Page 15 - 42
P. 15
Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (38)
Сећање једног Мурџомалца
Мој деда Влајко волео је да иде код Савића Настасије су не само говориле: „Мори Милане, се: „Бајо, има струја све да нас потепа!“ Баја
када га позову на свадбу, литију, кравај, веридбу, ми да се мучимо и да га школујемо, а после не би био Баја кад би одустао. Прво им уведе
испраћај у војску. Хвалио се: „Савићи ме такој да дочекујемо господичићи“, него су претиле једносмерну струју, а после наизменичну за
дочекав да се осећам ко градски начелник. Јес да ће, уколико Тодор настави школовање у моторе, пумпе, вршалице. Сад су заборавили
да те мало пропитујев, ал питав за свакога, и Лесковцу, Настасији припасти само половина друга Бају, а кад им нестане струја, после
големога и малечкога, и богатог и сиромашног. припадајућег дела код будуће деобе задруге пет минута зову мобилним дистрибуцију у
Ценим ги због господски дочек и велику пажњу, Савића. Ћутање Милана Савића је све више Лесковцу: „Пуштајте струју, не знајете шта
ал ги највише волим што су бесни. Кој ће да уверавало Настасију да од школовања њеног све имамо у замрзивачи, има све да пропадне,
исцепи гоч, него Костић. Кој ће да попне Тодора неће бити ништа, јер је прошла и Велика а и не можемо да идемо на работу без струју.“
свирачи на цреп од кућу, него Савић. Кој ће да Госпојина, а Милан је још неодлучан. Школа Када је друг Баја пропагирао хибриде, Чеда
угризне кобилу за уста што неће да се упрегне, само што није почела. И на два дана пре почетка Савић је рекао да ће да се удави у бару где
него Савић. Кој ће на бабу да расипе дваест школе, Милан је саопштио Настасији: „Бија бабе пишају, ако из његове њиве, површине
кила млеко из бућку, него Костић. Кој ће сас сам у Лесковац и уписаја сам Тодора у први једног хектара, добије четири тоне кукуруза,
будак да исцепи гуму на трактор, него Костић.“ разред гимназију. Платија сам му и собу код али да је, због захтева друга Баје, жртвовао те
Остала је прича да је најлепши Костић био фину госпођу. Вика се Нада Славујка. Овој године ту своју њиву „...да покажем на Бају
твој стриц Јован, најстарији син деда Трајка и цедуљче са њену адресу ће да даш на Тодора да му не ваља пропаганда за ти хибриди!“ У
бабе Настасије. Умро је у деветнаестој години. и кажи му да је кућа на лебански пут, поближе јесен, друг Баја је, са комисијом из Института
О њему ниси ништа написао, јер ти, можда, болницу. Данас ћеш да му умесиш погачу, не за кукуруз из Земун Поља, препешачио целу
баба о том свом сину није причала. Стасит је голему, и да му спремиш једно кило сирење, да њиву и уверио се да Чеда Савић није убрао ни
био и Милан Савић, брат твог деде Трајка, кога понесе. Сутра, пре зору, у време кад се јављав један клип кукуруза. Друг Баја се обратио Чеди
је наследио не само на челу задруге Савића, Влашићи, Тодор ће на доњу капију да отидне : „Не сумњам у поштење Савића, али сумњам да
него и на месту претседника турековачке у поље и да бега на главни пут за Лесковац, а ћеш да се удавиш у онуј бару!“ „Ће да видимо
општине. Његова унука Џила је, због своје ти и ја ћемо да викамо по њега: „Тошо, врни Бајо“, - кисело се смешкао Чеда Савић. Вага
лепоте и урођене елеганције, била ослобођена се, куде идеш у овај ноћ по знање. Не бегај је показала да је окруњеног кукуруза у зрну
свих радова, како у кући тако и у пољу. И када од нас у Лесковац.“ Кажи на Тодора да смо било четири тоне и петстодвадесет кила. Друг
се на свадбама развије коло, сеоски злобници Стојан и ја одлучни да га школујемо. Разуме Баја је загрлио Чеду и рекао му: „Чедо Савићу,
су говорили: „Само пете од Џилу несу се ли , Нале, шта ти ја зборим?“ Настасија се од имаш право да сумњаш у Бају, али те молим
распуцале. Ће да имав муку Савићи да гу одаду, среће расплакала и хтела је да пољуби Милана да не сумњаш у Партију!“ Друг Баја је Партију
јер Џила неје за работу и за њиву!“ у руку, али јој он није дао. Јетрве су схватиле волео као мајку. Такав је био и шта да му радиш.
Међутим, деда Милан Савић је унуку Џилу да Тодор тог јутра није отишао својевољно, већ Батке, пошто сте ти и Баја прднули у чабар по
удао у Горње Трњане код домаћина равном по Милановој одлуци, али нису смеле ни реч партијском питању, можеш ово и да прескочиш.
себи. Али, не можеш да побегнеш од сеоског да проговоре, јер су, тада, жене прихватале и Како хоћеш. Остављам ти на вољу.
оговарања, које је као чичак на кучећем репу, - поштовале одлуке својих мужева, а не као данас. Није клепало било само у Доњем Трњану.
прати те, а не можеш да га се ослободиш. На дан И тако је тог јутра твој отац Тодор Костић И код нас, у Власе, долазио је друг Баја. И у
њене свадбе, Милан Савић је отпечатио балонче кренуо на школовање, са цедуљчетом у руци. И Тогачевце, и у Горње Синковце, и у Ћеновац, и у
ракије и пред госте изнео тако мале чашице за наши преци су, такође ујутру, кренули са Мемет Бошњаце, и у Доње Стопање, и у Прекопчелицу.
