Page 17 - NNR 28

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (24)

Сећање једног Мурџомалца
Априла 1974. године у Југославији се смо те ушишкали! Смех. Аплауз. Лупање о под.) сам у даху: „Друже генерале, у случају неког
оснивају Основне организације удруженог рада Друга тетка ме је питала за испите, бринула ратовања, пре бих волео да ове штрајкаче имам
(ООУР). Изабран сам за директора ООУР- а зашто нисам положио, али паре није давала. ( иза својих леђа, него неке друге!“ Генерал није
Возило и постао члан Колегијума IMR-а. Те Упадица: Паметна тетка. Смех.) Хоћу да вам хтео више да ме испитује, али ме је задржао да
године није било штрајкова. У октобру, поводом јасно кажем. Ако изгласате на референдуму будем присутан пропитивању других.
тридесетогодишњице ослобођења Београда, да напустите IMR и одете у FOB, то значи Најбоље је себе и мене бранио дотеривач
одликован сам Орденом рада са сребрним да одлазите код тетке која ће да вам каже да Рака Радовановић. Искусни и упорни штрајкач.
венцем. Много сам се обрадовао. Не сећам се сте неспособни, прљави, нерадници, али паре „Наш директор Костић је строг, али правичан.
да ми је неко из фамилије честитао. Годину нећете добити. Ако изгласате да остајете у Направио је распоред за ручак и то мора свако
дана пре, господин Zündorf из ZP-а затекао ме IMR-у, значи да одлазите код тетке која ће, без да поштује. Костић извади тефтер и одмах
је нерасположеног, јер сам обавештен да ме обзира какви сте, увек да вам да неки динар. ( мања плата. Не прави разлику, свака му част.“
градска комисија за одликовања избрисала из Тишина. Након пар секунди, звиждање и аплауз „ Оставите Костића на миру. Где сте ви били
списка. Када је сазнао разлог мог незадовољства, истовремено.)“ тога дана и шта сте радили?“ – упоран је
упознао ме са немачком пословицом: „ Када би Сиђем са говорнице и видим да је Азањац генерал Кречо. „Ја сам тог дана, када су неки
бомбе и одликовања падали на права места, незадовољан мојим излагањем. Једино ми штрајковали; шта ћете, неупућен и размажен
свет би одавно престао да постоји.“ Одмах честитају Љуба Јакшић, звани Шиптар, секретар народ; не читају новине. А Костић чита и
смо отишли на пиће. Потврду о одликовању партијске организације IMR-а и мој пријатељ „Борбу“ и „Политику“. Неће „Новости“. Ја
прилажем. и другар Бошко Трифуновић. На одржаном читам „Новости“.“ „ Оставите новине и
референдуму, за останак у IMR-у гласало је 92% Костића. Причајте даље!“ „Ја сам се вратио са
ливаца. И данас нисам сигуран да ли су моје ручка раније једно десет минута, и сео на понк
тетке бар мало заслужне за овај резултат, али да певам. Костић зна да ја волим да певам.“
смо одржали обећање, дајући нашим ливцима „Шта сте певали?“ – окрену друг Кречо нову
посебне стимулансе на њихове зараде, које су страницу свог блокчета. „Певао сам, Друже
за 10% најмање биле веће од осталих зарада Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела!“
у IMR-у. Генерал ме погледа и ја климањем главе дадох
Прослава педесете годишњице IMR-а, знак да је Рака у праву, иако га никада нисам
године 1977., била је одлично организована и чуо да пева. „Слободни сте“, - заврши генерал
репрезентативна у сваком погледу. Одисала је испитивање.
