Page 5 - NNR 38

Катић:
ПАНДЕМИЈА ЈЕ ПОВОД НЕВИЂЕНЕ ГЛОБАЛНЕ

ПРЕРАСПОДЕЛЕ БОГАТСТВА

• Небојша Катић, економиста и пословни Он истиче да је у транзиционим процесима контрапродуктиван.
консултант који дуже од четврт века живи развојна држава далеко ефикаснија од -Уништавање домаћег банкарског сектора
у Лондону. Дипломирао је и магистрирао регулаторне. једна је од највећих грешака српске транзиције.
-Развојна држава подразумева да постоји
на Економском факултету београдског јасна стратегија развоја, јасни циљеви и Стране банке немају никаквог интереса да
кредитирају привреду и њен развој. Њихов
Универзитета, потом је годинама радио инструменти којима се стратегија остварује. Све интерес је да што више зараде и што мање ризикују
као финансијски директор система то се операционализује кроз планове развоја који и ту им се нема шта замерити. Због тога банке
Енергопројект – Холдинг и Енергопројектове нису пуке декларације које никога не обавезују. са задовољством дају готовинске кредите јер су
компаније у Лондону, INEC - Enineering Cо. Нажалост, у Србији је и сама реч – планирање – код њих камате највише, а дисперзија ризика је
Дугогодисњи је колумниста Политике. забрањена. У Србији је концепт развојне државе највећа. Банке радо дају и кредите за станове јер
јасно одбачен одмах после октобарских промена се хипотеке лако реализују. Инвестиције су, као
Пред нашим очима одвија се невиђена 2000, па смо добили квази регулаторну државу.- ризичан облик кредитирања, отуда занемарене.
глобална прерасподела богатства чије највеће Посебну пажњу стручне јавности псоледњих Укупан износ инвестиционих кредита је само
жртве ће бити најсиромашније становништво у година изазивају Катићеве критике економских за 12% већи од износа готовинских кредита
развијеним државама, као и сиромашне државе митова који су, каже, значајно успорили развој грађанима. У таквом систему нема услова за
које још нису свесне шта им се спрема, изјавио држава као што је Србија. Први мит у области динамичан развој, јер систем подстиче потрошњу
је економиста Небојша Катић у разговору за монетарне политике на који указује је да је без покрића, а не развој. Једини излаз би био да
портал Синдиката Независност. ценовна стабилност апсолутни приоритет се уведу кредитне квота које би натерале банке
Катић који је на самом почетку пандемије монетарне политике. да кредите усмеравају у интересу развоја. То су
у једном свом тексту написао да, “колико год -Ниска инфлација и убрзани развој не радиле многе Западне државе, али у Србији нема
парадоксално звучало, ковид 19 је дар с неба иду заједно, нажалост. Ниска инфлација у храбрости за тако нешто.-
за западне владајуће политичке и економске неразвијеним државама у правилу говори о Посебно је интересантна Катићева критика
структуре”, каже да остаје при том ставу и данас, привредном мртвилу где се ценовна стабилност фискалног мита у вези са лимитирањем јавног
седам месеци касније. најчешће одржава рестриктивном монетарном дуга у односу на висину бруто друштвеног
-Како време пролази, све сам сигурнији да политиком и прецењеном валутом која вештачки производа. При томе, указује да је у евро зони
нисам погрешио. Пред нашим очима се одвија снижава увозне цене. С друге стране, брз развој “популарно” да јавни дуг не сме прећи 60% БДП-а
невиђена глобална прерасподела богатства. је у правилу праћен растом инфлације и у првим а да је у Србији лимит још нижи. Сматра да су те
Највеће жртве ће бити најсиромашнији слојеви фазама динамичног развоја то се не може избећи. цифре „арбитрарне јер не постоји математичка
становништва у развијеним државама, као и Овде је само важно да инфлација не измакне формула којом се одређује колики јавни дуг може
сиромашне државе које још увек нису свесне шта контроли. Када је о Србији реч, коридор циљане бити и на ком нивоу држава улази у ризичну
им се спрема. Из ове кризе оне ће изаћи задужене инфлације коју је НБС одредила (1,5 до 4,5%) зону“, те да је апсурдно то што се нумерички
до носа, биће у немилости кредитора, мораће по мом уверењу непотребно је рестриктиван за лимити преписују од развијених јер игноришу
додатно да смањују ионако јадну јавну потрошњу, државу која треба да се развија.- различите степене развоја и различите потребе
и продаваће све што им је још преостало да би У монетарне митове Катић сврстава и тезу друштава.
се ослободиле дуга. Мени се чини да у Србији да се инвестиције могу финансирати само из -Није највећи проблем висина дуга и његов
још нема свести о томе. - реалних извора, односно из штедње. однос према БДП-у, проблем је у валутној
Говорећи о различитим транзиционим -Колико год да је штедња важна, инвестиције структури дуга. Дефицит је опасан када се
економским политикама, Катић указује да је се никада не финансирају само из штедње. Увек финансира у страној валути и инокредитима.
“активна улога државе била кључна у свим је ту и новокреирани новац, било да га креирају Тада, пре или касније, држава улази у кризу дуга.
успешним моделима развоја, како на Западу, централне банке, било пословне банке. Неспорна Поновићу по стоти пут - сулудо је узимати туђи