ракију, да су се гости чудили: „Где ги набави агом у Скопље и вратили се са цедуљчетом. Свугде. Свуда где га пошаље Партија или где
овакој малечке чашке, деда Милане?“ „Тој неје Костићи не могу без јутра и цедуљчета. И умиру сељаци нешто забрљају. Тада је почело да се
за питување!“ – одговорио је Милан Савић, ујутру. А са цедуљчетом заврше све послове. проверава шта је рекао друг Баја овде, а шта
сипајући у те чашице ракију из балончета, Писао си о газда Лази и другу Баји. Њих онде. Почели су људи да се мешају више него
запечаћеног на дан крштења тек рођене Џиле. двојица заслужују посебну књигу. У газда раније, одоше и у Скопље, и у Београд, и у
„Живели и срећна свадба и весеље, деда Лазино време народ је био слабо покретан, па Нови Сад, а Драги Костић са женом Смиљом
Милане“, - повикаше гости у глас, испивши се хвалио ако је дошао до Врања на југу, а до оде чак у Ријеку да продаје паприку и парадајз.
ракију до дна из чашица, - „...у једно пијење“, Сталаћа на северу. У Београд су одлазила само Нису се само бавили пољопривредом,
што би рекли Мурџомалци. Милан Савић их је господа и државни чиновници, а не и сељаци. него почеше и да тргују. У прво време само
посматрао са узнемирењем: „А, бре, уљчо, целу Друг Баја је пропагирао индустријализацију, својим производима, а касније свим и свачим.
ли гу попи. Помрвкуј! Свадба траје цели дан“, електрификацију и тракторизацију. Ваш трактор Донесоше туђи обичај чашћавања, до тада
- окренувши се од стола и односећи балонче ZADRUGAR IMR је одиграо велику улогу непознат у нашем крају. Мало, мало, па ће
у подрум, на сигурно место. Убрзо је прича у развоју села, и то обавезно да наведеш и неко: „Сада је ред на тебе да частиш!“ И тај
о цицијаштву Милана Савића потопила све истакнеш. Твоја фамилија је ударила будаком извади шлајпик и части.
његове заслуге као претседника турековачке у гуме тог трактора пред другом Бајом, не Твој стриц Мирко је годинама продавао
општине.Једино га је Милан Петровић звани прихватајући уверавања друга Баје да баш паприку и парадајз на Зеленом венцу у
Бујер, из Доњег Трњана, мудар човек и велики овај трактор претставља напредак за све, а не Београду. Причао нам је да је једном себе,
домаћин, бранио: „Ти који су служени с ракију коњи и стока, које ће трактор уништити. Мени кад је била велика врућина, частио бозом у
од Милана Савића, несу му до колена. Средија је причао један професор у Нишкој бањи да посластичарници „Египат“ преко пута пијаце.
је , с геометри, све њиве, међе и селски путеви, сељаци не познају закон континуитета, али га Његов син Мића частио је своје купце, више
даја је на свакога домаћина пореску књижицу
и увеја контролу на пола годину и годину дана, непогрешиво осећају. Каже да ако имају крмачу пута, ручком у кафани „Крагујевац“ код исте
на попа Гуте сачинија распоред за литије да која праси десет прасића, а ти их увераваш да ће пијаце. Мирко се жалио мом оцу: „Цело имање
се села не свадив између себе, завеја ред за им њихову крмачу заменити крмачом која праси ће да ми оде на добош, јер Мића чашћава народ
топљење конопље у Јабланицу и довеја људи петнаест прасића, неће ти поверовати. Али, ако са пљескавице, ћевапи и шприцери!“ Мирко
из Лесковац да исправе кривине од Јабланицу си им рекао да праси дванаест прасића, још ће је сазидао једну кућу у Доњем Трњану без
да не плави села у време кад се топи конопља, ти и поверовати. Тешко су прихватили ландраса, купатила, а Мића сазида кућу у Доњем Трњану
чуваја народну касу боље од своју, приложија јер је било чудно да се праси у фебруару, а са два купатила, кућу у насељу Дубочица у
је најголем прилог за турековачку цркву и коље у децембру, за разлику од мангулице Лесковцу са три купатила и за ћерку и зета
одбија је да се његово име упише поред име која се жири годину дана у шуми и коље при купи стан у Нишу. Мирко се чудио шта ће им
његовог брата Трајка Савића, као ктитора од крају друге године. Али, сељаке убедише у толика купатила, док му мој отац учи памет:
турековачку цркву, за сваки Велигдан кречија те ландрасе, а данас се научници питају где „Видиш ли, Мире, да и од чашћавање имаш
је општину и бувару, јер неје правија разлику је нестала мангулица. Шта да радиш. Мора и корист. Ја сам мислија да се куће правив од
између чиновници и робијаши. И он испаде сељаци, по некад, да буду у праву. Код струје штедњу, а саг морам да мењам мишљење!“
циција! Како ги неје срамота да га резилив?“ је ишло много тешко, а још теже код хибрида.
Тај и такав Милан Савић је најзаслужнији Друг Баја им да задатак да обезбеде бандере, (Наставиће се)
за школовање твог оца Тодора. Јетрве баба а они донесу неке дугачке мотке и правдају
Нова наша реч 15

