Page 16 - NNR 29

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА

Сећање једног Мурџомалца
(25) приступа брзини решавања задатака. Ипак, стану професора Саљникова висиле су, једна
од свих мојих пројеката, издвојио бих Главни поред друге, фотографија Никите Саљникова
Постојала је могућност жалбе вишем машински пројекат фабрике трактора у Египту у поред цара Николаја Романова II, у ложи
партијском органу, и ја сам решио да напишем количини од 5000 трактора годишње. Колегијум Баљшој театра, и фотографије професора
жалбу. И тада наиђем на проблем да знам IMR-а прихвата мој предлог да се пројектује Константина Вороњеца и професора Гертлера,
шта ћу да напишем, али никако да пронађем и изведе нови трактор RAKOVICA 120, са као духовних отаца професора Саљникова. То је
прави почетак писања. Наиме, свакако треба да мењачем фирме ZAHNRADFABRIK PASSAU било лепо видети. Један од начина поштовања
изнесем моје заслуге за одржање производње са снажном хидрауликом. и захвалности. Свака част.
трактора, за инвестиције, за развој технологије, Имам више времена да боравим ван IMR-а. Генерал Јанковић и ја смо седели један
за послушност према партији, директорима Волео сам да одем на Катедру механике флуида поред другог на седницама Савета Машинског
и радничкој класи, раду на обустављању и Машинског факултета у Београду. Професор факултета, чији смо чланови били кратко
„гашењу“ штрајкова, и слично, али не могу Константин Вороњец више није био жив. време. На једној седници Савета искрсао је
да почнем неписмено: „Ево доби слободно Катедром руководи професор Виктор Саљников, неспоразум између професора Саљникова и
време...“, или сувопарно: „На основу ваше а редовни професори на катедри су постали доктора Томислава Ашковића, тада асистента
одлуке...“, или патетично: „Да сте само знали најбољи студенти генерације 1957 Машинског на катедри механике флуида, чији је шеф
каквог човека сте сменили...“, или снисходљиво: факултета професор Владан Ђорђевић и био професор Саљников. Генерал Јанковић
„Посебна ми је част и задовољство што сте ми професор Радомир Ашковић. (Трећи најбољи ме је упитао: „Познајете ли ви професора
пружили прилику да вам се обратим...“, или студент генерације 1957 Радован Мартиновић Саљникова?“ „Како да не. Он ми је ментор
педерски: „Учинили би сте ми велику услугу Бајица је професор на Машинском факултету докторске дисертације“,- похвалих се ја.
ако одвојите макар мало од вашег цењеног у Подгорици). На катедри су и професори „Испричаћу вам нешто после седнице“ – рече
времена да...“. Увиделе су моје колеге инжењери Светислав Чантрак и Мане Шашић. Сва тихо генерал. Исте вечери, у мом стану у
да ми треба помоћ, па је свако почео да ми петорица дрмају науком и редовно излажу своје Београдској 59, уз пиће и скромно послужење,
помаже, смишљајући погодне гумене реченице, радове на конгресима механике у Југославији генерал је говорио дикцијом најбољег новинара
на основу којих је било јасно да оваквог човека, и иностранству. На два конгреса воде и мене, на телевизији: „Хвала вам што сте ми дали
као што сам ја, свакако треба наградити, а не после којих мислим да се разумем у флуиде. Викторов телефон. Јавићу му сутра да не прави
смењивати. И када сам већ почео да се сам себи Владан Ђорђевић је изабран за дописног, а сметње, ако их је упопште правио, младом
дивим како је то све лепо срочено и сређено по касније и за редовног члана Српске академије колеги Ашковићу. Мени је, пре рата, у пећкој
роковима и важности, мајстор Воја Милошевић, наука и уметности. Сви смо поносни на њега гимназији математику предавао и био разредни
пословођа чувене Десете групе, изразио је жељу и његов успех, ми из генерације уписане 1957. старешина Никита Саљников. Нисмо се
да поразговара са мном после рада прве смене. године, а и друге колеге које познају Владана. срели ни за време рата, ни после рата. У чину
Наравно да сам одмах пристао, јер сам мајстора Био је пет година професор на Станфорд пуковника био сам те, 1952. године, командант
Воју необично ценио и поштовао. Био је родом универзитету у Калифорнији. По повратку, уз оклопног дивизиона у Скопљу. И једног дана
из Баточине, а кућа му је била недалеко од топлу чоколаду, коју је правио боље од било звони телефон: „Господин палковник Јанкович,
фабрике. које посластичарнице или бара, причао ми је, вам чини поздрав Никита Саљников. Ако вам
Када смо заједно попили кафу, обојица између осталог: „Када је подигнут Станфорд, можно, помозите мом Виктору. Изабран је за
ћутећи, мајстор Воја је изашао из канцеларије. између њега и Лос Анђелоса је било поље асистента на техничком факултету, али сада
„Боже, тражио је разговор, а ништа ни о чему пуно зечева, те, у Статуту универзитета, хоће да га најуре, јер му је отац белогардејац
