Page 9 - NNR 36

ЛЕСКОВАЧКИ ЗБОРНИК БРОЈ 61

Народни музеј Лесковац објавио је уз подршку Института за савремену историју,
Лесковачки зборник број 61, где су објављени ту платформу поставимо на посебан сајт
радови са научног симпозијума „Разлози, како би сви будући истраживачи и сарадници
искуства и последице слома Југославије могли јавно и транспарентно да виде не само
1941. и 1991. године“. Главни и одговорни позив за достављање нових радова, већ и
уредник зборника Дејан Антић појашњава да комплетну процедуру од предаје рада до
су самом скупу биле две сесије, где је једна рецензирања, лектуре и коначног исхода када
била посвећена теми скупа, а друга је била се уради прелом и када се рад пласира у
шира и носила наслов „Културно-историјска штампу. Намера нам је да када следеће године
баштина југа кроз времена.“ будемо одржали нови научни симпозијум
„Позивна писма за научни симпозијум истраживачке теме не буду локалног, већ
су упућена јануара 2021. године. Колеге су националног карактера због тога што
имале висе од шест месеци да спроведу град Лесковац сада има научни часопис
истраживања, да напишу своје радове и националних димензија. Идуће године
доставе их до краја августа. Сви радови ћемо обележити 110 година од избијања
који су добили позитивне стручне научне Балканских ратова и 30 година од стварања
рецензије су штампани у зборнику. Било је Републике Српске. Ове годишњице ће свакако
и квалитетних радова који нису одговорили утицати на томе да тематика која се везују
тематским и техничким захтевима и за интегративне, односно дезинтегративне
инструкцијама, па су они остављени за неки покрете и процесе српског националног
наредни број.“ корпуса у 19. и 20. веку буде актуелна и, можда
Тема којом се бавио овај симпозијум чак и носећа на том научном скупу. Али, то не
је временом сагледана на другачији начин. значи да ћемо се одрећи тема из археологије,
Савремена историја ових простора, која етнологије и историје уметности. Свакако ће
се учила крајем 20. века, данас изгледа бити предвидјена и друга секција, односно
другачије. На питање да ли може да се догоди 1974. године. Тада је под плаштом критике рубрика у зборнику која ће се и даље бавити
да неки други начни симпозијум, кроз, на „бирократског централизма“ и сузбијања културно-историјском баштином југа Србије,
пример 30 година, понуди неку трећу опцију, централистичке државне структуре и где ће археолози, етнолози и историчари
Антић сматра да то тога не би требало доћи федерације промовисано и произведено уметности моћи да објављују своје радове.
осим ако се не појаве неки нови историјски шест скоро па независних република, док је Ову нашу замисао, имамо таква обећања,
извори. посебна прича била са покрајинама у саставу подржаће и град Лесковац.“
„Социјалистичка Југославија која Србије које су добиле атрибуте државности. Иван Спирић
је створена 1945. године представљала И предратни и послератни комунисти су
је тоталитаристичко друштво са се водили крилатицом „Слаба Србија, јака Резултати конкурса за кратку
једнопартијским системом. У таквом Југославија“. Тако је нпр. челник хрватских
друштву све је било подвргнуто интересима комуниста Мика Трипало на једној вечери причу „Вукашин Цонић”
једне владајуће клике и владајуће идеологије са руководиоцима СР Црне Горе 1971. НАЈБОЉА ПРИЧА
- титоизма. У том тренутку је и домаћа године изговорио чувену реченицу „Србију
историографија морала да прати смернице ћемо свести између Ужица и Београда“. БРАНКЕ ТРИФУНОВИЋ
владајуће Комунистичке партије Југославије, Та реченица је остала записана и о њој се
односно СКЈ и није било довољно простора расправљало на састанку Марка Никезица и На овогодишњи Конкурс за кратку
да ради на проучавању историјских процеса Јосипа Броза Тита од 14. марта 1971. године, причу „Вукашин Цонић” стигло је
онако како је неопходно, на основу тумачења и у тој реченици се огледа сва политика 213 прича 120 аутора. Жири у саставу
историјских извора и критике истих. југословенских, а нарочито хрватских и Биљана Мичић, Ана Јовић и Предраг
Станковић једногласно је донео одлуку
Сада је дошло неко друго време, живимо словеначких комуниста према Србији и да прва награда на дванаестом по реду
у демократском државном поретку, где српском народу. Докле је српски народ довела
је научним истраживачима омогућено да политичка наивност и то што је судбину
врше истраживања у домаћим и страним своје државе препустио комунистима,
архивима који су након слома комунизма говоре и дешавања из 90-их година када
отворени, и да на објективан начин, без је дезинтегративни процес југословенске
идеолошког оптерећења, дају свој суд о државе добио последњу форму кроз крвави
историјским процесима из прошлости. грађански рат и егзодус на стотине хиљада
Свесни смо да, када са ове временске Срба са својих вековних огњишта.“
дистанце причамо о разбијању Југославије, и Лесковачки зборник до прошле године
кажемо да су огромну улогу у демонтажи обе имао категорију научног часописа (М53),
Југославије имали југословенски комунисти, али ангажовањем Верољуба Трајковића,
да генерације школоване у титоистичком бившег главног и одговорног уредника и
систему, то просто не могу да доживе на Дејана Антића Министарство просвете, науке конкурсу који носи име нашег знаменитог
прави начин. Али, данас постоје јасни и технологије је овај зборник категорисало суграђанина припадне Бранки Трифуновић
подаци, постоји фактографија, па чак су и као истакнути научни часопис (М52). из Суботице за причу „Збег”. Иво О.
комунисти сами објављивали све оно што су „Лесковачки зборник је добијањем ове Андрић из Сребренице добитник је друге
радили на својим конгресима и партијским категорије добио национални карактер“ награде за причу „На ливади Вивалди”,
састанцима. Само на основу комунистичке појашњава Антић. а трећа награда припала је Данијели
Божичковић Радуловић из Петровца на
документације ми знамо да је на Дрезденском „Ми на југу Србије немамо ни један Млави за причу „Танго се најлепше плеше
конгресу 1928. године речено да је Југославија часопис који се бави историјом, археологијом, са омчом око врата”. Конкурс организује
пројекат великосрпске буржоазије, да је треба етнологијом и историјом уметности који породица Вукашина Цонића у сарадњи са
разбити, да треба створити нове нације као носи ту катергорију. Последња категорија Лесковачким културним центром, а због
што су македонска и црногорска, да треба у рангу националних научних часописа је епидемијске ситуације у земљи одлучили су
Хрватима и Словенцима омогућити да живе врхунски часопис националног значаја (М51) да се уместо традиционалне доделе награда
у самосталнимн државама, Албанцима на и наша намера је да Лесковачки зборник новчани износ уплати на рачуне добитника,
Косову и Мађарима у Војводини дати право иде ка тој категорији. Да би се то догодило дипломе пошаљу поштом, а да се награђене
на самоопредељење... Оно што су зацртали у обавези смо да урадимо дигиталну приче представе посредством странице
тада, на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу платформу часописа, која ће бити видљива Књижевног конкурса „Вукашин Цонић”
су потврдили, и коначно зацементирали широм света и да дигитализујемо све нове на Фејсбуку.
најпре уставним амандманима из 1967. бројеве. Планирамо да ангажујемо ИТ ИС
и 1968., а потом и чувеним Уставом из стручњаке који ће тај посао урадити и да,
Нова наша реч 9