Page 14 - NNR 46
P. 14

Људи и сокаци Старог Лесковца
                                     Ч И В Л К ( 22 )



                                             (Нови Чивлк – Лебански пут)
         У време које памти Жика Паташон                                        Цакић је учија занат код Милана казанџију
      у Чивлк су били надимци: Шустерови,                                       у Чивлк.
      Катилкини,  Маврићи,  Гуштерови,                                              Милан  Крстић,  казанџија  је  бија
      Власотинчани, Римпини, Тобошареви,                                        призетко код Тому Мићинога. И Тај Милан
      Динкини,  Кевини,  Леђини  (  Благоја                                     ми је бија мајстор. Ја сам код Милана бија
      Јовановић, звани Благоја Леђа ), Чевини,                                  1923. године и очуваја сам њигову ћерку
      Баба  Гинини,  Близнакови,  Ванчини,                                      Лепосаву – Лепче. Она је код Окружни
      Чекеркини, Тучкови ( Јова Милошевић                                       суд и удала се за Милана опанчара - син
      Тучко ), Лудајци, Синђини, Арабатови,                                     на Миту рабаџију.
      Тељигашеви,  Мишини,  Шустерови,                                              На  мог  мајстора  Милана  је  жена
      Аљушови,  Дршканови,  Точини,                                             умрела на порођај и роди се дете Лепосава
      Модроцевкини, Шљамкини, Пироћанци,                                        звана Лепче, а баба ву се викала Сика.
      Аритонови,  Наланџије,  Грнчареви,                                        Сика је била жена на тога Тому Мићинога.
      Тишеширови,  Ковачеви,  Бузини,                                               Баба Сика ме је слала свако јутро на
      Чаврљугини,  Ђорићи,  Паташонови,                                         Синковачку чесму - две тестије на куку
      Трњански, Црвенкини, Кочини, Мићкови,                                     и једна у руке - да донесем воду да купа
      Диманини, Цакини, Брисалови, Чапаци,                                      унуку Лепче - да ву је лепа косица. И
      Цареви  (  Станко  Цар  ),  Врањанци,                                     говорила је:
      Црногорци,  Маронови,  Алтнкини,                                              –Пошто је остало без мајчицу – сироче
      Демекови..                                                                - да гу бањам синко да ву је мека косица!
         А како је настао надимак –модроцевка.                                      И ја свако јутро, тој си ми је дужност
      То је био неки милиционер –                                               била – дрва да нацепам и да донесем воду
         Био је танак и висок, носио је модро                                   од Синковачку чесму..
      одело и оној што се носило преко ципеле                                       Али. једног јутра донесем ја воду, а
      као завоји али као чизме дођу – уствари                                   баба Сика исипе тестије и каже:
      као високе камашне. И тој су биле као                                         - Иди ми ги напуни још једаред!
      црне чизме што идев високо уз ногу па се                                      А ја гу погледа овако, па у себе се
      закопчују. А одело модро. Ноге су му тнке                                 мислим - кое да работим! Инковачка чесма
      ко цевке. Па и теј ноге тнке ко цевке турене                              долеко, већсе уморија а баба Сика оће да
      у теј чизме што идев високо уз ногу па се                                 па донесем воду у две тестије на куку и
      закопчују. И по теј тнке ноге у ко цевке                                  једна у руку!
      у модро одело одотле и – Модро цевка!                                         А  на  ћошку  онај  кућа  спротив
         На Жику Брку, казанџију - слика му                                     Гуштерову пекару што беше е – туј је
      еве и сг виси обесена на зид у дућан. Жика                                Чаврљугин бунар бија! И ја викнем па
      седи на столицу, међу раширене ноге му                                    отиднем на Чаврљугин бунасрт и погледам
      штап, на штап турија руке сс шаке големе  се прича: сећаш ли се, бре, како беше  а оно – онде пуно жене чекав код бунар
      ко лопате - и гледа у врата.         оној што беше! Ко што се и сг прича за  да узмев воду. И ја питам:
         Све је исто - и све га нема!      време кд је Лаза Целолебоња из Мурџу     - Тетко, могу ли да наточим! Треба
         Тој што га има или само чини да га  малу сваки дан дођуваја у дућан куде  да идем на раборту – мајстор ме чека у
      има - неје ко пре! Пре су се туј правили  Жику Брку казанџију, па Жика прича, а  радњу!
      казани, сг се продава кафа. А од тој што  Лаза Целолебоња смо ћути - дл нуме да   - Чии си, бре? –питав ме онеј женекод
      је сг - у нико друго време ники други ће  збори, дл нема кое да каже, дл му се па  бунар.
      прича.                               не збори, ел му се па спије па овбде седи   А ја кажем:
         Јер, свако време има своју стреју. И  и жмије, дремЕ, нешто мисли и кој знаје   - На Алексу казанџију!
      под сваку стреју има кој да стоји. И ће  које и од које и н акуга ли тој мисли Лаза   - Па шћеш ти овде?
                                           Целолебоња.                              - Па чирак сам код Милана Мићинога,
                                              Свака глава има свој памет, казуеше  овога призетка.
                                           Жика казанџија. А какав памет таква и    - Па Лена ли ти је Томчина тетка?
                                           судбина. Деда на Жику Цакића Брку бија   Реко - тој ми је тетка рођена – таткова
                                           је Ђорђе Цакић, казанџија, звани Женски  сестра!
                                           Атарџија ( атр-ћеф-мерак). И ко и Жика   И улего унутра куде Чаврљугини,
          једини штампани медиј у округу и   Брка што је направија, кд дућан препусти  угреја се и изађо напоље, напуни тестије
      једини штампани оглашивач на овом    на сина Гојка, седи на столицу, наслониија  с воду и чиним – тамин! – чекам да прође
      простору објављује ваше мале и велике   онеј големе јаке руке на штап и гледа кроз  време толико - као да сам бија чак на
      огласе,  купујем,  продајем,  услужне   врата од дућан – ткој му и деда Ђорђа  Синковачку чесму. И напуни тестије,
      делатности, изнајмљивање , огласе за
      посао, неважећа, изгубљена и нађена   седеја на столицу и гледао кроз врата, а  донесо воду на баба Сику и казуем:
      документа и друге ствари !           поред дућан прође Јулка Топонка - убава,   - Баба Сико еве вода!
          Мејл адреса за огласе            а на ноге ву лалане на високи тупуци     -  Добро,  синко,  каже  она  –  мети
          redakcija.novanasarec@gmail.com,  (дрвене штикле). Ђорђа фрљија атр на  тестије ту!
          Контакт телефони                 јулку и вика:
          у  Лесковцу  064/1338677    ***                                           Ја мету тестије куде је казала и отидо
      063/8549104  ***  016/214796  ***       - А мори Јуле, Јуле - беле ноге! Мори  у рању код мајстора Милана..
      064/5651812                          Jуле!
          у Власотинцу  0637390408            Такој  се  сећања  и  приче  што  ги         ( Наставиће се )
          Недељник Нова Наша  реч може     довукујемо из онеј прошле године и сг
      се набавити у Књижари „Стошић“ на
      Широкој чаршији!                     мајев по сокаци и чаршију. У теј године                Сава Димитријевић
                                           које ги сг има само у приче и сећања Жика
      14                                                                                               Нова наша реч
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19