИЈА КЊИГА „ЕНГЛЕСКИ ИЗДАВАЧ“ И „ДОСИЈЕ НОВИНАР“

Лесковачки културни центар организовао је промоцију књига
„Енглески издавач“ и „Досије новинар“ Војкана Ристића, новинара и
књижевника. Војкан Ристић (Врање,1966), дипломирао на Факултету
политичких наука у Београду. Дописник је „Данаса“ са југа Србије.
Објавио је петнаестак књига афоризама, записа, прича, дискусија...
О роману „Енглески издавач“ говорио је Драган Радовић, уредник
књижевног програма Лесковачког културног центра, рекавши да се ради
о занимљивој, слојевитој причи која се креће у временском размаку од
1944. до данашњих дана, односно од Другог светског рата и догађања
везаних за ратовање 90-их година.
-Лепа, занимљива прича, спроведена са елементима трилера, напета,
неоптерећена литерарним орнаментима, већ је новинарски чисто и питко
писана, што је за читаоце најпријемчивије. -
На промоцији је говорио и Срђан Цонић, дописник РТС-а. Он је
за књигу „Досије новинар“ рекао да је изузетно занимљива хроника о
последњих 30 година.
-Кроз искуство једног изузетног новинара, који је трагајући за
истином прошао много тога, београдске редакције, много занимљивих
репортажа и прича направио, дружио се са многим квалитетним људима
и доајенима новинарства Србије... То је преточио у ову књигу и она
може да буде водич и путоказ за младе новинаре који хоће да се баве корака који ће се десити када одем Факултет политичких наука и када
овим послом, а још увек нису изгубили наду.- тамо наставим своје усавршавање.-
Војкан Ристић, по професији је новинар и каже да је врло рано знао Поред новинарства, Ристић има довољно времена и да се бави
да ће то да буде његово занимање.. књижевним радом, а иза себе има десетак објављених наслова.
-То је предност у односу на садашње генерације које лутају и боре -Неки моји аутобиографски есеји се налазе у књизи „Досије
се са чињеницом да ли ће бити новинари или не. Врло рано сам ушао у новинар“. Када дођете у неко време онда осетите да је време да нешто
професију која је у то златно и часно време била врхунска. Промоцију забележите и да направите неки отисак у времену које ће остати за неке
сам одлучио да урадим у Лесковцу, јер ме за овај град везују јако лепе будуће генерације, да не оставе сваку наду испред ове професије, која
успомене и темељни и прави почеци моје новинарске каријере. Као је данас пуна горчине, понижена, у многоме несхваћена, притисци су
средњошколац сам сваког дана путовао на релацији Лесковац-Владичин на новинаре страшно велики, социјална ситуација је лоша... Зато сам
Хан, да бих овде био на новинарском смеру. У мом случају важи да се одлучио да ту књигу посветим професији и оној лепшој страни из неких
новинар рађа, а не да постаје, јер се ја тиме бавим скоро 30 година и бољих времена. „Енглески издавач“ је моја породична прича која је
тешко да бих могао било шта друго да будем. У почетку сам имао праксу настајала четири године. Скупљао сам и као новинар доста материјала
у тадашњем Радио Лесковцу, „Нашој речи“ сусретао се са Данилом, и осетио сам и ту једну лепу причу могу да преточим у нешто што је
Милорадом, Душаном Стаменковићем, Војиславом Добријевићем, литерарно, што ми се учинило изазовним да наставим да радим и даље
Вилијем Хубачем, Слободаном Томићем, са људима са којима сам могао и више. Луксуз је данас да новинар, који цео живот држи перо у руци
да седим и трошим доста времена у чувеном клубу радио Лесковца, не пише и не ради нешто сваког дана.-
у „Дубочици“, „Мадери“, „Козари“ и да од тих људи „крадем“ занат. Иван Спирић
Овде сам поставио своје темеље некаквих ставова, некаквих будућих
Одбор за родну равноправност, Љиљана Божута:
НАСТАВЉАМО БОРБУ ЗА ПРАВА ЖЕНА

Скупштински Одбор за родну равноправност Града Лесковца одржао
је конференцију за медије поводом 8. марта Дана жена. Председница
одбора Љиљана Божута подсетила је да је овај празник увек добра
прилика да се подсетимо докле смо стигли у борби за женска права и
колико су нам друштва одмакла у поштовању равноправности, али и
да се подсетимо историје промена и борбе за права и слободу жена.
-Неке ствари се мењају на обље. Ми данас имамо више жена на
одлучујућим функцијама, али то још увек није довољно. То је, ипак,
процес јер се ништа не дешава преко ноћи, борба против насиља над
женама још увек траје. О томе се доста прича последњих година, донет
је нови закон против породичног насиља, али ако се стално и јавно прича
о томе, онда можемо да зауставимо насиље и оснажимо и охрабримо
жене да пријаве насилника. Насиље се никад не прекида док то не
уради сама жртва. Веома је важна и економска независност. Данас све
више жена завршава факултете, међутим нека истраживања показују
да једна жена треба да ради 59 дана годишње више од мушкарца, како
би га стигла по заради.-
Град Лесковца је један од првих градова који је потписао Европску
повељу о равноправности, истиче Љиљана Божута, као и један од првих одлучивању у било чему, Љиљана Божута је рекла да је било покушаја
који је усвојио акциони план о родној равноправности. преко неких семинара и радионица да се охрабре одборнице да се мало
-Ових дана се спремамо да извршимо ревизију тог плана, да видимо више појављују у скупштини.
шта смо реализовали, шта нисмо, да видимо докле смо стигли и да оно -У плану је да се још ради на ту тему, али мислим да је то
покушамо да у наредном периоду остваримо оно што нисмо до сада. индивидуална ствар. Ми имамо у скупштини одборницу опозиције
Што се саме Европске повеље тиче, она се, можда, не примењује оним која је доста активна. Дешавали су се напади на одборнице од стране
темпом и обимом који смо планирали, али се ствари мењају на боље и њихових колега. Ми као одбор осуђујемо сваку врсту насиља, али нисмо
све тачке из те повеље се остварују у нашем друштвеном, економском реаговали сваки пут када се то дешавало у скупштини. Можда је наша
и културном животу. У Лесковцу данас имамо жене на челу јавних грешка што не реагујемо сваки пут, али мислим да смо се генерално
установа, у Градском већу је више жена него раније, имамо помоћнице и изјаснили да смо против тога и не знам колико би било учинковито да
заменицу градоначелника... Ми јесмо још увек традиционално друштво сваки пут излазимо и оглашавамо се по том питању. Ту је неважно да
где се улога жене смешта у породици кроз бригу о деци и самој породици, ли се ради о одборницама опозиције или позиције.-
али морамо да знамо да ако је жена способна да организује једно мало Највећи проблем код жена из руралних крајева, али и код Ромкиња,
предузеће као што је породица, још како ће бити способна да буде на је незапосленост, недостаје им здравствено осигурање јер немају посао,
челу једне велике организације или предузећа.- лекар им је удаљен... Љиљана Божута каже да ће преко радионица које
На коментар новинара да одборнице ретко виђамо за говорницом, су у плану покушати да сазнају шта је приоритет овој групацији, како
заменицу и помоћнице градионачелника виђамо само као пратњу би онда преко пројеката или Градског већа ти проблеми били решени.
градоначелника, што значи да оне јесу формално равноправне, али да
то суштински нису, јер медији и јавност њих не види да учествују у И.С.

Нова наша реч 7