Page 15 - NNR 41

МОМ УНУКУ МАРКУ А. МРВОШУ (5)

Казивање Драгојле Цакић Савић призети по други пут. Доведе и своју ћерку
Зорку. Саг нас је седам у кућу. На наше венчање
Ми несмо улегли у земљорадничку задругу, неје дошла заова ми из Винарце, а дошла заова
ал се зарадовасмо кад ги Тито растури. Тривун из Бошњаце. На Тривуна неје право што једна
неје смеја да каже на Бају шта је чуја од Гргу ћерка мисли да на њума неће ништа да остави. А
Златопера на Глас од Америку, јербо би па на мене, кад саранисмо Спиру, казаја које њиве
зарадија апс, али је казаја на Мику Маст: „Триве је одредија за ћерке, а само кад он умре. И оне
Лија, секретар од Уједињене нације, бија је код тој знајев, ал мисле да им је малко.
Титу и казаја му да одма угаси земљорадничке Имала сам две бриге. Да ме датум не
задруге, јер Триве Лија више неће да ги види у орезили. Не би волела да Тривун добије доказ да
Југославију“. Мика Маст неје вероваја у тој, ал сам имала нешто са Ставру пре венчање. Имадо
кад ги Тито после три месеца растури, Мика срећу. Бија је неки застој, па сам Вељка родила
Маст честита на Тривуна. скоро две године после венчање. Друга брига
Размрда се некако народ. Почели да идев и ми је била да се Тривун и Ставра не свадив.
у Војводину, и у Босну, а који је бија у Београд, Он вика на мене, ал се варка од Тривуна. Пијев
ил је ишај да се жали на власт, ил код доктора на заједно. Шлајпик си је и даље у Тривунове руке.
операцију. Прођоше године, па да чујеш да су Работа и пијац идев барабар, ал Ставра
у Београд нешто купили и да су нешто видели. израчунаја да од овуј пољопривреду немамо
Намирим децу, па размишљам у помрчину. голему вајду. Тривун га одвраћа од његови
Ете гу напредица и при нас. Купи ја радио замисли, јербо су комунисти мајстори да зајебу
апарат KOSMAJ, те не морамо Таска и ја да сељака, ал си Ставра прича које је видеја у
молимо Тривуна да нам пушћа музику са његов Крушевац, у Паланку, у Македонију. Први у
TELEFUNKEN. Спира дотера нов дреш, који је нашо село, подигосмо два дугачка пластеника.
правија столар Тоша Зајац из Лесковац. Зајац Ставра дотераја земљу и расад и притке, и
неје имаја каишеви, па је Спира ишаја чак у показује на мене и Тривуна, деца још малечка,
Београд да ги купи. Неје прошло два месеца од како се работи у тија пластеници. Први пут
како је почео да работи сас дреш, једно јутро Кад дадосмо на Спиру три године, и сам видела бумбара у пластеници. Купија
ми се Спира жали да види дупло. Види две врнусмо се од гробље, Тривун нареди на децу ги у Медвеђу. Каже да су они обавезни за
столице, два астала, две Драгојле. Леле мајке. да му натресев беле дудињке. Једев му се. Таг пластеници. Имамо приход, ал не онолки
Отера га Тривун побрго у Лесковац у болницу. смо имали куче које је јело дудињке и пре мене колко му се Ставра надаја. Ал ко сваки Савић,
Таска и ја живе несмо, а деца малечка па ништа стигне до онуј која је опала. Ја сам научила децу тврдоглав и не одступа од замисао. Поче да
не знајев. Играв се са једно куче. У неко доба, како да тресев у чаршав, да не падав на земљу. расте приход. Имадосмо паре и сазидасмо
врну се Тривун сам. Кад сам ишла да посетим Тај дуд смо исекли кад смо зидали другу кућу. И шталу, по план од инжењери, за телци и нови
Спиру, доктор Живче ми је казаја да Спира има данас ми жал за тај дуд и његове беле и слатке свињци за прасци. Тривун неће да чује за кредит.
тумор у мозак и да ће, за неки дан, да откарају дудињке. Саг не можеш у села око Лесковац да А и Ставра неје за играње са банку и државу.
Спиру у Ниш, у војну болницу, на операцију. нађеш два бела дуда. Поједе Тривун неколко Дође комисија из Лесковац, прегледава и шталу
Тад сам последњи пут видела Спиру. комата, неће да руча, питала сам га, неје болан, и свињци, и добисмо уверење да можемо да
После пет дана отиде мој Спира. Преко ал видим да се нешто снебива. У један момент чувамо телци и да ги гојимо до петсто кила, а
ноћ деца сирочићи, а ја удовица. Поче Таска да ме погледа: после ги откупљује државна фирма. Грци волив
вене и не сачека шест месеца на Спиру. Порасте „Ти си, Драгојло, вредна, твој искренос да једев месо беби биф од тија бикови. Ставра
ву шећер и не могаше доктори да гу спасу. И смо Таска и ја увек фалили, родила си нам три је чуја од неки људи да је турнус од двадесет и
Тривун се скапосаја. Два смрта за пола годину. унучета. Не те је пратила срећа да поживиш са пет прасци најбољи за зараду. Не можемо све да
Не смем да га прекидам, кад збори по више нашега сина Спиру, пазиш ме и чуваш ко да сам намиримо због голему работу, па Ставра узеде
пута: „Драгојло, Господ је удесија да ја отиднем ти татко“. Ја га погледам право у очи, и видим Цигани из Турковце за пластеници и свињци,
после Спиру и после Таску, а морало је да ме да он има један мисао, а ја имам други мисао. а телци неје хтеја да им да на чување и храну.
