Page 11 - 39

Дом културе брестовац Представљено друго допуњено издање збирке
РЕЗУЛТАТИ приповедака

КЊИЖЕВНОГ „ПУРЈАКОВИ И ДРУГЕ ПРИЧЕ”

КОНКУРСА „МИША интересовање, као за друго допуњено издање збирке приповедака
Одавно тако за неку књигу завичајног аутора није владало велико
ЦВЕТАНОВИЋ“ „Пурјакови и друге приче”, аутора Драгослава Б. Петровића. Ово издање
власотиначке библиотеке, збирка је 29 кратких прича, носталгичних
присећања аутора на догађаје из његовог детињства, младости и зрелог
доба. У њима он је дао приказ времена, људи и догађаја, онако како
У част брестовачког писца Мирољуба Мише Цветановића, Дом их је доживео, проживео и упамтио.
културе Брестовац је по други пут организовао књижевни конкурс за Без оптерећујућих коментара и наметања мишљења, Драгослав
кратку причу „Миша Цветановић“. На конкурсу је учествовао 31 аутор Б. Петровић у овој књизи доноси виђење времена и места у којима је
из Србије и региона. Они су укупно послали 56 прича. провео добар део живота и то у Власотинцу, Нишу и Београду. Наравно,
Жири у саставу Дејан Ђорђевић-председник, Александра Крстић да су на домаћу публику посебан утисак оставиле ,,власотиначке приче”,
и Драган Радовић, донео је одлуку да награди следеће приче и ауторе: које је веома инспиративно и убедљиво читала Ивана Краинчанић.

- Са великом радошћу прихватио сам се уређивачког посла, а
наша библиотека издавања, не само због квалитета написаног, већ,
управо, због финих казивању о Власотинцу, које могу и треба да
буду охрабрење и другима да пишу, - рекао је Срба Такић, директор
власотиначке библиотеке.
Изузетно задовољан и срећан бројношћу публике био је и сам
1. награда прича „Наранџаста липа“, аутора Радојице Радовића Драгослав Б. Петровић, који се присутнима захвалио на доласку и
из Црне Горе; пажњи, и поручио:
2. награда прича „Биг Лебовски“, аутора Данијеле Радовановић - Обећавам да ће бити нових прича у којима ће бити тема и мотив
из Лесковца; река Власина, њене обале и околна места, а наравно и људи, као
3. награда прича „Младен“, аутора Славише Ранђеловића из Ниша. највећа вредност - поручио је аутор другог допуњеног издања збирке
Све награђене приче биће објављене у часопису Наше стварање. приповедака „Пурјакови и друге приче”, Драгослав Б. Петровић.

С. В. Стаменковић
Мирослав Алиловић: Прича
РАМА ГОЧОБИЈА ми помогнеш нешто. Успут, тразио си је паре на зајам да купи
коња, што му и Бата Дале и обећа. «Од прву вожњу врачам ти,
децу да немам». И раде они тако и гледа Дале онај стари пољски

Беше си Рама гочобија на далеко познат у целу махалу. Ауууу! Да не веце и казе:» Нема ништа, мора платим неког да ми сруши овај
стари веце. Смета ми много. Рама га чудно гледа и рече: «Зашто бе
питаш за њега. Сви га знав. Од малечко па до најголемо. Како да кренеш Бата Дале да платиш некога? Па чим завршимо с овој копање, ја и ти
од центар Подворце преко Кајсино сокаче, Клинчари и Рупљанци па да узмемо, задигнемо рукави, за пола сат има га изедемо, веруј ми,
све до Бурдинци и Лудајци на крај махалу, све у круг од сто метра. Сва децу да немам... Наставице се..... И једног дана купио Рама коња и
деца голи и боси трчали за њим. А он им нуди бомбонче и пита: «Че ми шета с њим кроз махалу ко мерцедес да вози. Позади гајба пиво, отвара
даш ли ујну?» И кој дава ујну њему бомбонче. Тежак зајебант. са зуби, и даје ком стигне. Улази у улицу с коња, а деца се радујев,
Имао је стар гоч, све закрпљен с лепљиву траку и ненаштимован, па рипав од срећу. И жена га пита:» А како че гу викамо?» Бебааааа, вика
кад он удари у гоч у пет ујутро кад су мирбе и прошевине, тој ти се тресев Рама, већ видно пијан, две не види. «Немој, бе, Рамо.“- вика му жена.
зуби да мог› испадну. Колко пута су хтели да му набију гоч на главу ови Такој нам се вика прва комшика. Да си немамо проблем са њи›. Не и не,
радници из Комуналац што су дошли из трећу смену. А он прави тужну запнуо Рама да име буде Беба и такој остало. После некој време само
фацу, никакву и каже: «Тој ли бе очете ‹леб из руку да ми узмете?!“ чујеш како Рама псује Бебу, коња, а на комшику мисли. «Немој Бебо то
Ма какав леб, мислим се, зајечарско не моз› да му отмеш из руку. да радиш! То није лепо. Буди културна Бебо! И псује Рама Бебу и пије.
И тако, он си живео за сан да купи коња и да вози кроз махалу ко Овам преко пут, муж на Бебу комшику, пије и он, и само слуша. «Леле
генерал. који ли че испадне ночас.»
А дружио се много и са наши суседи, комшије мало по светлији Напише се они у некој време, и почела свађа, тепање...
од нас. Мада, по нарав и менталитет нема неке разлике. Имао је пуно пивске флаше на све стране...обојица пијани, ваљав се по земљу.
другара гаџована и решио је да од Бата Дале, како га од милоште звао, Раздвојише их некако едва. « Зашто ми псујеш жену?» А Рама се
се узајми неки динар. Улази на капију, пас га не лаје, јер га познаје, и правда «Ма јок бе, децу да немам. Које везе имам ја с твоју жену. Ја си
виче: «Где си бата Дале?! Само сам дош›о да ти кажем да си много добар гу поштујем ко сестру. А ти се не мешај које ја радим с мојег коња.»
човек! Него, како оно беше прошлу годину, ти ли беше оно умреја или «Име на коња да промениш! Не мож› се вика Беба, ко моја жена. «Абе
брат твој Коле, да ме утепаш, не мог› се сетим. Лееј, а родитељи што су ти ли че будеш кум на мојега коња? Не! Беба че остане!“
ти били добри људи, Бог да им душу прости, молим те, че ги поздравиш И опет тепање...Дођоше милицајци стрпали у марицу и еве ги
пуно од мене кад ги видиш.» обојица, чујем што викав, још од синоћ су на ургентни, нема гужве,
Бата Дале, уместо пиво, што је Рама тражио још од капију, ал› још нису дошли на ред.
бацио му лопату у руке. Не га тупи више, него ‹ај на работу. Треба
Нова наша реч 11