Page 11 - NNR 39

мс Александар Стојановић - Историја српско-албанских односа (3):
БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС И АКЦИЈЕ ПРОТИВ СРБИЈЕ

Србија је формалну независност стекла Србији “поникао је из најреволуционарнијег
на Берлинском конгресу 1878. године. На тај дела српског сељаштва које није више
начин су остварени снови бројних нараштаја могло подносити турски феудални систем и
који су у Србији стасавали током 19.века. Оним многобројна насиља”, те је цео овај покрет
амбициознијим људима, стицање независности “имао социјално и национално обележје”.
је био део пута који је требало проћи ка циљу Критска криза и грчко-турски рат 1897.
- стварању земље јужних Словена.Истицањем довели су до даљег и може се рећи судбоносног
кандидатуре за пијемонта уједињења сродних погоршања положаја српског народа Старе
народа под окриље једне државе, Србија је Србије, посебно на селу. Рат је активирао
стекла противнике, пре свега у виду Аустро- албански башибозук и њихове иредентистичке
угарске и Бугарске. намере.На султанов позив одазвало се више
Ове државе су у пројекту Југославије хиљада Албанаца. Што је ратна опасност
виделе директну претњу својим интересима и више расла, то је више растао број злочина
позицијом у геополитичком поретку Балкана, извршених над хришћанима. Стање се нарочито
с једне стране, а са друге стране, имале су погоршало, по повратку албанског башибозука
аспирације према територијама које би та, у безвлашћа него и план за стварање “етнички из неуспелог рата: Албанци косовског вилајета
то време, фиктивна Југославија требало да чистог” Косова као “албанске земље” у духу окупљају се у “Пећкој лиги” 1898/99, која је
поседује. програма Призренске лиге. своју оштрицу усмерила против Словена.
Аустро-угарска није желела тако лако да се Албанци упадају на српску територију већ Устанак Срба у Беранима 1897.године брзо је
одрекне права на анексију Босне и Херцеговине, 1878. године дуж целе нове границе од Новог и сурово угушен интервенцијом башибозука. У
које јој је признато на Берлинском конгресу, а Пазара до Врања, највише са Косова. Праве Метохији турска управа иде на руку качацима и
Бугарска је за себе желела Македонију. Све су то заседе, убијају српске војнике, пљачкају коморе; толерише њихова насиља над српским народом,
разлози за почетак специјалног рата, који ће ове нападају чак и на саме војне предстраже. због чега исељавање Срба постаје масовно.
земље водити против Србије, у годинама након Током 1878-1880. њихове су чете стално Краљевини Србији, оптерећеној
Берлинског конгреса, па до Првог светског рата. концентрисане уз границу; 6. априла 1879. унутрашњим трзавицама у виду смена
Значајну улогу ће у свему томе имати Албанци, нападају Куршумлију, а 28. маја исте године династија, „великом источном кризом“ која је
које ће финансирати, организовати и обучавати Преполац. кулминирала анексијом Босне и Херцеговине
официри из Софије и Беча. Треба истаћи да се обреновићка Србија од стране Аустро-угарске и Царинским ратом
Албански џихадисти, уз свесрдну помоћ уздржавала од примене строжих мера са истом, није била потребна још једна у низу
македонске терористичке организације ВМРО, због убистава на граници и упада на своју брига. Међутим, такав незахвалан положај
спроводили су акције које су имале за циљ територију. Одабрала је дипломатски пут борбе, Србије је био више него пожељан за друге
прогон Срба са Косова и Метохије и стварања што је у практичном смислу подразумевало структуре, које су у њему виделе могућност
независне Албаније – два међусобно чврсто обавештавање Порте и посланства великих сила за остварење својих циљева.
повезана процеса. у Цариграду о албанским акцијама и тражење Унутрашња македонска револуционарна
У таквим условима интерне кохезије у да се с турске стране томе стане на пут. Захтеви организација (ВМРО), терористичка
оквиру албанског елемента, уз инострану су остали без одговора. организација спонзорисана из Софије, која
подршку и интеракцију са ширим О насиљу Албанаца и Турака над је имала за циљ бугаризацију македонског
геополитичким трендовима, дошло је до Србима Косова и Метохије за време самих становништва, била је велики помагач и
конституисања албанског националног покрета. ослободилачких ратова 1876-1878. сведочи, на савезник качацима. Албанцима су у прилог
На измаку “Источне кризе“, која је обележена пример, жалба коју су Срби Пећанци упутили ишла кретања на међународној сцени -
серијом устанака у Босни против турске власти 20. јула 1879. руском цару Александру ИИ. Ту моћна Аустро-угарска није хтела да допусти
