Page 9 - NNR 31

ЛКЦ – Збирка песама Славице Лазаревић
„ИЛУЗИЈА“

Неколико десетина као и свака инспирација, па
љибитеља по е зије се о њему сања као о нади
присуствовало је недавно са којом се и због које живи.
промоцији друге збирке песама Има, наиме, песника који ту
Славице Лазаревић у простору неизрециву емоцију кажу на
Културног центра оплемењеног, немушти начин, не изговоре
за ову прилику, пригодним је, него је само оставе између
акварелима Љубена Цветкоског, два стиха, тамо где су је и
академског сликара из Охрида, нашли. Приницљиви читалац
који се веч појављивао пред такву емоцију осети као
лесковачком публиком. О књизи несвакидашње искуство, као
су, поред Слађане Младеновић, нешто страно, или онострано,
модератора догађаја, говорили али и за такву прећутану реч
Зоран јовановић, кљижевник, и каже – да, и то је поезија.
Никола Милићевић, новинар и Могуће је да таквих речи о
уредник Нове Наше речи. оностраном и нема, да је језик
У предговору збирке, у тој сфери мален, испуњен
Милићевић је записао: пукотинама у које, кад се на њих
„Само годину дана након поетске обраде: у естетском певају славуји“, доминирају наиђе, песма само пропадне у
објављивања књиге песама приступу, Лазаревићева је пасторале, песме посвећене неку другу димензију.
„Изгубљене године“, пред непоправљиви романтичар успоменама на пејзаже, Овакав став, могуће је,
читалачком публиком и у свету који експресивним приступом пријатне крајолике и места за најбоље објашњава потребу
поета налази се нова збирка говори о својим унутрашњим уживање, носталгична сећања песникиње да своју збирку,
песникиње Славице Лазаревић стањима препуним ожиљака на родитеље, људе којих више инспирисану стварним
под заједничким именом – које је направио живот, не баш нема и окружења у којима живљењем, назове „Илузија“,
„Илузија“. Оваквим поступком, милосрдан према њој. Баш тако: је Лазаревићева одрастала. дајући читаоцу право да
ауторка недвосмислено романтичар, упркос наметнутој Пасторалама поетеса настоји размотри исправност оваквог
потврђује сумњу да су њене горчини, и биће да је и то једна да приказ лепоте природе крштења.
песме у њој живеле знатно дуже од величина ауторкиног избора, учини реалним и дочара га Језик којим Лазаревићева
од времена нужно потребног за бар кад је боја њеног певања у кроз сва чула, поново му пише је једноставан, онакав
њихов излаз на светлост дана, питању. Од романтичног израза додајући и своју омиљену, каквим она говори: Упадљив,
али и да је њена свакодневница, она не одустаје чак и када њене полисензуалну вредност – упечатљив, оставља утисак и
често опора, имала неке своје песме дубоко задиру у домене љубав, не устручавајући се да снажно изражава емоционално
распореде и приоритете који су, трагедије је употреби и кад она има значај стање ауторке. Стих је кратак,
еротског. језгровит, најчешће дат у
Уверена у пролазност једној реченици, као изрека.
овоземаљског живота, и то Песме су без строфа, рима је
да сми ми, људи, само гости веома ретка или је скоро нема,
на планети, Лазаревићева ће ауторка своја дела не украшава
трећи део, под именом „С оне стилским фигурама, и уочљиво
стране“, сачинити од низа је да једино инсистира на
тематски наизглед различитих благозвучности језика. Поента
песама, сматрајући да их не казивања је ефектна, обично
може сврстати у одређени садржана у једној, најчешће
циклус, али које заслужују да последњој реченици песме.
се нађу у глобалној збирци. Иако су стихови неједнаке
Поетеса, наиме, због традиције, дужине, Славица успева да им,
пажљивим слагањем, приреди
патријархалног васпитања
једноставно, њену склоност ка Јер, Славичин универзум и сопствених искуствених осећај хармоније. Она настоји
писању остављали по страни. је – љубав. Чиста, до наивности уверења, сматра да негде, у да одржи ритам нарације, али
У међувремену, једноставна – љубав. У оностраном поретку ствари, је јасно да, макар и несвесно,
Лазаревићева је била чест епицентру таквог универзума постоје бољи људи, боља места форму казивања прилагођава
гост на бројним књижевним су реминисценције на два на којима је чека безвремени стилу и култури језика којим
манифестацијама и поетским њена симбола којима означава сусрет са оним и онима којих се и колоквијално служи.
вечерима клубова писаца у узвишену емоцију: у већој више нема, а били су јој драги: Коначно, али не и најмање
градовима широм Србије и мери, синоним за драгу реч је као сапутници, родитељи, важно: Славица Лазаревић је
Северне Македоније, па су јој њен прерано преминули супруг, родбина, пријатељи... Као и сви интуитивни песник, поетеса
добра искуства са тих догађаја, коме је посвећен први део ове људи, Славица се са добрим високог сензибилитета, коју
осим охрабрења да у свом збирке, као и већи део њеног тешко растаје, то изгубљено би снага сопствених емоција
стваралачком науму истраје, рукописа уопште. У мањој, али „добро“ оставља у песничкој разорила да их, експресивно,
дала и дозу сигурности, не мање важној мери, синоним души дубок траг који се тешко не дели са себи равнима.“
неопходну чврстину израза за љубав је неостварено попуни нечим другим, баш
којим се обраћа читалачком материнство, њено лично Н.
публикуму преносећи му искуство, до краја схватљиво
поруке свог дела. само склонима да проникну АФОРИЗМИ АЛЕКСАНДРА АВРАМОВИЋА
Сама збирка „Илузија“ у онај део тајни живота у
у највећој мери представља којима царује празнина. О
наставак урадака објављених тим и таквим стањима, поетеса -За брда животних мудрости нису нужне високе школе.
у „Изгубљеним годинама“, пише без љутње, без горчине. -За духовне олупине укинути јавне бине.
не само због тога што им Бираним речима, какве поезија
је ауторка иста, са већ захтева, дајући им тон и боју -Идеологија здравства уместо стомак, испире мозак.
препознатљивим приступом елегије која се памти. -Излазим из сале да би излагач могао више да излаже.
и рукописом, већ и због Другим делом „Илузија“,
структуре тема које су предмет којем је ауторка дала име „Кад -Имамо депресију наталитета и прогресију криминалитета.

Нова наша реч 9