није рекао. Отишао је из канцеларије без и данас пише: „Забрањено је студентима и и царски генерал“. „Господине професоре,
речи. Не верујем да је, не дај Боже, скренуо“,- професорима да из фијакера пуцају на зечеве“, драго ми је да сте ме се сетили. Како сте ви,
размишљао сам у себи. Одједном, зачу се иако већ дуго нема ни поља, ни зечева, већ само како је ваша супруга Јелена?“ – телефон је
куцање на вратима. солитери и аутопутеви“. Ово ми се свидело, почео да крчи и веза се прекинула. Одмах
„Слободно“,- рекох радосно. Појави се па сам упамтио. Тада ми је поклонио књигу сам отказао све састанке, сео у војни џип и
мајстор Воја и још са врата: „Јесте ли ви „Perturbation Methods in Fluid Mechanics“ од допутовао у Београд. Сутрадан сам већ био
Страхиња Костић?“ „Јесам“. Мајстор Воја Milton Van Dyke-a, штампане 1975. године код друга Мајсторовића, Чачанина, тадашњег
настави: „Ми смо из Партије и решили смо да на Универзитету Станфорд из Калифорније, министра просвете. Инсистирао сам: „Виктору
ви будете директор ООУР-а Возило“. „Лепо“,- и препоручио да је проучим и неке делове не сменишта да се деси. Нисмо се борили да се
оте се мени. Изађе мајстор Воја из канцеларије. искористим и применим у неком од будућих светимо. Ако је већ изабран за асистента, значи
Убрзо, појави се на вратима: „Јесте ли ви радова. Ништа ме тако није охрабрило као речи да поседује квалитете младог човека у науци и
Страхиња Костић?“ „Јесам“. Опет ће он: „Ми Владанове подршке. треба му омогућити даље напредовање. Немој
смо из Партије и решили смо да више не Фебруара 1980. године добијам од свог да ме тераш, Мајсторовићу, да идем до генерала
будете директор ООУР-а Возило“. ментора професора Виктора Саљникова Павла Јакшића, јер је он математичар као и
„Како“,- изненадих се ја сувише гласно. докторску тезу „Гранични слој на танким ја“. Мајсторовић је обећао лично ангажовање
Мајстор Воја ме ухвати за руку: обртним телима“. Докторску дисертацију и пажњу, те је Виктор остао на факултету. Ово
„Када се нисте бунили када вас је Партија сам радио тачно пет година, и успешно сам сам испричао, друже Костићу, не због Виктора,
поставила на место директора, немојте да се је одбранио дана 13.2.1985. године.Наиме, не због Никите, већ да вам кажем да ако хоћете
буните ни сада када вас Партија смењује. Ја сам, случај је хтео да ми је професор Саљников, на и желите да помогнете, мора да устанете, да
директоре, променио више директора. Видим копији свог научног рада посвећеног професору одете где треба, да испричате лично шта имате
да ви већ неколико дана пишете неку жалбицу, Гертлеру, код кога је Саљников докторирао, да кажете. Чим чујете да ће да обави телефонски
а најгоре су прошли ти који су писали жалбу. написао посвету: „Драгом Страхињи за разговор, да треба да се јавите некоме у кога
Дошао сам да вам кажем као сину. Ништа не успомену на сарадњу у области теор. гран. слоја тај, кога молите, има велико поверење, да је
пишите и ништа даље не причајте. Ако сте од В.Н.Саљникова“ и ставио датум: 13.02.80. тешка ситуација, али да ће он да се потруди,
решили да останете у ИМР-у, дочекаћете дан Београд. од тог посла нема ништа“, - закључио је
када ће ови другови, који вас данас највише Консултације сам имао и на факултету генерал Јанковић. Неколико година касније,
нападају, да вас предложе за одликовање“. и у стану професора Саљникова. Имао сам уверио сам се, тражећи и молећи пријатеље и
Остали смо дуго причајући о разним стварима. част да упознам професоровог оца господина другове,скоро четрнаест месеци, да ми запосле
Послушао сам мајстора Воју Милошевића и Никиту Саљникова, официра царске Русије, ћерку, дипломираног електроинжењера, у
нисам погрешио. Све је погодио. Једино телохранитеља цара Романова II , учесника истинитост генераловог закључка. Чим ми
ми је жао што нисам сачувао жалбу, јер сам Октобарске револуције на страни белогардејаца, спомену телефон и име неког, који, евентуално,
са таквим врлинама и карактеристикама могао генерала у борби против црвених бољшевика, може да помогне, сетим се генерала Јанковића.
да се пријавим на конкурс за председника кога је у „Тихом Дону“ описао Шолохов, Једини који су,заиста, хтели да запосле моју
Републике. изгнаника из своје Русије, професора математике ћерку, без помињања телефона и других, били
Пошто сам одлучио да останем у IMR-у, и фискултуре у гимназији у Пећи и разредног су Милутин Миловановић, Миша Ивановић
постављен сам за главног инжењера за старешину будућег генерала ЈНА друга Ђуре и Милета Ђуровић. И данас сам им захвалан.
развој у ООУР-у Возило. Наступио је период Јанковића, оца рано преминулог доцента
релаксираног односа и типичног пројектантског Машинског факултета Срђана Јанковића. У (Наставће се)
16 Нова наша реч