они испратив. Мора да смо негде изгрешили“! „Ћерко, Драгојло, ти треба да се одаш, млада Немамо ми више ни време ни пијац за толке
Не знам које да му кажем. Мислим се у себе: си, да имаш мужа“! Ја устадо од астал: „Куде паприке, парадајз и краставци. Све мора да
„У најгоро време, у највећу тугу, мора да будев ћу ја са овуј децу. Моји ме нећев“, - поче ја да иде у Београд, у кога има и народ и паре. Кој
мртви са мртви, а живи са живи“! Њиве, стока и плачем. Устаде и Тривун: је имаја бабе, пошаље ги у Београд на пијац
деца не чекав, и не можеш са сузе и са плакање „Ја сам решија да те одам. Мужи несу на и оне жмијев цел дан и продавав. Остану у
да ги држиш у живот. Потугујем, па на работу. пробирање, почим си удовица, ал ће да гледамо Београд цело лето и пола јесен. Ми смо морали
Помагам на Тривуна колко могу. Научи да јашем да га нађемо“. „Па ја, татко, несам ствар да ме да џакови дотерамо до аутопут, а камион ги
бициклу. Прво разнесем млеко на муштерије у ти распоређујеш на полицу како ти је воља“, вози на београдски пијац. Бабе ги преузимав
Лесковац, а после на пијац са два пуна зембиља. - једва се чујем од плакање. Кад се ја смири, и продавав. И туј продају ми плаћамо, салте
Распродам све што сам понела, а понекад врнем Тривун показа мушку памет: да нам се све не скапоше у пластеници, ал
више од пола. Нема народ паре. Упозна на пијац „Настасију Савић је свекар удаја из има и нека зарада. Кад дођоше признанице
жене и људи. Запази да има више намћори и Радоњицу у Трњане. Свекар је удаја и бабу за порез, Тривун се развикаја: „Ставро, неки
баксузи од весели. Кад видим да се премишља, од Трајка Динића из Турковце. Јес да су тој нас шпијунирају. Терете нас тачно за онолко
а купија би сирење, ја му дам велију, а неки пут била друга времена, ал су муке остале исте“! џакови колко смо докарали на аутопут“. У тој
и две велије, ако је са себе повеја и дете. „Па кој ће ме узме са три детета“? „Има да га време, џамбаси су остали без работу, јербо је
Тривун примећује: призетимо“! „Ко кум Ставра што се призетија. држава дала дозволу на Италијани да могу
„Ако, ако. Неси требала да поврнеш пасуљ. И он је саг удовац, а ја удовица. Леле бошке“! да купују коњи по Србију. Претседник од
Раздавај га, други пут, на ониј који немав“! Одкуд Одадо се пред Тривуна. Он поћута. Тривун лесковачку општину је бија друг Добри, борац
па ја знајем кој има, а кој нема. Тој не знајев ни је служија артиљерију. Тија артиљерци брзо и сељак по рођење. Требав му паре од порез да
најшколовани људи, јербо на никога не писује мислив: „Море, Драгојло, тија Савићи су вредни изводи радови по Лесковац, како би га његови
на чело дал има ил нема, а сваки касветан не и домаћини. Мало се више фалив. Ставру знам у Београд пофалили код други комунисти. Ал
прича од своје богатство, него вика: „Ми си од малечко. Допуштаваш ли да зборим с њега“? и зна да сељаци волив да преваре државу. Друг
немамо, ми си немамо“! Учитељица Смиља Ја се постидо: „Како оћеш, татко“. Тривун не Добри се сетија да у општину запосли неколко
нам је причала на пијац како је једна жена цел рече ништа. Отиде си по своју работу. Намирим пропала џамбаса. Даја им је канцеларију и
век просила, а кад је умрела нашли су ву испод децу и размишљам у помрчину: „Можда Ставра један мусав астал без столице. Каже да ги неје
кревет врчкољ паре, које више не важив, и један неће. Доведе једно, а затекне пет. Имање големо, узеја у државну службу да му седив под нос,
нокшир пун са дукати и остало злато. Правила се а иска се работи. Ставра треба и на мене и на у туј канцеларију, него ги је узеја да идев на
да нема, а људи поверовали и давали ситне паре, Тривуна, а ми на Ставру мрвку. Савићи се аутопут и памтив колко је џакови послао сваки
ал се толко накупило да се напунија нокшир са женив само због љубав. Тој ми је казала заова домаћин у Београд, јербо су џамбаси познавали
злато. А Тривун не верује. „Ја, Тривуне, верујем. из Бошњаце. Своју Верку је много волеја и на цел живаљ у лесковачко поље, па несу морали
Учитељи несу лажови“! „Оће, да је“, годину подиже јој споменик. Девојче му убаво. да носив свеску и да записујев.
- вика он. „Куде се злато тура у нокшири. На њега. Ставра ли ће гледа Драгојлу“!
Ајде, да су казали у сламарицу, па да им се После три месеца венчасмо се Ставра и (Наставиће се)
поверује“. ја у цркву. Свадбу несмо правили. Ставра се
Нова наша реч 15