укусом и мером, изузев Монографије. Чак је и Ја сам се већ био опростио од директовања,
пословично сумњичав друг Саша Глигоријевић, али ми је било искрено стало да ме не искључе
секретар градског комитета Савеза комуниста из Партије. То би тешко поднео. И када су
Београда, био задовољан. Непријатно се моји другови и пријатељи Пера Јоксимовић и
изненадио када сам му, за време свечаног ручка, Пера Шиканић ушли у канцеларију и рекли ми:
рекао да знам да му је, у време Информбироа, „Страле, мора да поднесеш оставку на место
Колегијум IMR-а, а посебно генерални цео Комитет из Бора пребегао у Румунију. Не директора. Оно што смо постигли је да останеш
директор Азањац, изложен је великом притиску знам шта ми је било да то кажем. Директор у Партији, а можда ћеш проћи и без партијске
из града Београда и Републике Србије да се Азањац је вешто скренуо разговор на друге казне“, хтео сам да их изљубим. То су прави
ливница IMR-а припоји ливници FOB – у теме. Показаће се да ми друг Саша то није пријатељи када се боре за тебе и знају шта би
(Фабрика одливака на Новом Београду). заборавио. тешко поднео. Захвалан сам им.
Наше анализе показују да на то не смемо Поводом јубилеја, педесете годишњице, Оставку на место директора ООУР-а Возило
да пристанемо, јер би значајно изменили председник Републике Југославије и председник поднео сам на основу одлуке председништва
технолошку, производну и економску Савеза комуниста Југославије Јосип Броз Тито Савеза комуниста ИМР-а, коју је прихватила и
концепцију IMR-овог одржања на тржишту, а одликовао је Индустрију мотора Раковица партијска организација ООУР-а Возило.
угрозили би поузданост и сигурност снабдевања Орденом заслуга за народ са златном звездом.
производних линија мотора и трактора. Такође, Ни тада, Индустрија мотора није заслужила
нисмо сигурни ни у стабилност FOB –ових Награду Авноја, коју су, по правилу, добијала (Наставиће се)
цена. Директор Азањац налаже меродавним предузећа основана у време социјализма.
директорима, међу којима сам и ја, да припреме Нико нас није обавестио да је друг Тито
писмена излагања, у духу пословне политике већ 1978. године био озбиљно болестан, па
IMR-а, која ће изложити на предстојећем збору су све обавештајне службе у свакој критици
радних људи у нашој Ливници. и побуни, или штрајку, већ виделе почетак
Ускоро је дошла и та велика конференција. контрареволуције. И баш почетком јуна 1978.
На састанак су дошли градски оци, банкари и године, Десета група организује штрајк при
директори београдске групације за производњу крају прве смене. Штрајкачи траже да им се ја,
трактора. Главни реферат је држао Азањац. По као њихов директор, обратим, али ја одбијам
мом добром обичају, седео сам поред њега. Када и одлазим кући. Имао сам у виду чињеницу
су остали директори изложили своја виђења, да сам сазревао заједно са штрајкачима и
дали предлоге и закључке, Азањац ме је упитао: штрајковима и схватио да иза сваког штрајка
„ Шта си ти Страхиња припремио?“ Одговорио радника IMR-а стоји Партија IMR-а. ( Тада
сам: „ Ништа“. „Не поштујеш директора. Овде нисам о томе говорио, али сам ту везу штрајка
се не ради о директору, већ о судбини IMR-а“, и штрајкача са Партијом изрекао на штрајку
- био је прецизан директор Азањац у својој ливаца 1987. године, у функцији генералног
оправданој љутњи на мене. директора IMR-а).
Затражио сам реч и стао пред микрофон: Штрајк је престао, али је у IMR из Београда
„ Другарице и другови, нисам дошао на овај стигла Комисија комитета Савеза комуниста
састанак да вас убеђујем на основу података Београда на челу са пензионисаним генералом
и цифара. Дуго сам размишљао шта да вам другом Кречом, са циљем да испита узроке
кажем. ( Смех. Упадица: Сиђи доле и настави и разлоге штрајка, као и да пронађе и казни
да размишљаш. Аплауз и лупање ногама о под.) организаторе штрајка.
Када сам био студент, одлазио сам код две моје Од мене је тражено да наведем имена
тетке у посету. ( Упадица: Иди и сад код тете! организатора штрајка. Упорно сам одбијао
Смех.) Једна тетка ме никада није питала за да то учиним и ни једно име од мене нису
испите, али ми је увек дала ону петобанку са сазнали. Друг Кречо је био час благ, час оштар
орачем, да имам за два бурека. ( Упадица: Ала према мени. У једном тренутку, изрецитовао
Нова наша реч 17