тако и на Истоку“, али да се то у Србији „сакрива је чињеница да нови новац креирају пословне наштампани новац да би се финансирали домаћи
од јавности“ зато што та емпиријска чињеница банке и то у много већем обиму него што то чине трошкови у домаћој валути.-
негира владајућу неолибералну доктрину на чијој централне банке. Овај облик ‘примарне емисије’ Катић, такође, сматра погрешном и тезу
промоцији су у настале каријере најутицајнијих намерно се игнорише. Домаћа штедња није да су високи порези штетни за економију и да
економиста, које су, чак и финансијски, лимитирајући фактор развоја како се непрекидно демотивишу рад и стварање нове вредности.
подстицане споља. тврди, и није неопходан „увоз“ стране штедње -Посао привредника је да се стално жале
-Све успешне државе су имале способне кроз инокредите. Развојни потенцијал земље на високе порезе и то је рутински јаук и облик
владе које се нису плашиле експериментисања. је одређен пре свега ресурсима - људским и притиска на власт. Ако би теза о високим
Шампиони развоја нису превише држали до материјалним, које држава има, и само су ти порезима који демотивишу рад била тачна,
слободног тржишта, штитили су своју индустрију, ресурси ограничавајући фактор развоја.- онда би цела Скандинавија, или Немачка или
водили су политику потцењене валуте, користили Катић сматра да је штетан мит и тврдња да Француска нпр. биле пропале земље у којима
су механизме капиталне контроле. У првој фази је примарна емисија зло јер неминовно доводи нико ништа не би радио. Поново емпирија говори
развоја су кренули са политиком супституције до инфлације и да се зато не може употребљавати супротно од онога што неолиберална теорија
увоза, а потом су се фокусирали на стимулисање за стимулисање сопствене привреде. покушава да промовише.-
извоза и пробој на страна тржишта интегришући -Југославија је добро користила примарну Упркос томе, сагласан је да је „Србији
се у светске привредне ланце. Ове државе су емисију и свој банкарски систем, и веома брзо потребна радикална промена пореског система“.
се ослањале на домаћу штедњу, а не на стране се развијала све до осамдесетих година прошлог -Порези на приход грађана морају бити
инвестиције, и у фазама брзог развоја жртвовале века. Било је периода прегревања привреде и прогресивни, порези на добит морају бити
су личну потрошњу улажући у инфраструктуру, раста инфлације, али инфлација никада није нижи за мала предузећа, порески механизам
образовање и здравствени систем. Речју, измакла контроли. Тек крајем осамдесетих мора стимулисати инвестиције. Важно је да
шампиони развоја радили су све супротно од дошло је до прве хиперинфлације, али то се порески систем буде предвидив, некомпликован
онога што раде европске транзиционе државе догодило у тренутку када се политички систем и стабилан у дужим временским периодима.
и Србија.- распадао. Други пут, током санкција деведесетих Важно је и да се парафискални намети строго
Катић указује да су се последњих деценија дошло је до стравичне хиперинфлације, али контролишу. Пореске рупе се морају затворити
искристалисала два теоријска приступа везана за се заборавља да се то догодило у условима и поготово је важно да се укине пракса која
улогу државе у економском развоју - регулаторна страховитог економског шока који је изазван омогућава домаћим привредницима да раде кроз
и развојна држава. најтежим санкцијама кроз које је једна држава пореске рајеве. Исто тако би било важно и да се
-Регулаторни концепт подразумева да држава икада прошла. И овде се намерно заборавља странцима лимитира могућност да избегавају
не треба да се меша у развојне процесе и да ће контекст у коме је дошло до хиперинфлације. плаћање пореза у Србији,- закључује Небојша
се развој догодити деловањем тржишних снага. Некоме је очигледно стало да читаву монетарну Катић у разговору за сајт Синдиката Независност.
Отуда је потребно изградити институције, правни историју Србије сведе на деведесете године и да Небојша Катић од 1992. живи у Лондону где
систем, елиминисати корупцију и тако створити тако блокира сваку помисао да се може водити је до недавно радио као самостални пословни
амбијент за несметано деловање тржишта. То све и другачија монетарна политика од ове која је консултант. Аутор је веома запажених књига
звучи логично, али нажалост, нема емпиријско на сцени.- Из другог угла (2015) и Сурови нови свет које
упориште. У сиромаштву је немогуће изградити Катић је у монетарне митове уврстио и су, заправо, збирке његових кључних текстова
регулаторну државу, поготово не у држави без став да је свеједно у чијем су власништву банке, о односу државе и неолиберализма, рецесији,
демократске традиције. То долази касније, када будући да између интереса финансијског сектора светској економској кризи, приватизацији,
се утекне из сиромаштва и беде и када се створе и интереса друштва постоји знак једнакости, судбини јавних предузећа, страним и домаћим
друштвене структуре које имају интерес да те да би сваки покушај чвршће контроле инвестицијама и другим (не)приликама које су
институције функционишу.- и ограничавања финансијског сектора био нас затекле на почетку 21. века.
Нова наша реч 5