Page 5 - NNR 34

У СУСРЕТ 17. ОКТОБРУ – МЕЂУНАРОДНОМ ДАНУ

БОРБЕ ПРОТИВ СИРОМАШТВА

Реч сиротиња није пука именица, него корак напред, један корак назад. Блиско
ружна мука у граматици људског живота, нам је, тако, краткотрајно удруживање ради
као замахнута секира која виси над главом забаве, као и неустезања од трошења, а не
сваког човека. Немогућност намирења удруживање за рад на дужој стази и за веће
основних потреба, трпљење, живот са свим подухвате. У по бела дана, кафићи и баште
нискостима, ставља у константно стање главних улица наших градова препуни
непријатности и нелагоде, гута снове и су здравог и радно способног света. Сви
нагони стид. се журе да насите до грла. Свуд одјекује:
И наш свет кубури. Живи се у „Једи, пиј, уживај!“
прехрамбеној оскудици, обитава у Немаштина није божје покарање.
импровизованим објектима од дасака, у Изузмемо ли свет који је пао под жрвањ
рушевним шупама и баракама; не мало је живота – онај поређан на прометним
у стању огорчене беде, да нема ни хлеба, местима, што гласно тражи, плаче и
ни дрва, ни куће ни кућишта, ни кучета проклиње (међу којима је руља која рад
ни мачета. доживљава као мрцварење своје природе)
Међународни дан борбе против – свако треба да се одупре социјалној
сиротиње својеврсна је опомена да се угрожености и нађе склониште и корицу
уистину боримо и изађемо из горуће хлеба; не само ослобађање од потреба које
невоље, и онда када је ова исход долазе из стомака, од практичне употребне
неповољних економских, географских и вредности, већ да себи обезбеди сигуран
културних фактора. кров, најбољи хлеб и друге априоритете.
Аутор ових редова заступа гледишта да упркос спречавањима и незгодама које У закључку, ублажавање сиромаштине
бреме немаштине можемо збацити једино могу да задесе; јер, пораз може бити само не може бити једино брига заједнице.
радом, радом у којем нема лажи, приче и одмориште до следеће победе. Рад, дакле, „Економија спасења“, „предохрана“, који
демагогије; у самој ствари, који успоставља ваља прихватити као војиште на којем долазе од државе, на некин начин, ставља
демаркациону линију између имућних нема места за слабе војнике. Прудон је у недоглед у стање пасивне сиротиње;
и неимућних грађана. Рад и капитал су рад сматрао као рат. наликује на жетву туђег труда. Као што
истозначни појмови; рад је критеријум по Трба нагласити, пред данашњом се вели: држава – крава музара.
којем се људи вагају. генерацијом су искушења којима нема краја У последњој линији, немаштини и
Наше, дакле, незавидно економско ни сагледивог ограничења. Пространо је сувоти, посредно пролазности и пустошењу,
стање и нашу „нижеразредност“, у поређењу поље на којем свако може наћи место за можемо се одупрети самопрегором,
са западном Европом (зли језици говоре своју бразду. радном дисциплином, једним динамичним
100 година смо за Швајцарском), можемо Нажалост, лабав је национални однос односом према животу.
да поправимо пожртвовањем, непрестаним према извршавању својих обавеза. Прати
радом часовника, до последњег откуцаја. нас нека слободно-лебдећа анксионост при Тихомир ПЕТРОВИЋ
У посао ваља ући постојано и марљиво, помисли на рад; нека неодлучност, један професор Педагошког факултета
решеношћу коју ништа не сме да наруши, у Сомбору
Месец борбе против рака дојке
“ДАЈ ПЕДАЛУ РАКУ”

У централном градском парку одржана
је манифестација под називом “Дај педалу
раку” у оквиру акције Месец борбе
против рака дојке. Лесковац је један од
30 градова у Србији и региону у којем је
одржана ова манифестација која за циљ
има подршку женама које се боре са раком
дојке, промовисање важности обављања
редовних прегледа и самопрегледа и
упражњавање здравих стилова живота,
посебно спорта. Зорица Менковић,
председница Удужења оболелих од рака
„Храст“, каже да су главни акцијатори ове
манифестације управо жене које су у овој
борби издејствовале победу.
-Ову акцију по први пут оџавамо
у Лесковцу, а уз помоћ пријатеља из
бициклистичког клуба завртећемо точкове промоцију здравља Завода за јавно здравље Подршку скупу у име локалне
клуба и дати педалу раку. Ово је један од Лесковац, изнела је податак да у свету самоуправе пружила је Александра
начина да се победе све тешке ситуације, а од рака дојке годишње оболи преко 1,7 Ђорђевић, чланица Градског већа, рекавши
посебно болест као што је рак. Ми желимо милиона жена, од чега умре преко 522.000. да град подржава Удружење „Храст“ с
да овом кампањом издејствујемо увеђење У Србији оболи преко 4.500, а умре преко обзиром да се ради о племенитим људима
иновативних лекова, јер жене једино у 1.700. великог срца.
Србији не могу да дођу до тих лекова о -Уколико се промене открију на време -Циљ оваквих организација је подизање
трошку државе. Ту се ради о женама са у 95% случајева ће доћи до потпуног свести грађана да је удруженим снагама
метастазама карцинома дојке, које би на излечења. Бројке говоре да се ниво свести све боље и лакше, а људима оболелим
тај начуин добиле квалитетније лечење, а подиже, да се жене све више јављају на од овакве болести су оваква удружења
самим тим би се смањила и смртност. Рак превентивне прегледе, као и да више веома значајна зато што она помажу да се
је излечива болест, а јако је важно открити пажње посвећују активностима које најтежи период у њиховом животу лакше
је на време и, ако дође до болести, веровати умањују могућност оболевања као што превазиђе.-
лекарима и излечење.- су физичке активности, здрава исхрана,
Вања Илић, начелница Центра за живот без гојазности и стреса...- ИС
Нова наша реч 5