Page 19 - NNR 6

САСВИМ ОБИЧНА ПРИЧА

(Соко 522, Велики Радинци)
Пише: Никола Милићевић
Раних осамдесетих полетимо Сале
Митровић и ја Утвом-75 из Лесковца
за Бања Луку, намерни да се покажемо
на меморијалном турниру «Фрањо
Клуз». Претходно урадили све по пеесу,
навигацијски план, метеоситуација, преглед
авиона, па напред преко једног и другог
Јастрепца по рути. Прогнозери рекли да
се нестабилно у ваздуху очекује тек после
14 сати.
Негде испред Краљева почела вожња
по крупној калдрми, видимо да се десно од
нас зацрнило до хоризонта и да убрзано низ
Јухор иде према нама, сева и преко левог
крила, отуда са Голије и Копаоника, али
одлучујемо да наставимо и побегнемо пару
кумулонимбуса који би да нас уракље. Ако
се нешто буде и догађало, прогноза рекла
да би то требало да буде много касније,
до поднева имамо још пар добрих стотина
минута.
Одлучујемо да наставимо изнад
Краљева, ваљда је преко, у долини Колубаре,
боља ситуација. Већ на гребену Маљена на Обреновац, па да тражимо помоћ од стављамо навлаку на Утвин мотор и трчимо
схватамо да нам је процена била лоша, Сурчина или Батајнице, ако крене по злу до обејката у који улећемо мокри као из баре.
прошли смо заветрину планине и улетели до краја. Домаћини нас смештају, напољу је
право у разиграни орографски талас, ветар Памет већ одвојила већи део себе већ потоп библијских размера, некако се
не дозвољава заокрет и спречава нам на размишљање хоће ли мотор, под прилагођавамо и опуштамо, крећу приче...
намеру да се вратимо, Утва скаче као добро непрестаним млазевима кише, издржати и У Великим Радинцима смо коначили.
ухрањени побеснели бик у арени америчког колико још. Филтер за ваздух је на спољном Сутрадан, као да се јуче ништа није
родеа, славимо у себи и на глас конструкцију делу капотажа, сигурно је већ натопљен дешавало. Сунце. Нигде облака. Ни дашка
и конструктора Утве, ово авион издржава водом, ћутимо и Сале и ја о томе, али знамо ветра.
више него што је у упуту записано. Схватамо шта нам је на уму. Изашли смо да се сликамо поред авиона,
да смо улетели у веш машину ветра који јури Одржавамо некако правац, компас не легендарног Соко 522, ту је настала ова
у сусрет кумулонимбусима иза наших леђа, помаже, његова ружа се одавно претворила фотографија. Онда смо наставили лет за
трошимо све што знамо да лет буде макар у чигру, буљимо у АДФ и његову иглу Бања Луку.
колико безбедан, на моменте имамо утисак подешену на фреквенцију таласа концертне Све остало је билтен.
да стојимо иако се казаљка брзиномера станице Обреновац. Игла АДФ-а се лепо И нека неко каже да Утва 75 није добар
нагиње ка црвеном... окренула кад смо прелетели антенски авион.
И испред нас региструјемо предајник, више нам не служи ничему, али
кумулонимбус, трећи, још нам само он Обреновац не видимо у густом сивилу,
недостајао, иде однекуд преко Дрине, прети тражимо таласе радија Митровице или Поштовани читаоци, позивамо
да нам затвори пролаз према Ваљеву, баш Руме, нешто смо уболи, кроз кишну завесу вас да нам шаљете
кад смо одлучили да слетимо на њихов назиремо реку и прелећемо је. Сава.
аеродром у Дивцима. Сада нам је циљ било каква чиста цртице о граду анегдоте шале
Зовемо Ваљевце, јављају се у зло доба, ледина у равници, напољу услови све гори, које су везане за Лесковчане
кажемо им намеру да код њих чучнемо, у ако не буде друге заглавићемо точкове у фотографије са мотивима из старог
олуји смо и невољи, они одговарају да је неком орању. и савременог Лесковца и околине.
управо преко њих прошла страва непогода Иза нас кумулонимбуси ко бесни пси Поделите с нама и породичне
и да је њихова писта потопљена. Нема у гоњењу, стиче се утисак да су нам муње успомене из времена које може да се
слетања. већ на репу. назове и “Кад је Лесковац био свет”.
Већ смо на домак града, пробијамо се У невремену, пролазимо између Руме и
некако његовом источном страном кроз Митровице, а да их нисмо ни наслутили, али Ваше прилоге објавићемо на
невреме, неповерљиви и у нужди, идемо се онда испред Утвине њушке показује нека страницама Нове Наше речи и на
на покушај слетања. Са процедуром која се уређена ливада, личило на један од бројних сајту www.novanasarec.org.rs и на
у оваквим приликама примењује, прилазимо привремених летилишта за пољопривредну сајту www.jugpress.com
писти у Дивцима директно, да у бришућем авијацију којих је у Војводини много. Без
лету проверимо стање на земљи. оклевања се одлучујемо за слетање, има Прилоге шаљите на адресу info.
Забезекнути Ваљевци испаљују тамо поред ледине неки објекти, видимо novanasarec1@gmail.com,
црвену ракету, као последње упозорење да људе у радним комбинезонима како излазе
писта није употребљива, стављајући нам из њих и трче према нечему што би требало вибер
истовремено на знање да они са нашом да буде писта. 063/8549104
лудилом немају више никакве везе, и да Слећемо без већих тешкоћа, више
ће све што се буде даље дешавало бити на рутински него што бисмо могли уочавајући
нашу главу. параметре, журно се склањамо у страну, или на адресу редакције
Били људи скроз у праву. Испод нас људи нам већ прилазе. По пљуску, излазимо Нова Наша реч,
јесте писта, али тек испод огромне баре из кабине и завлачимо се испод крила са Јанка Веселиновића 3/2
која је читаву прекрива, па на њеном ленгерима у рукама, ветар је све јачи, Утву Лесковац
крају додајемо гас и настављамо рвање треба везати солидно. Сазнајемо да су нам
са медведима бирајући за наставак неки домаћини заправо механичари, помажу Уредништво задржава право
магловити пролаз који се између облака нам свесрдно, објашњавајући успут да смо одабира прилога за објављивање
пројектује. По компасу одлучујемо да идемо слетели на аеродром у Великим Радинцима,
Нова наша реч 19