и ратовима у којима је Србија учествовала, су укратко приказани услови и стање у којима заједничку границу Србије и Црне Горе, те
јуна 1878.године, створена је Албанска лига се налазило српско становништво после 1875, излазак Срба на Јадранско море, тако да је
у Призрену, која ће у деценијама након тога у уз попис преко стотину убијених Срба у вароши свим силама тежила да то онемогући, или да
Србији бити познатија само као Призренска Пећи и селима пећког управног подручја, као и тај процес отежа. Начин је био стварање нове
лига. Стварање овог покрета кореспондира са лош положај манастира Пећке патријаршије и државе.
променама на међународној политичкој сцени Дечана, који су по налогу пећких ага притиснути Крајем, по Србију, ратне 1912., тачније
и тежњи великих сила да прекроје границе пљачком и уценом качака. 28.11.1912. године, под патронатом Аустро-
држава на Балкану. Неподношљив притисак учинио је да се угарске, формирана је Албанија. Добивши
Албанска страна је истакла захтев за за последњих двадесет година 19.века, после независну државу и самосталност, Албанци
припајањем четири османска вилајета - Берлинског конгреса, исели у Србију најмање нису заборавили на основну идеју која је
косовског, битољског, јањинског и скадарског 60.000 људи само из северних делова косовског инаугурисана још током формирања Призренске
у јединствен албански вилајет, који би имао вилајета. Рачуна се да се из целе Старе Србије, лиге. Треба тежити остварењу пројектоване
посебну управу.Тиме су се показале назнаке ако се под њом подразумева, као у то доба, и замисли о великој држави.Због тога и не чуди
ширих амбиција албанских главешина, цела северна Македонија, иселило у периоду чињеница да су непуну годину након што су
и експанзионистичких тежњи албанског 1876-1912.године око 400.000 људи. добили државу, упали у Србију.
националног покрета. Српска и црногорска влада покушавале су, Дана 23. септембра 1913. године, 15. 000
Управо је тада први пут формулисан према својим могућностима, да заштите српско добро организованих и наоружаних Албанаца,
концепт „Велике Албаније“, пројекат који становништво косовског вилајета. Та заштита у кооперацији са бугарским комитама, са
ће у деценијама које ће доћи достићи статус је организована најпре на дипломатском плану, простора Албаније, упало у Јужну Србију,
цивилизацијског циља за албански народ. Као отварањем српских конзулата у Солуну и и продрло до Дебра, Охрида и Струге. Том
што се из самог назива види, циљ је стварање Скопљу 1887, а у Битољу и Приштини 1889. приликом, напали су и Гостивар и Призрен.
велике државе, која ће обухватити и територије Положај конзула на Косову био је погибејан: Ову акцију су припремали бугарски официри
суседних балканских земаља, а пре свега први српски конзул у Приштини, Лука у Драчу .
Србије. Финансијски потковани, са логистичком Мартиновић, убијен је у јуну 1890. насред Почетак Првог светског рата није значио
подршком Аустро-угарске и Бугарске, Албанци приштинске чаршије, а руски конзул Григориј и узурпирање низа злочина који су Албанци
су одмах започели активности усмерене против Степанович Шчербина - марта 1903. у Косовској вршили према српском живљу. Током преласка
српског живља, те се у последњој деценији 19. Митровици. албанских планина, приликом повлачења
века, процењује се, иселило око 60.000 лица. С друге стране, српска влада је организовала војске према Крфу, добро су документовани
У периоду од Берлинског конгреса, па до и наоружавала народ на Косову да се брани и напади на српске колоне. Са терористичким
1912. године, убијено је више стотина Срба припрема за оружани устанак кад за то дође активностима, Албанци су наставили и након
у Старој Србији, опљачкана и отета имовина време. Насупрот албанским разбојничким рата. Овај пут, акције су биле усмерене против
више десетина хиљада Срба, а више од сто дружинама, качацима, почеле су се после 1878. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
хиљада људи је спасавајући голи живот, побегло године јављати српске чете, комите, које су То никако није утицало ни на суспензију,
у Србију. водиле борбу против турских власти и против а камоли на одустајање од пројектованог
Последњих двадесет година XИX века и албанске и муслиманске хајдучије. Комите су иредентистичког циља – стварања Велике
прве године новог столећа - до ослобођења биле претежно Срби из Старе Србије; кретали Албаније.
1912., за Србе на Косову и Метохији значе су се по целој Старој Србији, у Новопазарском
време најтежих прогона, физичког уништавања санџаку, али и по Метохији. Како је тачно (Наставиће се...)
и расељавања, у коме се огледа не само стање констатовано, комитски покрет у Старој

Нова наша реч 11