Page 17 - NNR 46

Људи и сокаци Старог лесковца
ВЛАЈКОВА УЛИЦА (9)

Таса Маринковић Кочил и његова и у том браку родио им се син Слободан.
жена Динка су умрели у један дан, - каже Када је дете имало три године Зоран и
Деска Кочилова. Динка је имала задушје и његова жена били су у Лесковцу 1953.
кад збори она све викаше: - А-а! А-а! Имала Тада је Зоран свог брата од стрица Тасу,
је задуш, и неје имала добар живот. Муж Љубичиног сина, одвео са собом у Пулу
ву Таса Кочил је бија женскарош. Имаја да буде морнар на брод где је Зоран био
је швалерку и жену Динку је утуцувао у капетан. Таса је био морнар све до одласка
главу – не сматра гу за ништа!..И његов у пензију.
син, мој муж Стојан, викаше си за татка: - Следеће године – 1955. Зоран је
Да је мој татко Таса жив с-г и да ти рекне ухапшен у Пули и отеран на Голи оток.
здраво живо снајке – ја би га избација.. Било је то време информбироа. Његова
Таман да ми је стопут татко.. Он ми је мајку жена Олга је са оцем и сином покушала
мучија.. Он је чаршафи и јастаци од дома да побегне у Италију, али Кочилови не
на швалерку носија.. знају шта је уопште било са Олгом и
Таса Кочил умре у седам сата увече њиховим сином Слободаном. Зоран је
и моја мајка Јелена и комшије се скупише на Голом отоку био три месеца. А онда
да Тасу преко ноћ чував, па да га сутра је стигла депеша из затворске болнице у
саранив. И док је Таса лежаја мртав на Загребу да је Зоран на умору и да породица
астал, мој муж Стојан је спаја у собу и у може да га види. Његова мајка, моја баба
туј собу му је и мајка била. И он кад се Деска Кочилова је отпутовала у Загреб и
дигја види да му мајка Динка све у један посетила је Зорана у болници врло кратко.
ћош гледа. И Стојан викаја: - Мајке! Мајке! Још док је била на путу за Лесковац – Зоран
А мајка Динка не чује. А у другу собу је преминуо и сахрањен на затворском
била баба Марика. И Стојан гу вика: - Баба гробљу у Загребу. Тада почиње борба моје
Марике дођи! А баба Марика пита: - На бабе Деске Кочилове да тело свог сина
мајку што ву је…. - Јер, она дошла да скува ЗОРАН МАРИНКОВИЋ, СИН ДЕСКЕ Зорана са затворског гробља у Загребу
све што треба за ујутру кад Тасу треба да КОЧИЛОВЕ пренесе на породично гробље у Лесковцу.
саранив.. да је скувано - шеница и једно- су били много сиромашни, деда Заре им Када су је обавестили да је поморски
друго што треба за Тасу што је умреја у је направио кућу - која и сада постоји на официр Зоран Кочил умро, Деска одлази
седам сата увечер. улазу у школу „Петар Тасић“. Баба Деска у Београд, обилази све могуће инстанце,
И баба Марика са свећу ишла у је била лепа и хтео је да је проси комшија живи код Тозе Крстића и још једног, у то
огњиште да види там како се вари шеница Добривоје Митић Вучанац, чешљар, али доба познатог политичара из Лесковца…
и друго за ујутру. И кад гу Стојан позвао Деска га је одбила. Као разлог навела је да То је трајало око годину дана.. и на крају је
она дошла са онуј свећу да ву туј свећу не пристаје да се уда за њега јер је – много дошла и до Тита који је одобрио за то време
на Динку тури у руку. Ал, Динка, мајка висок! Касније, када се Добри Вучанац незамисливо – да се са затворског гробља
на Стојана, бацила свећу што ву гу баба женио, мој деда Стојан је пожелео да на у Загребу изврши ексхумација посмртних
Марика турила у руке.. И кад бацила Добри Вучанца буде девер на венчање, али остататака политичког затвореника -
свећу Стојан искочија, а Марика рекнула: баба Деска је и то одбила под изговором поморског официра Зорана Маринковића
– Дођите овам! Дођите овам! Они пришли – ако му буде девер Добри ће штрчи на Кочила. Сви чланови породице Стојана
а оно – Динка тике почела да даје знак слику! Кочила и Деске дижу кредите. Због тога
и - умрела.. И док да самне - турили гу и је други син Света прекинуо студије
у Београду и запослио се у Летекес да
би подигао кредит да се плате огромни
трошкови преноса посмртних остатака
брата Зорана из Загреба у Лесковац.
Позајмљују новац, продају све што је
вредно јер је цифра за пренос била велика.
Али – успело се! На ексхумацију посмртних
остатака на затворском гробљу у Загребу
отишле су Деска и моја мајка Даница-
Данче, која је радила као прва касирка у
посластичарници „Соко“. У Лесковцу је
организована сахрана, и Зоран сада почива
на породичном гробљу на Светоилијском
гробљу.
Ми смо имали нека сведочења ујака
Тасе Маринковића о томе шта се и како
догодило са Зораном. Таса је, међутим,
мењао приче, а по сведочењима мојих
почивших ујака и бабе Деске – престали
су да му верују. Уствари, увек је била и

С лева на десно – Радмила, жена с наочарима Деска Кочилова, до ње остала сенка сумње на Тасу да он зна и
да од нас крије нешто у вези са хапшењем
њихова рођена сестра Персида – Перка... и смрти Зорана Кочила. Таса је имао
жену Кумбору и шест ћерки, а затим се
развео и друга жена му је Мара, ћерка им
њу на астал.. Таса Кочил је умреја у седам Стојан Кочил је био мајстор за дрво. је Маријана. Сви ми Кочилови верујемо
увече, а она после њега у седам ујутру је Радио је код неког Дубру и цео век радио да се Зоранов син и даље зове Слободан
умрела.. И беше пукло по Лесковац – Кочил за друге – умро је у 53-ћој години. Имали Маринковић, с обзиром да је са мајком
и Кочилка заједно умрели. су ћерку Даницу, моју маму, која је умрла остао у Хрватској…
Имали су по око 70 године.. трагично у 30-тој години, и још четири
Моја баба Десанка – Деска, ћерка на сина. Баба Дескин син Зоран је после ( Наставиће се )
Заре Пешића, пекара и Јелену, удала се завршене гимназије уписао Поморску
за комшију Стојана Маринковића званог академију и био је поморски официр. Сава Димитријевић
Кочил, - каже Душица Петковић. Пошто Живео је у Пули, оженио Олгу, Италијанку
Нова Наша реч 17